EU Posao i Srbija

 

Ima neka ino agencija u oglasima, traže negovateljice za stara lica za Nemačku, Austriju, sa nemačkim i Holandiju i Vel. Britaniju, engl. 

Ja se javih za Briraniju, ev. Holandiju, ali samo sa EU pasošima prihvataju, naši pasoši ne prolaze. 

I eto tako, Srbijanci su postali omraženi '90-tih, bez jasnog povoda i razloga. 

Sada opet, svi izbegli iz BiH, sa Kosova,  iz Hrvatske, Cigani, svi imaju prednost i mnoga prava a nama Srbima iz Srbije su uskraćena. Zašto? Zato! Pravog tazloga, ni objašnjenja nema. 

Srbiju vode uglavnom oni, koji nisu Srbi iz Srbije, pa im se ne žuri da udjemo u EU. Naprotiv, oni nas odvraćaju, pričaju nam strašne priče, zastrašuju nas sa tom EU, nebismo li rekli da mi nećemo u tu zajednicu. 

U interesu im je da nas što duže drže na stand by-u, da  se što više i što bolje okoriste o nas. Narodi iz kojih i sami potiču, su zbrinuti, imaju dva pasoša, dva državljanstva, baš ih briga za nas Srbe iz Srbije. 

Dapače, kad bi mogli da nas istrebe i prisvoje Srbiju to bi im najviše pogodovalo, rekla bih. 

Kažu, Struja poskupljuje od Nove Godine u Srbiji!

 Kažu, Struja poskupljuje od Nove Godine u Srbiji! 

Moraće da povećaju i penzije da bismo mogli da plaćamo sve troškove, jer ni dosadašnje nismo mogli da izmirujemo sa ovim jadom od penzija. 

Posao dodatni ne možemo naći, što zbog Covid Virusa, što zbog godina života. Uz to počela je i Zima. 

Ako postoji pravilo da poddtanara ne možeš izbaciti iz svog vlastitog stana tokom Zime, mora podtojati i zakon, propis, po kome ni struju, ni ogrev, ni grejanje ne smeš poskupeti žiteljima tokom Zime 

Hvalimo se Nikolom Teslom, najveći smo proizvodjači i izvoznici struje, u Evropi, a pelješimo sopstveni narod i ugrožavamo zdravlje stanovništva. Uz to vlast stalno vrši antipropagandu i prolongira maximalno ulazak u EU, tako da bez članstva u EU i EU pasoša ni vani ne možemo naći posao, što nije slučaj i sa izbegličkim narodom, iz kojih veċina iz vrha ove države i potiče, oni imaju privilegovani ststus ovde i u EU. 

Struja, voda i prevoz gradski treba da budu besplatni, da se održavanje postrojenja i instalacija i plate zaposlenima u tim javnim službama plaćaju iz Budžeta Države! Budžet za to postoji, za te potrebe, a ne za enormno visoke zarade, luksuzne prohteve i investicije u transparentnost, vladajućih garnitura, osoblja na vlasti. 

Jedno bombardovanje ili jedan zemljotres unište svu transparentnost, a narod se muči neuslovnim životom, gladovanjem, mukotrpnim radom, ako uopšte i dodje do posla. 

Da li je ovo legalno istrebljenje penzionera, a i nezaposlenih u Srbiji? 

Koji je Pravni lek protiv tih nakaradnih odluka Vlade, koje direktno ugrožavaju opstanak ljudi u ovoj državi, posebno penzionera, nezaposlenih, porodica sa više dece?

Astrologija i logika

 

Odgledah na YT neko "čitanje" i uticaj i konjukciju Saturna i Jupitera, izvesne Jovane Bogoslov  i naravno, logika radi, ne miruje i moj mozak ne želi da otupi, razmišlja brzinom Svetlosti ... 

Kad pričate o '34.-toj (1934.g.) i promenama u smislu rešavanja problema, te vladavinu naroda, treba da imate na umu i '39.-tu i početak  II svetskog rata, koji je trajao 6 godina. 

Vi i pominjete revoluciju, a revolucija je u prevodu na srpski, rat, stradanje mnogih, dužnih i nedužnih. 

Gde vi tu vidite boljitak? 

Okrenimo se svi čovečnosti, pameti/umu, logici, zdravorazumnom razmišljanju. 

I shvatimo već jednom, da nije pamet u papiru, ni u kakvoj diplomi, koja se može kupiti novcem, rodbinskim i drugim vezama, šarmom i na razne druge načine. 

Ne mora se imati diploma visokih škola, da bi se bio pametan i inteligentan. 

To potvrdjuje i bliska istorija. Što su odlučivali ljudi sa višim diplomama, magistratima i doktoratima, ne kod nas, nego u celom svetu podjednako, u razvijenim i nerazvijenim zemljama, to su ekonomija, finansije, standard ljudi, tonuli sve dublje i dublje u ambis, u propast. 

To što neko ima dobru memoriju i može da zapamti i nabifla i najnelogičnije textove i lekcije, još uvek ne znači da je on inteligentan i pametan. Jedno je naučiti napamet nešto, a drugo je razumeti i primeniti pravilno u praksi to naučeno. 

I papagaj ume da memoriše reči, rečenice i ceo hovor ili razgovor, pa nije ni pametan, ni inteligentan. Samo ima moć memorisanja, kao kompjuter. Može svojim ponavljanjem memorisanog da pomogne inteligentnom i pametnom kao (živi) podsetnik. Jer, ni inteligentan i pametan ne može sve da memoriše, da drži u svojoj glavi.

Pamet i inteligencija su u glavi i to su Božiji Darovi, tzv. Talanti. 

Čak ne zavise ni od gena. Zato deca prostih i neukih mogu biti inteligentna i uspešna, a deca inteligentnih i uspešnih prosečna ili ispod proseka.  

Vladavina naroda je samovolja i samoživost razularene mase. Ako je to jednakost, hvala, ne želimo. To je taj Teksas, nekadašnji Divlji Zapad. 

Možda bismo mogli umesto da uništavamo sami sebe, našu Planetu i Čovečanstvo, da upotrebimo svo to nuklearno naoružanje na pametan i inteligentan način. Da smaknemo tog konstantnog neprijatelja, neku od tih ratničkih  planeta i sa pogubnim uticajem na Zemlju i Čovečanstvo. I tako se zauvek oslobodimo njenog negativnog uticaja i napravimo Raj na Zemlji i blaženstvo, blagostanje, umesto što maštamo o bežanju sa Zemlje,  preseljenju na druge planete, a uglavnom baš na te pogubne po nas, sa željom da budemo moćniji od Boga, od našeg Stvoritelja i da mi upravljamo Univerzumom, tj.neki od nas. 

I umesto što silne pare trošimo na "proizvodnju hrane za život u Kosmosu i na drugim planetama"...

Ili da napravimo štit oko naše Planete sa tih strana, na kojima se susrećemo sa tim planetama pogubnim po nas, a koje možemo aktivirati kad god se u njihovim putanjama previše približe našoj Zemlji, budu u ravni sa našom Zemljom. 

Ako tako dobro poznajemo Planetarni i Sunčev sistem, njihove karakterne osobine i uticaje na druge, ne treba uopšte da nam iznalaženje tih rešenja predstavljaju problem. 

Ako je Astrologija ozbiljna nauka (kojom, eto, mnogi smrtnici lako mogu da barataju, da "čitaju misli" i uticaje tih planeta čak na svakog čoveka na Zemlji, ponaosob, od njegovog začeća ili makar od rodjenja pa skoro do tačnog odredjivanja kad će napustiti ovozemaljski život) kojom umni ljudi odlično barataju, poznaju svaku planetu i njen uticaj na druge, onda mogu sa sigurnošću da označe, da imenuju one, koje imsju negativan uticaj na Zemlju i život na Zemlji i na Čovečanstvo. Neka ih javno imenuju, pa da krenemo u rat protiv njih, a ne protiv samih sebe i protiv Čoveka na Zemlji. 

Ne znam sa sigurnošću ni ko je uspostavio tu nauku, ni ko je razradio do u tančine, 

grci, Rimljani, Arapi, Indijci ... 

U svakom slučaju neki dokoni, sa velikim viškom slobodnog vremena. 

Možda neko željan moći ili povratka oslabljene, izgubljene moći, neko ko je u toj "nauci" video novu šansu za zastrašivanje naroda, video zgodno sredstvo za manipulisanje narodom. 

A možda su i neki obični smrtnici videli spas i beg od eksploatatora i manipulatora njihovim životima, samo, odakle im toliko slobodnog vremena? Možda dok su tamničili negde zajedno ... 

A moguće je da su neki započeli iz zabave, a drugi i treći dodavali, kad god bi okov popuštao.  

'Ajde Astrolozi, imenujte te štetne! I krenimo, Narode, u akciju! Svi vi, koji verujete u Astrologiju, u proricanja, Nostradamuse ... u grčku mitologiju, a i rimsku, arapsku, indijsku ... 

Porodični Bukvar i Deca !

 

Komentar na "Porodični Bukvar" i gostovanje na jednoj Tv, Milice Novković.

Konačno neko sa normalnim vidjenjem problema ... 

Zapravo, po tom istom scenariju, pored uništavanja naše dece ide i drsko prozivanje roditelja i svaljivanje krivice na roditelja, kako bi roditelj osećao grižu savesti, posramio se i ćutao kao zaliven. Ne bi se usudio da kaže koju reč protiv vlasti, društva ili bilo koga. 

Uništiš nekome dete, uništio si i roditelja, napakostio si mu trajno. 

Svi se slažu da su deca najveće bogatstvo. Udarite na nečije dete, uništili ste mu najveće bogatstvo, slabu tačku svakog roditelja. 

Uz to još licemerno izadjete na ulice i u medije sa apelom na narod da glasa "za našu decu", tj. za vašu. Da bi vaša, koji ste na mišiċe i prevaru došli do vlasti i fotelja, prosperirala, našu inteligentnu morate ukloniti s puta vašoj deci. Inače, vaša ne bi imala šanse ni pertle na cipelama našoj da vezuju. 

Ne kaže se džabe sve mi diraj, samo mi u decu ne diraj! 

A onda se pojavi i Crkva i ne da vas uči ili savetuje, ona vas, prosto, primorava da praštate, svima " morate" oprostiti ako želite da uzmete Pričest. 

Sorry, ali neke stvari se u životu ne praštaju. A atak na decu svakako se ne prašta!

Sunce, I Love You!

 

Volim, volim Sunce, 

Sunce volim Ja. 

Sunce voli i Ti Mene.

Voli Sunce i Ti Mene. 

I neka se zna, 

da se volimo Ti i Ja 😁😁🤣. 

Gde je sad ono divno Sunašce, koje nas je nerviralo letos, peklo ruke, ramena, zbog kog smo bili često okupani u znoju ... ? 

Kako bi mi sad dobrodošla njegova blizina, njegov uzavreli zagrljaj. 

Ne bih patila za nedostatkom novca i neimanjem dovoljno drva za ogrev za ovu Zimu, koja još nije stigla, a moje zalihe drva su drastično smanjene, iako ložim svaki 4.-5. dan, a u medjuvremenu sedim u kući u jakni i čizmicama, paleći električnu grejalicu samo na sat vremena, ujutru i uveče, da se presvučem, pa ni nju ne redovno... I trčim svskih par dana da vidim cifre na strujomeru, jer ni za nju para nemam, a ali poveliki neizmireni račun imam i pretnju Eps-a o isključenju. 

A posla nema. Pokušavam već mesecima ponovo da nadjem, ali uzaludno.

Onaj prethodni uzgubih sredinom marta, zbog Kotona virusa i rigoroznih mera "bezbednosti". 

I tako neki svo vreme rade i zaradjuju, a neki su Koronizovani, tj. odredjeni za odstrel i nestajanje, ne zbog bolesti, Hvala Bogu što me čuva, nego zbog prevelike brige i zaštite od strane dušebrižnika i "države". 

Covid i Briga o starijima

 

Toliko priče o brizi o starijoj populaciji, toliko transparentnosti u martu sa paketom za Penzionere, pa o pomoći svim punoletnim bićima u državi (kao da maloletnima ništa nije potrebno). 

A  prvobitno i nekakve obuke nezaposlenih žena za gerontodomaćice, što u prevodu znači bedinerke, kućne pomoćnice sa skraćenim radnim vremenom. Ili 2 u1, bedinerka i negovateljica, što se, opet, u tom ozloglašenom Zapadu dobro plaća, a kod nas simbolično. 

I dodje tsko neka sveopšta trlema, što bi moja nana rekla. I tad se ta ogromna briga o zrelom dobu pokazuje u još jačem svetlu. 

Zabranjuje sebiretanje, napuštanje životnog prostora osobama 65+, srećom ds sam za hodinu izmakls toj kazni za zrelo doba...ali (!) ukida se gsp prevoz za one nešto mladje penzionere, samo radno sposobni i to oni koji imadoše sreću da budu zaposleni i još veću sreću da ih je gazda prijavio i plaća im sva potrebna osiguranja, a i prevoz, dabome. E, oni, uz unapred plaćen prevoz i potvrdu da rade i gde, oni su bili privilegovani, samo za njih je postojao gsp prevoz. 

Penzioneri? 

Njih se niko nije ni setio. 

Šta će penzionerima prevoz? 

Pa, možda im treba prevoz da odu u kupovinu životnih namirnica ili da odu do doma zdravlja i do apoteke, posebno oni, koji žive van grada, koji imaju male penzije pa ne mogu sebi da priušte online kupovine, niti da se povezu taxijem, a nemaju sopstveni auto. 

Ipak ih se "setiše", posle duže izolacije, pa im odrediše termin za kupovinu bakaluka od 5 do 7h ujutru, kad jutra postadoše hladna, često kišovita... 

I to neko zove brigom?! 

Po meni, to je licemerje. 

Zaludjivanje naroda spolja i iznutra. 

Penzionera u Srbiji najviše ima sa nehumano niskim penzijama. 

Ali to državi i javnom sektotu ne smeta da vrlo uredno šalju mesečne račune, da prete raznim isključenjima, obračunavaju zatezne kamate za svaki dan kašnjenja u plaćanju troškova... 

Državi ne smeta ni da šalju hijene i vrebaju penzionere, koji nisu platili ili overili gsp kartu, pa za tričavih 90 din kazna je 5.000din.!!!??? 

Svesni da sa penzijom koju primaju ne mogu da prežive I izmiruju sve svoje obaveze, prnzioneri se trude da nadju neki dodatni posao. E, to su uglavnom samo puste želje, jer za penzionere ne postoje poslovi u ovoj zemlji. 

Možda za muške neki noćni čuvar ili na gradjevini. 

Za žene eventualno neki teži fizički poslovi, koje drugi, mladji, nerado prihvataju, uz nevidjeni tempo i ponižavanje i maltretiranje od strane mladih zaposlenih, a i žaoka od strane nešto mladjih nadredjenih,

Poslovi poput nekakvog lepljenja deklaracija, sredjivanje arhive, unos podataka u komp i sl. rezervisani su isključivo za mlade, za studente, pune energije.

A ima i objavljivanja nepostojećih oglasa. Javiš se na oglas, niko ne odgovara na prijavu za posao ili se niko ne javlja na  dati kontakt mob. ili je objavljeni tel.od neke druge firme. A ako i imaš sreće da te pozovu, odbiju te zbog godina. Ili se sa tobom ispričaju preko mob i zakažu ti sastanak, da bi te videli i uzeli one podatke, koje su već čuli u prethodnom razgovoru... 

Ili "dobiješ" posao, odradiš nekakav "probni" rad i onda konstatuju da ne mogu da plaćaju dve radnice za isti posao, predomisle se, očigledno, po pitanju planiranog otkaza radnici, koja tu radi već 4 godine. 

Ako dodje do korekcije radnog vremena usled Covid-a, onda svaksko odlaze prvoboni, koji du podlednji primpjeni, a svakako stariji, prednost se daje mladjima. 

I sve tako u nedogled. 

I gde je ta briga za starijom populacijom, molim lepo?

VAKCINACIJA protiv COVID-a

 

Toliko priče i zastrašivanja s tim vakcinama... 

Noćas su došli u skafanderima  dvojica, ali i tenk, uperene cevi u moja kućna vrata. 

U čemu je stvar? Vakcinišu redom po kućama. Moj muž (u stvarnosti davno bivši) je odmah primio, ja odugovlačih, tragah za nečim po kući. Požurivali me, ali ja govorih da sačekaju. Muž me pita šta tražim, odgovaram tašnu i zdravstvenu knjižicu. 

U tom traganju, svesna da već dugo imamo nepoznatog lika u gostima, nekog poput momka za sve, nekog komšiju, ja mu kažem da on može sad i da ode (jer zapravo ga nismo ni zvali, ni trebali neku pomoć) i usmeravam ga ka vratima i on konačno (nerado) odlazi. I potpuno mi je nejasno što je uopšte i dolazio u našu kuću. Lik u majici kratkih rukava i pantalonama, letnjoj garderobi... I bilo je neko toplo vreme, ne jesen/zima. 

I dalje se muvam po kući, tražim i dalje tu tašnu i dokument, a onda shvatam da mi tašna visi na levom ramenu, ali i svesna i neke komšinice, koju nit' poznajem, nit' mi je jasno  zašto je uopšte ona u mojoj kući ( i ona je neka pomoć u kući, koju nisam zvala, a tu mi nešto špartanpo kući, gleda šta bi moglo da se odradi, mada mi je sumnjivo to njeno šetkanje) i njoj govorim da može sad da ide. Ona kanda ne bi, ali ja sam odlučna u tome da ide, ne neljubazna, ali odlučna i ona konačno uzima njenu crnu tašnu i neki džemperić tanak, oblači ga i izlazi napolje. Vrata su otvorena širom još od dolaska onog tenka i tih skaf-vakcinatora. 

Ja izlazim napolje za tom ženom, sumnjajući da će stvarno da ode. I bila sam u pravu. Kad je videla da sam krenula za njom, izronila je iza prvog ćoška i  krenula u pravcu bus stajališta, gundjajući nešto poluglasno. 

Ja je otpratih kratko pogledom, pa se vratih u kuću. A kuća nešto nalik onim davnašnjim, sa Zvezdare ... 

I ona dvojica u skafovima su tu i dalje i opet me pozivaju da me vakcinišu, ja pitam da li mi uopšte i treba zdravstvena knjižica, oni kažu da ne treba. Svi, ali svi će biti vakcinisani, imali knjižicu ili ne, bili osiguranici ili ne. U tom ponovo postajem svesna da moja prilično velika, teget kožna torba visi na mom ramenu, ispod miške, a ja je tražim li tražim, ne osećajući uopšte njenu težinu. U isto vreme čujem i ženski glas, ne mogu da definišem da li sa radija, tv-a ili je njihova koleginica negde napolju, na ulici ili kod komšija, koja objašnjava da baš svi će biti vakcinisani, pa kojim redosledom, a ako baš, baš neko ne može, mora da ... 

Ja se tu prisetim vakcinacije protiv Variole Vere i zaštitne injekcije Gama globulina, koja je morala prethoditi tom cepljenju koju sam i ja primila tada i to mi u tom trenutku dodje kao alibi, kao spas. Govorim im to o toj vakcinaciji i da sam ja iz grupe osetljivih osoba i da ne bih smela tek tako da primim tu vakcinu. I oni pitaju, znači, vi nećete da vas sad vakcinišemo? Odbijate? Ja odgovaram da neću vakcinu, da odbijam, jer sam iz grupe vrlo osetljivih osoba. Oni kratko potvrdjuju sa "Dobro, morate onda ovde da nam potpišete...", pokazuju na mesto potpisa na nekom papiru A4 formata. Ja se u deliću sekunde preispitujem, potpuno svesna i sigurna da ja zapravo ne želim da se vakvinišem, pristajem rado, potpisujem im. Papir ostaje kod njih, da opravdaju neutrošenu vakcinu, jer rade po datom spisku, po kome su i vakcine naručene.

I tu san slabi, ja se budim.