Bajden i Bajdenisti, tj. Produžena ruka  "lešinara iz senke" je kreirala video zapis o tome šta je Trump činio i šta ostavio posle svoje vladavine, veličajući svog  aduta iz rukava, zlikovca i satanistu, Josifa Bidena, nametnutog silom i prljavim i nepoštenim radnjama, pribojavajući se Trumpa i njegovog uspeha u komunikaciji sa velikim delom Sveta i tzv. Svetskih sila, koje su pretile ne Americi, nego njima, "lešinarima iz senke" da ugroze večni izvor prihoda i novog bogaćenja po Svetu, jer Trump nije želeo te takve izvore prihoda, ni zarade, ni zabave. Trump je želeo da stvori jaku ekonomsku i privrednu silu unutar svoje zemlje, unutar sopstvenih, priznatih,  granica Amerike, isključivo Sjedinjenih Američkih Država. Nije želeo da eksploatiše nedužan narod van SAD, tj. van USA, niti da ih dovlači u zemlju. Zato je i krenuo sa stvarnim postavljanjem Zida na jugu zemlje, prema Mexicu i Srednjoj i Južnoj Americi, u realnom prostoru i vremenu, oslanjajući se i ukazujući poverenje sopstvenim ljudskim resursima unutar USA, sa željom da svi žiteljima USA pruži šansu i priliku da se poput granica izdignu iz pepela svojih uništenih života ili da potvrde i još poboljšaju svoje dotadašnje ostvarene rejtinge ili da se još više učvrste na svojim visinama, ako su imali uspeha u dotadašnjim životima. Trump je želeo da uposli sve nezaposlene, siromašne, beskućnike, da ih skloni sa ulica na sigurnije i komfornije mesto, a time i da oslobodi Državne jasle nameta na Vilajet, bespotrebnih troškova raznih socijalnih programa i davanja socijalnih pomoći. 

To svakako nije bilo u interesu poganim "vladarima iz senke", jer svako ekonomsko-finansijsko jačanje svakog pojedinca i društva u celini za njih bi značilo rampu, prepreku u daljoj vladavini, daljem bogaćenju i daljem uspešnom čuvanju svog dotadašnjeg statusa, položaja, rejtinga, bogatstva. 

Ako bi društvo ojačalo, digli se mnogi iz prašine, oslobodili se bede, siromaštva, tega i tereta, kojim su ih ti "lešinari iz senke" pritisli svojom čeličnom zverskom šapom i pohlepom za novcem, bogatstvom i vladavinom, to društvo bi sutra opet izašlo na ulice, u još većem,  masovnijem broju, otelo im svo do tada prigrabljeno njihovo blago, njihov simbol moći i vrlo izvesno bi zamenili mesta u tom slučaju, što njima ne pada na pamet ni u najcrnjem, ni najgorem scenariju. 

Zato se i igraju svojih krvožednih šahovskih igrica sa nedužnim, nevinim Svetom, zastrašujući ih konstantno i praveći im stalnu pometnju i konfuziju, stresove i traume. Igraju na kartu sputavanja naroda da mu se otvori Svest, jer je Čovek zbog uzetog zabranjenog voća i postajanja svesnosti izbačen iz Raja, iz Eden-a. 

A Eden zapravo znači to što znači na mnogim jezicima, znači Jedan! U to Rajskom Vrtu postojao je Jedan Bog, koji je stvorio od svega po Jedan primerak, onoliko koliko je smatrao sebi dovoljnim. 

Pošto su Čovek i Čovečica (a to nije par istog, to su bile dve različite Jedinke) pokazali neposlušnost i nerazumnost, on ih je izbacio iz Eden-a. Na Zemlju ih poslao da se umnožavaju i to im i saopštio i to da se umnože u što većem broju ... (za sada dovoljno otkrih).

Ako ima Boga, a ima ga, taj zlikovac Bajden će umirati u teškim mukama, pre nego ode u pakao. Zaslužio je! 

I ne samo on, nego i njegovi naredbodavci, ti "vladari, tačnije lešinari iz senke", koji su grabili za sebe sve što su mogli i što nisu, ne birajući sredstva, gazeći preko mrtvih, a nas ubedjivali da baš treba da živimo tako jadno i siromašno i neispunjeno, da je to "Božija volja", a tog Boga su se trudili da nadjačali, nadmudre, gurnuo u zapećak, na marginu života, imitirali ga upravo oni. Da, onda je jasno da su bili potpuno u pravu. Sve što su zamislili to su i ostvarili, sproveli u delo. Bog ih je posmatrao pažljivo, kažnjavao za puno toga, onda ih pustio da vidi dokle će ići njihova oholost, podlost, ljubomora, podmuklog i umišljenost, opomenuvši ih da neće moći da prodru u Božiju Svetu Tajnu Oživotvorenja. Onda im je i sam Bog Otac pomogao da dodju do nekih saznanja i velikih ostvarenja, ne bi li se time zadovoljili i tu stali, no njihovoj nezajsžljibodti, posesivnost i, egoizmu i samoživosti nema kraja. Ta njihova bolesna fantazija da će oni biti veći i važniji od Stvoritelja svega vidljivog i nevidljivog na Zemlji i šire i da će Boga nadmašiti i prevazići, nadjačati, nadmudriti i ismejati pred celim Svetom i samim sobom, ostaće samo u njihovoj mašti. U stvarnosti su kažnjavani i biće još gore i strožije kažnjeni, obrukani i poniženi. Samo, oni nemaju moral, ni lice, ni obraz, ni čast, ni savest pa  tako ni osećaj stida, ni srama, ni blama, ali ih to svakako neće spasiti. Osetiće žestoko ruku i moć pravde, Božije Pravde, stidili se ili ne, pekla ih savest ili ne, osećali grižu savesti ili ne. Neće im pomoći ni kajanja, ni pokajanja, ni prinošenja žrtvi na Oltar Bogu, ni Zid Plača, ni svo bogatstvo Sveta, ni njihovi kičeraji i besmislenosti,  kojima su pripisivali velike moći i basnoslovne vrednosti i uzdizali ih do Neba i drugih galaksija. 

A njihova zapomaganja i kukumavke i jadikovke oko  holokausta i zloglasnih logora smrti, koje su stalno pominjali, isticali i ponovo i ponovo prizivali u svoj život, praveći holokaust i zloglasne logore nedužnim narodima svuda po Svetu, dogodiće im se onako i onoliko revanšistički, kako i koliko su i živeli i radili na revanšizmu prema tom nedužnim narodu, koji je samo bio dželat u Božijim rukama, sprovodio Božju Kaznu nad njima, da ih osvesti, izbavi iz duboke narkoze u koju su se sami uvali i Satani priklonili i još surovije i žešće, strašnije, jer iz svakog zla, tj. Kazne Božije, koja im se u životu dogadjaja nisu nikakvu pouku izvukli, ni shvatili, niti se na tim nemilim dogadjajima pameti prizvali, već još veći zlotvori i krvoloci, tirani i divlje zveri postajali, pa će kao ranjene zveri i uginjavati, sporo, polako i mnogo bolno i konačno ovaj nedužni Svet osloboditi svog poganog prisustva.