o greškama u kampanjama

 Polemika o greškama u kampanjama 

Gordana Radovanović Đurić kako nisu podržali Ponoša? Šta je još trebalo da urade, po vama? Ponoš im je, kako sam shvatila, bio nametnut, preporučen i oni su to prihvatili. Mislim da je greška baš u tome. Ponoš se posle izbora povukao iz stranke. Znači, ušao je da obavi posao, da AV dobije većinu glasova, a kada je posao završio istupio je iz stranke. E tu je pogreška, što nije Aleksić bio kandidovan. Konačno neki Srbijanac da bude predsednik Srbije. Seljaci, poljoprivrednici, bi glasali za njega, uz veliki br.radnika i dr. Malo li je?

Gordana Radovanović Đurić Ono što je pogrešno kod svih stranaka jeste da isključivo sa diplomom visoke škole, ev. više škole mogu ući u glavno telo stranke. Mnogi naši lideri nisu imali visoko obrazovanje, a bili su uspešni u vidjenje politike, države i obožavani od strane naroda. Neki su čak, kako tvrde istoričari danas, bili i nepismeni, polupismeni i to im uopšte nije smetalo da budu uspešne vodje.  Papir trpi sve. A može se i kupiti. Mnogima je znanje i pamet samo na tom papiru, u stvarnosti je druga priča.  

Uostalom, svedoci smo da što su na vlasti ljudi sa višim, jačim diplomama, to je veća ekonomska kriza u celom Svetu, ne samo kod nas i ne samo ekonomska. I Aleksić ima VS diplomu, ali ona mu samo služi kao ulaznica u stranku i u glavno telo stranke. Narod za njega ne bi glasao zbog njegove visoke škole, glasao bi zbog njegove životne škole, zbog svega što je kroz život svakodnevni i kroz rad i kroz porodicu i tradiciju naučio. Narodu treba neko, ko razume njegovu muku, njegove probleme, ko govori njegovim jezikom, razumno i jasno i ko je spreman da se bori i izbori za rešavanje problema, egzistencijalnih, svakodnevnih. 

A te bajke da treba biti strpljiv, ne može ništa preko noći, treba sačekati narednih 20 godina, da se dodaje do pravog rezultata... Tra la la... To su nebuloze. To vredja inteligenciju čoveka. Sve se može i to odmah, kad se hoće. Ili kako se kaže, kad se hoće nadju se rešenja, kad se neće nalaze se izgovori. Izgovora je Narodu preko glave. Ne prihvata Narod više nikakve izgovore. 

Od svih opozicionara jedino je Aleksić slao jasne poruke sa konkretnim smernicama, u kom pravcu bi išla politika, ako bi Narodna stranka pobedila, tj. ako bi njihova koalicija pobedila, ali se uvek ogradio, da bi se on i Narodna stranka založili za ...to, to i to. Drugi su svi išli na osudu vladajuće stranke, na kažnjavanja i uopštene neke izjave. Kažnjavanja se podrazumevaju. To ne može biti glavni cilj stranke. Od toga se ne živi. 

Moramo imati jasan plan i program od čega ćemo da živimo, a revanšizam i prozivke, hapšenja i kažnjavanja su nešto što se podrazumeva, kao normalan sled dogadjaja. 

I Boška Obradovića je pokopao dr. Nestorović, potpuno bezazleno, rekla bih, svojom izjavom da ga nisu podplatili, niti platili da se priključi njegovoj stranci, on to nije ni očekivao, a i odakle im, oni su švorc, nemaju para ... Pa ako neka politička stranka nema para, nema nikog ko bi je  novčano podržao, nema neki svoj fond od članarine makar, šta taj Narod da očekuje od te stranke kad sutra dodje na vlast?! 

Ima pametnih i talentovanih ljudi, ali nemaju visoko obrazovanje, pa kao takvi nisu podobni, što je potpuno pogrešno.
U svakodnevnom životu ima toliko puno domaćinstava, gde domaćini nisu visoko obrazovani, negde ni sa SSS. I svi oni imaju porodicu, decu, pa i unuke. I svi su "glava porodice". Oni se pitaju za sve, oni odlučuju (supružnici), oni privredjuju, izdržavaju porodicu. Ne upravlja njihovom kućom, ni porodicom komšija, ni rodjaci, ni poznanici, ni prijatelji, ni neprijatelji, zato što on/ona, nemaju visoko obrazovanje (u nekim slučajevima se, doduše,  umešaju, ali tu neumitno dolazi do raspada te Porodice).
Oni imaju ista prava i iste obaveze i  odgovornosti po svim životnim i društvenim pitanjima kao i intelektualci, akademici i sl.
Činjenica je, sa kojom se slažu sve nauke i svi politički sistemi, kapitalisti i socijalisti (stvarni komunisti nisu ni postojali) Porodica je osnov društva! Pa molim lepo, krajnje je vreme da se i država uredi po principu Porodice i Porodičnih Vrednosti, u makro formi, ko god da je na vlasti.  

Ako ćemo pravo, ni ti iz kruga dvojke uglavnom nisu Srbi, a oni koji jesu, uglavnom nisu Srbijanci. 

I kad krenu bajkovite priče o njihovom "gospodstvu" smešni su. Meni je punih 66 i savršeno se sećam kako je Beograd izgledao u vreme mog detinjstva. Asfalt nije postojao uopšte. Ulice, ako nisu bile prašnjave i kaljave džade, bile su kaldrmisane (tek po koja) ili je bila sitna kocka po glavnim ulicama, Bulevaru Revolucije, Maršala Tita, a o zgradama i udžericama po centru grada da i ne pričam, jer to sve nema veze sa temom iz Objave. 

Opet BiH podvukla, nemam ništa ni protiv koga lično, samo znam da su Srbijanci obespravljeni, stavljeni u podčinjeni položaj u odnosu na sve druge. I Srbe iz regiona i raznih nacionalnih manjina, svi se nešto busaju u prsa, jedni kao velikosrbi, drugi traže neka svoja manjinska prava, a domaćini ove države Srbije potpuno potisnuti, bez prava glasa, bez prava na želje i potrebe, njihova jedina domovina, otadžbina se prodaje i rasprodaje kao neka bezvredna prćija. Za one koji su tu došli sa ciljem da se dobro koriste jeste bezvredna, za one koji su tu vekovima, nisu bežali iz nje ni kad je bilo najteže, za njih je Srbija svetinja. I nije na prodaju. Mi bismo radije da rasprodamo sve te koji dodjoše ovde da nas iskoriste i da se o nas ovajde. Nego, toliko vrede da niko ih neće.