E, moja Tanja!

 

E, moja Tanja! 

Nije trebalo da nam date tako težak i zahtevan domaći zadatak. 

Moja Biografija je prerasla u Novelu, a sada je već  promenila obličje u Roman. Kako je krenulo to može prerasti i u roman u nastavcima, tj. u par Tomova. 

Kad završim sa pisanjem romana daću sve od sebe da izvučem par najbitnijih činjenica i uobličim ih u moju Biografiju za potrebe sajta naših "Neuma". 

Nikada do sada nisam pisala o sebi u trećem licu. Jesam u par navrata vodila Dnevnik kratko vreme i prestajala, ali ne u trećem licu. 

U prvom trenutku rekoh sebi, Ja to ne mogu, ne umem. 

U trećem licu?! Pa to bi onda moglo ličiti na neki Hvalospev, a ja nisam od tih hvalisavih. Nikada se nisam hvalila, hvalisala niti isticala neke svoje vrline ni neki rad, kao veliku žrtvu, veliki trud, napor, uspeh i sl. 

Uvek sam bila skromna, čak i više nego što treba, rekla bih, sa ove vremenske distance, da mi je skromnost smetala u životu, bila mana, a ne vrlina. 

I Iskrenost i Istina isto tako. Po cenu da ostanem sama u nečemu, reći ću istinu, neću slagati. Laž prezirem iz srži. Ako u nekom trenutku iz bilo kog razloga ne mogu da budem iskrena i da iznesem istinu, ja ću je u nekom trenutku prećutati, do neke dalje pogodnije prilike, ali neću slagati. Daću neki neodredjeni diplomatski odgovor, u tom trenutku, koji će nagovestiti, da ćemo o tome u nekoj drugoj prilici, drugom trenutku, na drugom mestu i sl.

A u nekim bitnim situacijama iskreno ću izneti svoje mišljenje, svoj stav, svoju ocenu, pa ... Kom obojci, kom opanci. 

Opet, ako napišem samo par suvoparnih podataka o sebi neće valjati. Šta sad?! 

I trebalo mi je vremena za razmišljanje na temu pisanja o sebi u trećem licu. 

Posle par dana mozganja, dodjoh na ideju. 

A Ideju mi je dala ona vaša sugestija, da u Biografiju unesem i onu moju kategorizaciju, moje opredeljenje za jednu od Neuma i razlog zbog čega sam se baš za taj simbol opredelila, jer je simpatično, kako rekoste. 

E, pa onda ću krenuti sa još nekim "simpatikusima", pomislih i krenuh od samog početka, od datuma rodjenja. 

A poznavajući sebe, problem je samo da krenem, da započnem sa pisanjem, posle ne znam kako da prekinem, misli se samo nadovezuju jedna na drugu, pa se nekad i isprepliću, naprave gužvu, ne znam šta pre da zabeležim, kojim redom i kako da ih nadovežem jednu na drugu. 

Tako je bilo i sada. I evo, još uvek traje. Nije još gotovo. 

A ako budem na kraju izdala Knjigu, ovo moje pismo vama biće Uvod u Roman. 😄😂