Piše na Fb jedan Profesor...

Prof. Slobodan Savić:
"Siguran sam da ova objava uopšte nije primerena onoj prethodnoj, u kojoj sam odao dužnu počast čoveku i hirurgu koga ne poznajem, ali kome se beskrajno divim. Zbog toga se izvinjavam svima koji su u dubokoj žalosti zbog smrti dr Miodraga Lazića, ali već sutra ova objava neće imati smisla. Ulazim u sobu posle aplauza podrške zdravstvenim radnicima i postavljam jedno pitanje bez ikakvog komentara. Imam 63 godine, pamtim dobro i Titovo i Miloševićevo vreme, ali se ne sećam da je ikada Dnevnik RTS u 20 časova punih 30 minuta (to je za sada, a još traje) bio posvećen monologu predsednika Republike. Ako se neko seća, moliću da mi javi, jer ovo postaje uvreda za one koji su tih 30 minuta mnogo više zaslužili žrtvovanjem svojih života da bi odbranili tuđe. Molim odgovorne u RTS da ako već nemaju čime da ispune vreme Dnevnika, neka to urade fotografijama i kratkim biografijama medicinara koji su pre vremena stali na svom životnom putu da bi drugi nastavili da koračaju. Neka im je večna slava i hvala."


**×**×**×**
Beše puno komentara, tipa" Bravo Profesore"..., ali i jedan iritantan poput ovog na koji nisam mogla da ne repliciram:

Comment:

Miljana Goran Radovanović:
"Mi smo ti jedan nezahvalan narod. Da je neko drugi bio na njegovom mestu Prrdsednika, ne daj Bože, šta bi bilo sa nama.
Koliko sam slušala večeras, nije govorio o sebi, nego o doktoru koji je umro , o lekarskom timu idr, što ste vrlo dobro čuli vlastitim ušima . A ko treba da se obraća narodu u vanrednom stanju, možda oni psovači sa tribina, koji decenijama ništa nisu uradili za zdravstvo ? A vaš bravar je slao gastarbajtere u svet sa kartom u jednom pravcu. Uzdržite se of bljuvotina bar dok se iz ovoga ne izvučemo."



Moja Replika:

Miljana Goran Radovanovic    to je garant ta druga polovina pisala, ne verujem da je imenjakinja.
Evo, ima i zahvalnih.
ZAHVALNA sam Gospodu Bogu što mi dade dovoljno pameti i volje da prestanem da gledam Tv, od pre 15-tak godina, od kad počeh da se svadjam sa tv-om, čim ga uključim, pa tako ne odgledah ni taj Dnevnik, sa tim komičarom u glavnoj ulozi.
No tu je Internet, na sreću, pa se informišem o glavnim temama i događanjima u zemlji i Svetu.
I koliko mogu da zapazim, taj glumac se svakodnevno kači i oglašava na sve medije. Ne znam samo plaća li on taj svoj marketing i samoreklamiranje IZ SVOG džepa, po punoj ceni, po minutaži, po tariferu tih medija?
S druge strane, čim vidim fotku i/ili ime, pročitam naslov i skrolujem dalje. Vrlo, vrlo retko otvaram te objave, zbog zaštite mog ličnog zdravlja, jer te izjave, te nebuloze, te recitacije, gore su od svih Virusa i svih Korona.
O Zdravlju uopšte, a i trenutnim zbivanjima po pitanju pandemije, koja je zadesila Srbiju i Svet, treba da daju dnevni ili još bolje trodnevni/nedeljni (da se ne širi panika) izveštaj ljudi iz struke, poput ministra Zdravlja,  načelnika ili dežurnog doktora sa Infektivne klinike i/ili Centra gde se zbrinjavaju oboleli, kao napr. Bgd Sajma ili makar dr.Nada Macura, tj. dr iz Hitne pomoći... da nam neko od njih propovedi u par rečenica kakvo je stanje, kako je protekla noć u pojedinim gradovima... To bi imalo smisla, značilo nešto.
Ovo napadno, šarlatansko samoreklamiranje nekog ko se i obične kijavice plaši, kako vidim, je prosto uvredljivo.
I pod staklenim zvonom se može umirati, bez ikakvog virusa ... Od nedostatka kiseonika i svežeg vazduha. Ne pomaže ni ubrzavanje svežeg vazduha od spolja, ako spolja vladaju virusi i bolesti, zar ne?
Šta taj komičar traži na političkoj sceni nije mi jasno. Njemu je mesto u nekom pozorištu, a najpre u Hajd Parku, poput onog londonskog, ruku na ❤️🤷‍♀️

U vreme Tita bilo je jedno vreme po dnevnoj štampi Tito poš'o, Tito doš'o ... Tito poš'o, Tito doš'o ... Tito poš'o, Tito doš'o, stalno je išao u nekakve posete, prijateljske, sklapao I obnavljao bilateralne I trilateralnr ugovore i vraćao se... I ništa se drugo nije moglo pročitati po novinama, ali to su pisali dokoni novinari, nije on ništa izjavljivao. On je bio redovan na Sednicama partijskim, u tv prenosu, gde bi održao obavezan i često smarajući govor, kako se to zvalo, zaboravih... Pledoaje ili tako nekako... Ali te sednice nisu bile tako učestale.

Doktoru pokoj duši. Otišao je ispuni ši svoj zadatak i svrhu svoje misije.

Doktori, kao i vatrogasci i vojska i policija, su na važnom zadatku, u specijalnoj misiji, uvek u ličnoj opasnosti.