Na današnji dan pre 39 godina, baš u ovo neko vreme, možda sat ranije, istuširala sam se, oprala kosu i krenula sa sušenjem kose ...
Odjednom skočih sa taburea i napravih belaj na sred sobe.
Svi u kući se uspaničili, majka kaže jaoj, počelo! Puk'o vodenjak. Otac se uspaničio kao nikada do sada, toliko, da nije imao petlju da me lično odveze do bolnice, nego je otrčao do komšije sa drugog ulaza da ga zamoli da me odveze, jer napolju je bila nevidjena hladnoća i poledica... sjajile se ulice kao ogledalo. I komšija prihvatio.
Odvez'o me do Višegradske.
Tamo su me odmah pripremili i stavili u box, na sto.  Beše tu i tabletica i injekcija i indukcije i raznih aparata ... I na tom stolu sam boravila sve do sutra popodne, do 18h.
Tada je konačno jedan momčić rešio da proviri iz svog ušuškanog mraka i izadje na svetlost ...
I sutra to bíće puni 39 godina!
Srećan ti Rodjendan sine!