Danas po okončanju liturgije pita naš popa
hoćemo li da očita molitvu za kišu? Jutro osvanulo sunčano, vedro i lepo.
On smatra da treba, jer kiše odavno nije bilo, bar ne na Tresijama, ako ne računamo ono malo sto je par puta pokupilo prašinu, suša zavladala.
I vernici odmah prihvataju.
Čita popa Molitvu za kišu, čita...odužila se, bogami, molitva ...
U toku Molitve ja osetih u vazduhu miris vode i osveženja. Počeh da njuškam okolo, ma osećam miris vode u vazduhu.
Ženice napred, spaziše kako odnekud (?!) pade nešto ispred Ikonostasa kao neki osušeni list ...
Kad izadjosmo iz crkve nema Sunca, natmurilo se kao da će kiša svakog momenta.
Odosmo u Parohijski dom na kaficu i posluženje, pa jedan od vernika reče kako je pre neki dan u Mladenovcu pljusak bio, velika kiša i nevreme, a kad se približio Sopotu, sve suvo, ni kapi kiše.
Na to drugi dodaje da naš popa onda treba da ċita kratke molitve za kišu, da ne bi i kod nas bio pljusak i provala oblaka. I popa se slatko nasmejao sa svima prisutnima.
I krenusmo da napuštamo Parohijski dom. Kad izadjoh napolje, a ono pada kiša.
Nasmejah se i vratih da obavestim popu i ostale unutra da će im trebati kišobran kad izadju. Svi se, skoro u neverici, nasmejaše.