U ovoj mojoj Srbiji neko je suvišan. Neko se mora seliti. Ili oni ili mi, Srbi da se iselimo iz sopstvene zemlje.


 Jutrošnji biser! Čim zamakoh za soliter, vrane krenuše sa 🌲🌳da grakću, da se nešto čude. Šta li im je, pomislih.
Na kiosku dopunih kartu za prevoz, kad da platim, nisam ponela novčanik. Moradoh se vratiti kući.
I posle, napolju mir, ptica nigde. 😁
A, to je, znači, pomislih. Ali, nije samo to. Iščudjavah se vasceli dan.


MOLIM sve moje FB Prijatelje iz Inostranstva da sheruju ovu moju objavu!
Nek' se čuje, nek' se zna kako se stvarno živi u Srbiji!

Zašto je neko u SER suvišan?
Juče odoh do Poreskog, Zvezdara, za samo jednog klijenta se načekah u nedogled, a posle opet dužeg čekanja sledećeg, odustadoh, jer ispred mene je bilo još troje.
Odoh do Socijalnog u Nemanjinoj, da makar vidim dokle je stiglo moje Konačno rešenje za penziju, koje je kako su mi rekli pre Nove godine, poslato 04.dec., a ja ga do 28.dec. nisam dobila, zbog štrajka Pošte, rekoše, a nije im ni vraćeno.
Medjutim, juče, 22.jan. ispostavilo se da nije niti uradjeno Konačno rešenje, jer još nisu dobili odgovore za dve firme i spornih godinu i po ukupno, zbog čega ja primam umanjenu penziju, znači.
I u Socijalnom je sve potrajalo do u nedogled, dok su sve proverili i na kraju su mene poslali u Istorijski Arhiv na Novi Beograd.
Na putu do Arhiva, odmah po ulasku u bus, Kontrola mi uzme karticu za prevoz, jer je davno (više od sat vremena prekoračenja!) isteklo onih 1,5 sat važnosti overe karte, kad sam započela ovaj "Put oko Sveta" i izgubila se u prostoru i vremenu. I posle kraćeg ubedjivanja, ako će ih to toliko usrećiti, ja im poklonih tu karticu, sa još dve uplaćene vožnje.
Uplatih na drugoj kartici nove dve vožnje, kod Železničke stanice, i nastavih ka Arhivu.
U Istorijskom Arhivu nema ni traga o istoriji firmi, zbog kojih sam došla, pa ne znam koja je uopšte svrha postojanja takvog "Istorijskog" Arhiva!?!
Odatle su me uputili u APR/ Agenciju za Privredne Registre, da vidim šta se desilo sa tim firmama, ali ne i da dobijem potvrde za moj radni staž. Znači, novo bespotrebno gubljenje vremena!
Pošto ni tamo nisam ništa kapitalno postigla, sem što sam utucala prilično vremena, nastavih  iz Brankove do Zelenog Venca, jednu stanicu vožnje, bez da kontrolišem da li sam još uvek u onih novih sat i po terminu.
I kad se peške popeh do Terazija i udjoh u mog 31-keca, prinesoh automatu karticu da proverim jesam li još u terminu, a automat mi skinu novih 90 dinara za  dalju vožnju, što znači da je opet isteklo onih sat i po!
I tako, za jedan poslić, gde je trebalo da utrošim ne više od ukupno sat vremena (a maximalno sat i po!) za Poresko, da predam prijavu i Socijalno da pokupim moje Konačno rešenje, ja utroših 6 sati (u 9 izašla uz kuće, u 15h se vratila kući!), a da ništa završila nisam od planiranog i potrebnog, uz utrošak 5 plaćenih gsp vožnji i još i jedne kartice nepersonalizovane.
I to vredja inteligenciju normalnih ljudi, stvara grčeve u organizmu, para dušu!
Da li je to normalno u jednoj državi sa pravnim, upravnim i zakonodavnim poretkom?  Naravno da nije!
Normalno je SAMO u državi u kojoj vladaju mafijaška pravila, onih tupoglavih i praznoglavih, a hiper ambicioznih,  nasilnika, u kojoj vladaju Zakoni Gerile i Terorista, Okupatora!
Nažalost, takva je danas moja Srbija. Zemlja Mafije, Zakona Gerile, Terorista i Okupatora, u kojoj svakodnevno strada i istrebljuje se inteligentan Srpski/Srbijanski Narod, domaće stanovništvo,  zbog teške presije pod kojom živimo.