(I Pčelarstvo od ovoga zavsi!)

Stalna kuknjava kako sela ostaju prazna, a ništa uradjeno nije za normalan život na selu! Infrastruktura je NULA!

Umesto gradnje infrastrukture po selima i dobrih puteva, grade se transferzale za tranzit stranih turista i kamiončina, od kojih oni imaju veliku korist, a mi ogromnu štetu.

Čak ni sela na ataru Beograda nemaju gradski vodovod ni kanalizaciju, mnogi ni trofaznu struju, samo monofaznu, tek da ne koriste petrolejske lampe (!), putevi izlokani, internet u mašti!

Onol'ke pare bačene u vetar, na transparentnost, na kozmetički tretman i spoljašnji glanc centra Beograda,  parkove BG i kredite strancima i domaćim izdajnicima za promašene investicije, uz fraj radnu snagu.

Pa to je Bogu za plakati!

Čak i onaj Flinston Town sa čuvenom porodicom Kremenko, iz Kamenog doba,  izgleda primamljivije i moċnije od jednog sela na području Beograda.

Definitivno ni jedno selo nema kompletnu infrastrukturu uradjenu.

Voda je uglavnom iz nekakvih bunara, sumnjivog kvaliteta i bakteriološke ispravnosti.

Mnogi imaju samo nekakve bazene za vodu, po pravilu kišnicu, dar sa Neba, ako i padne ... U vreme suše se i o njoj mašta.

Ponegde ima i nekakav seoski vodovod, koji takodje po pravilu u vreme leta i najveće žege, često bude isključivan, "da ljudi ne bi zalivali bašte i useve"!!!
A hoćemo poljoprivredu, jeftinu hranu, izvoz poljo-proizvoda, pričamo o sistemima za navodnjavanje! Čega? Navodnjavanje čijih njiva i parcela? Onih lopovskih, ukrupnjenih na stotine hektara i jutara?! Malo su ojadili državu Srbiju i Srbijanski Narod, nego treba još i sisteme za navodnjavanje i prskanje pesticidima da im isfinansiramo?! Da učestvujemo u sopstvenom uništavanju?! Uništavanju Čovečanstva i Života na Zemlji?!

Znači, ti žitelji niti imaju vodu za normalne životne i higijenske potrebe, još ni za useve, a žive na selu i logično he da se bave i nekom poljopruvredom, nekom proizvodnjom. Ni živinu i stoku bemaju, znači, sa čim da napoje!

Gradskom vodovodnom mrežom u beogradskom ataru samo pojedina sela/naselja mogu da se pohvale, ali i nad njima se sprovodi restrikcija.

A Srbija je poljoprivredna zemlja, sa svim prirodnim predispozicijama za ratarstvo, stočarstvo i turizam.

Gradovi treba da budu samo Administrativni centri, za administrativne i finansijske poslove.

Restrikcija vode u Srbiji je Bogohulna radnja! Kao i prodaja vode.

Bog je Srbiju obilato darovao svim prirodnim resursima, uključujuċi i vodu! I naredio da se voda ne sme prodavati.

Zato su starine nekada i gradile česme na najneverovatnijim mestima, da se putnici namernici mogu makar vode negde usput napiti. A i voćnjaka i voća i divljeg i kalemljenog je bilo uz put svuda redom, da putnici namernici mogu da uberu i pojedu i koju voćku, da se osveže ili da utole glad u nekom trenutku.

Šaku dve voća Srbijanci nikada nisu žalili, samo je bilo zabranjeno lomiti grane, gaziti i vršljati po voćnjacima i vinogradima. U vinogradima je uvek bila i po koja šeftelija zasadjena, zbog malo hlada i hranljivih voćki, koje svojom aromom ostavljaju u srcu i duši neizbrisiv trag i sećanja.

A vlasti, od Tita do danas ništa pametno za sela Srbihe ne učiniše.

Kanalizacija je tek mislena imenica.

A o centralnom grejanju po selima ni da ne govorimo!

A koliku bi vajdu ta sela imala, a uz njih i ceo grad i država,  zahvaljujuċi tim podzemnim cevima sa vrelom vodom od grejanja, te toplih leja i staklenika i plastenika, da ni ne govorimo!

Telefoni i Internet veza danas su, kao i traktor, za seljane osnovno sredstvo za rad. I neophodno terensko vozilo, koliko god bila dobra gsp veza.

Znači, svim seljanima mora biti dostupno u svakom pogledu. I  svojim postojanjem i finansijski.

Srbija je, zahvaljujući tim prirodnim obilatim resursima, i jedna od najbogatijih zemalja Evrope i Sveta i po proizvodnji struje, električne energije!

Sem Giganta, Hidroelektrane Djerdap, na Dunavu imamo i HE Perićac kod Bajine Bašte, ali i gro termo elektrana: TE Drmno kod Kostolca,  TE Nikola Tesla A i B u Obrenovcu na Savi,  TE u Velikim Crljenima kod Lazarevca na Kolubari ...

Prema tome, Srbijanci bi trebalo da žive kao Mali Bogovi, tek simbolično da plaćaju ili uopšte ne plaćaju vodu ni struju. A održavanje instalacija, postrojenja i plate radnika  istih da se finansiraju od izvoza struje u druge evropske zemlje.

A šta vlast radi?

Umesto da novac, iz budžeta, od poreznika pre svega, ali i raznih donacija, pa i kredita, troši na izgradnju kompletne infrastrukture po selima cele Srbije, ne samo beogradskog atara, ona novac baca na nekakvu nadrikulturu, u kojoj uglavnom uživaju neradnici i badavadžije, koji vremena imaju na pretek i ne znaju šta će sa sobom od dosade, a ne pregaoci, radnici i proizvodjači, da predahnu i odmore se kreativno i produhovljeno.

Zatim, vlast novac trosi na pomaganje, finansiranje i kreditiranje onih, koji zapravo treba Srbiju i Srbijance da pomognu i unesu svoj, svež kapital u Srbiju, da bi započeli rad na nasoj teritoriji, kroz svoja preduzeća, kao i da bi pošteno platili i časno vrednovali rad domaćeg življa.

Zatim, domaċinstvu, koje se bavi poljoprivredom, ne treba dozvoliti da se zapošljavaju po državnim i privatnim sektorima, sem ako registruju sopstvene firme/radnje za plasman svojih proizvoda, u okviru kojih mogu da zapošljavaju, kao i u proizvodnji, i druge radnike.

Time se drugima, koji nemaju poljo-proizvodnju daje šansa da se zapošljavaju, kao stalni ili sezonski radnici, kod poljo-proizvodjača, ali i po drugim privatnim i državnim firmama, da ne budu besposleni, na teret državi i društvu u celini.

I novac, koji se obilato krade od naroda preko Lutrije Srbije, za koju kradju i otimačinu još niko nije prozvan niti je kažnjen, trebalo je da bude ulagan u infrastrukturu sirom Srbijanskih sela, umesto u ukrupnjavanje poseda šake nekakvih tajkuna i finansiranje političkih stranaka i njihovih nesposobnih i nezrelih, a hiper ambicioznih lidera i kupovine moći i glasova.

Zato, nije ni čudo da u ovakvoj Srbiji, sela ostaju prazna, da se po gsp prevozu, u redovima po javnim ustanovama, po domovima zdravlja i dr., oseća vonj i da je prisutna nehigijena žitelja, da po seoskim kućama ne postoje kupatila ili su neka smešno mala i tesna, gde je sreća da postoji makar tuš sa kadicom za stajanje, negde ispod nekog stepeništa, u impozantnoj kući na sprat, od preko 100 m2 ili u tek po kojoj kući postoji samo mali toalet, kao najsvetlija tačka nekog "komfora" današnjice.

Dok je u tamo neko dāvno doba u vreme nekakvog Rimskog carstva postojao vodovod i termalna i obična kupatila, o čemu svedoče mnogobrojne iskopine i ostaci Aquaduktova i Viaduktova, o postojanju dobrih puteva.

Zar to nije ogromna sramota za Čovečanstvo 21. veka?!?

U vreme mog detinjstva, u Beogradu su postojala i javna kupatila (i brojni javni toaleti) i narod ih je koristio obilato. Radnici, po završetku smena svraćali su tu da speru znoj i svu štroku nakupljenu tokom rada. I nije to bilo baš tako davno.

Država treba da ZABRANI izdavanje dozvola za gradnju bilo kakvog stambenog ili poslovnog objekta, kao i upotrebne dozvole, ako planom istog nije predvidjeno kupatilo/wc za stambene, tj. toaleti za poslovne objekte, makar bili to i kiosci!
Niti da dozvoli legalizaciju ni uknjižbu takvih objekata!
ALI (!) to može sprovesti samo ako ima izgradjenu infrastrukturu na tom terenu, naravno!
Ako nema infrastrukture, nema ni gradnje i kvit!