U školi smo, srednjoj, djaci.

Stajah po strani. Gledah dole desno društvance. Devojka se usredsredila na priču, daje instrukcije šta ko i kako da odradi... opuštena atmosfera ...

Ja se osećam odbačenom, šta li, pa u trenutku silazimi u prolazu, uopšte im se ne približavajući, glasno dobacujem nešto tipa ma šta vi tu glumite, šta zamišljate ko ste vi, zašto vi mene ignorišete? Pa ja sam izuzetno inteligentna osoba, ma ja sam inteligentnija od svih vas zajedno, da, ja sam inteligentnija od svih vas zajedno (ponavljam i naglašavam, da dobro čuju i da dobro zapamte) ... i uvredjeno produžavam dalje ne gledajući ih više uopšte. Nek sad oni malo pate zbog te nepravde... 

 Beše to u Bogojavljenskoj noći 2019.

FOTO: PROFIMEDIA

Jabuka

„Bosiljak se od mirisa daje, jabuka se od milosti daje”.Jabuka je simbol prijateljstva i ljubavi prema bližnjem i Srbi su je rado jedni drugima nosili na dar. Pre Petrovdana (12. jul) se nisu jele jabuke.Jabučicu u grlu imaju muškarci, a žene nemaju.Sadnja i kalemljenje raznih sorti jabuka (slatke, mirišljave ili kisele), kod Srba je značilo obavezu i čast. Ko nije kalemio voćke, nije smeo ni da ih seče.Jabuka je sastavni deo svadbenih i verskih ceremonija.


Ja bih samo dodala da se Jabuka na grčkom zove Milo, a celo Jabukovo stablo Miljá! 
Tako, po grcima ja se zovem Jabuka! Ili čak ceo voćnjak sa jabukama, Jabukar! 😄🙋 (Miljana)

Mališa sveznališa ... Tako sam nazvala prvo moj lap top, posle i tablet ...


Neki moji slogani 😁 ... :

Neko voli Pepsi, neko voli votku. Ja ljubim Coca Colu i zanosnu Cocktu.

Sladi a hladi. Osvaja raskošem ukusa. Razgaljuje. Za dušu i telo.

Fisheraj!

Topla snežna belina, snežna belina koja greje...snežno-beli a topli...
Whiteness - breitness

Interesantno je da su cigani postali Romi tek onda kad je osnovan Rimokatolički red Majke Tereze u Indiji!

Inače, u Srbiju (SFRJ) su došli uglavnom ilegalno, iz Turske, preko Bugarske i grčke.

U početku (u vreme mog ranog detinjstva) imali su muslimanska imena i prezimena, a kasnije su počeli da se prekrštavaju u srbijanska i da novorodjenoj deci daju naša srpska imena. Promenu imena i prezimena omogućio im je JBtito, donevši zakon po kome svako može da promeni identitet u nekoj opštini uz dva svedoka.

I tako mnogi cigoši preko noċi postadoše "Srbi", a drugi, "ponosni" na svoju nacionalnu pripadnost, opet, postadoše Romi, što asocira na Rim (Rome) i Italiju ...

Može li neko da nam pojasni kako su im "večna ognjišta" tamo negde daleko, a Matica, Majka Srbija?
Po zdravom razumu večno ognjište je u Matičnoj kući. A po srpskom pravilu to je u Očevoj kući, a ne u kući Majke.
A večno ognjište ovih okupatora i terorista, koji haraju i vladaju nad "Majkom" Srbijom silom, prisilom i nasiljem, pustoše, razaraju, ruše i uništavaju Majku Srbiju, trude se da je što više osiromaše i drže u strahu, drže je u bedi i gladi, nemaštini, njihovo večno ognjište je u Paklu i daće Gospod Bog da im se što pre otvore svi púti ka njihovom večnom ognjištu!

Na današnji dan pre 39 godina, baš u ovo neko vreme, možda sat ranije, istuširala sam se, oprala kosu i krenula sa sušenjem kose ...
Odjednom skočih sa taburea i napravih belaj na sred sobe.
Svi u kući se uspaničili, majka kaže jaoj, počelo! Puk'o vodenjak. Otac se uspaničio kao nikada do sada, toliko, da nije imao petlju da me lično odveze do bolnice, nego je otrčao do komšije sa drugog ulaza da ga zamoli da me odveze, jer napolju je bila nevidjena hladnoća i poledica... sjajile se ulice kao ogledalo. I komšija prihvatio.
Odvez'o me do Višegradske.
Tamo su me odmah pripremili i stavili u box, na sto.  Beše tu i tabletica i injekcija i indukcije i raznih aparata ... I na tom stolu sam boravila sve do sutra popodne, do 18h.
Tada je konačno jedan momčić rešio da proviri iz svog ušuškanog mraka i izadje na svetlost ...
I sutra to bíće puni 39 godina!
Srećan ti Rodjendan sine!

Od jutros oevam Govori Gospode ... 😄 sa radošću i prija... puno mi srce, duša, misli ...

Misli trčkarsju s teme na temu... često i izgovaram glasno, poluglasno neke svoje misli i namere, a onda uhvatim sebe da sam negde zastala u sred rečenice i ponavljam neke reči, a nikako da završim misao.
Nije to ni zaboravnost ni demencija ni ova ni ona bolest... to je moć da radiš dve stvari uporedo. Jednu misao izgovaram, a mozak u medjuvremenu skoknuo u dtugi sokak, uskočio u drugu vremensku zonu, u drugu misao. I tako dok jednu izgovaram, o drugom sasvim mislim i dodje do sukoba misli, do zastoja. Kad čitam neki tekst tu nema zastoja, tu misli teku nesmetano, tekst je uvek pred očima. 

No, jutris midli krenuše da se roje, a sve u pravcu Zahvslnosti ...
2017. sam prodala, ugovirila prodaju stana.
U 2018. okončala prodaju i kupila kuću, puno nekih alatki i pribora, uredila kupatilo i toalet ...
2019. Okrpila problemstične zidove, uvela centralno grejanje ...
Zahvslna sam svakako Gospodu na tome ...