Ne znam kad su Izbori, ali SNS je već krenuo sa prikupljanjem glasova.
Danas beše neka nova Akcija ...
Pitah jednu domaćicu, koja je sva radosna krenula kući sa "poklonom", šta se deli na onom štandu  ona mi reče da SNS deli kalendare i hemijske olovke. Samo zaboravih da pitam, da li je morala i da se potpiše, legitimiše, za "poklon", mada je očigledno da je tako.
 Možda bih mogla i Ja da raširim jedan štandić i podelim neke upaljače, higijenske gumice, po rolnu toalet papira i sl., prikupim potpise i registrujem moju političku stranku. Vredi razmisliti.
Ovo je izgleda dobar teren za takve stvari.

Jedan od mojih comments, na neku video objavu na YT:

Saša Janković bio odličan ombudsman? Duhovito! Taj ombudsman je radio isključivo za sve one koji su teret i šteta za ovu državu Srbiju. Njima je pomagao da legalizuju svoje prisustvo u ovoj zemlji i pomagao da izvuku veliku korist od svih moguċih svetskih i evropskih institucija, koje tu pomoć pružaju. A sve na uštrb domaćeg stanovništva. Zato nije ni prošao na izborima, samo je pokazao koliko mnogo tih koristoljubivih glumaca ima u ovoj državi Srbiji, tih što glume velikosrbe, glume ugrožene i ojadjene i hvala mu na tome što ih je okupio u tolikom broju oko sebe. U njegovoj Kancelariji pomoć ni podršku nije mogao naći, niti dobiti domaći živalj. S druge strane, on ni nije mnogo bitisao u toj Kancelariji, trčkarao je na političke skupove i razna mesta gde je bilo televizijskih kamera i predstavnika svih drugih javnih medija, pravio sebi reklameu i prostor za kandidaturu za lidera države, a svim tim masama nepoželjnim za ovu državu pomagali su njegove kolege, zaposleni u toj Kancelariji, koji su takodje došli u ovu državu, kao i te manjine kojima su i pomagali.
Ombudsman u Srbiji nije bio zaštitnik svih žitelja Srbije, nego samo i isključivo odredjenih manjina u Srbiji.
Takav čovek nije podoban ne samo za lidera države, nego ni za rad na mestu ombudsmana. I ako ta Kancelarija postoji isključivo da legalizuje postojanje nekih manjina i nekakvih izbeglica u Srbiji i obezbedi im svakojaku pomoć od ovog već više nego dovoljno osiromašenog i opljačkanog srpsko-srbijanskog naroda i svu pomoć od raznih evropskih i svetskih organizacija, dodeljenih Srbiji, njima i samo njima deli, onda takva Kancelarija je štetna za Srbiju i Srbijance i ne treba ni da postoji!

Mislim da ta "Oprosti im Bože, ne znaju šta rade" više ne pije vodu. Do sad su svi mogli da nauče da misle i da znaju šta trade i šta treba da rade. I ovi i svi drugi na Planeti Zemlji i te kako znaju šta rade.
Zato moja Molitva je ovakva:
Gospode Bože ne opraštaj više nikom ništa, kažnjavaj redom, žestoko sve naše vidljive i nevidljive neprijatelje i njihove zlonamerna i pogana činjenja ili sva nečinjenja koja bi bila na našu dobrobit.

Neko pod imenom "Meša Selimović" dade ovu objavu
na Fejsu, na šta pljusnuše mnogi komentari, pa ni ja ne ostadoh ravnodušna.

"Ne voliš da budeš na smetnji, ne voliš da te ko krivo pogleda, ne voliš da ti iko ružnu riječ kaže. Kako onda misliš živjeti?"

(Tvrđava)

Moj comment:

Božanstveno! Smireno, staloženo, razumno, misleno, ovovremenski, zdravo,  živo, kreativno, uposleno, odmorno, blaženo,  zadovoljno, u blagostanju, radosno, veselo, nasmejano, ali ne previše, zbog bora,  ispunjeno. Bez gubljenja vremena, živaca i energije na besmislene, zle, zlobne, pakosne, podle, podmukle, ljubomorne, lenje, glupe, tupe, bahate, razuzdane, razvratne, na njihovu poganu narav, i bolestan um, uživajući u svakom trenutku moga života, ovog, jednog i jedinog, koga sam svesna u ovom  vremenu. Kada budem otišla na Onaj Svet ili reinkarnirana, onda ću misliti u onom vremenu i koncentrisati se na osmišljavanje života u onim uslovima i želeti opet sve navedeno.

Dobih i još uvek dobijam lajkove na isti. 

Neku malu fukaru postavio neko za reporterku, izveštača sa protesta gradjana i penzionera protiv režima, bednog standarda, protivustavno umanjenih penzija, veċ nekoliko godina u nazad... Dali joj spremljeni text, ona ga naučila nešto napamet, nešto improvizovala, a povremeno i bacila pogled na papir, da se podseti daljeg texta ...
Mala je čista sramota za novinarstvo i za državu Srbiju ...


Novinari nisu postavljeni za reportere, izveštače, da daju svoja mišljenja, nego da prenesu pravu sliku, pravo stanje sa terena, sa konferencije, sastanka, skupa, sa kog izveštavaju.
Ta mala se ponašala kao slučajni prolaznik, koga su zaustavili na ulici i postavili pitanje o nekom incidentu, koji se dogodio tu negde u blizini ... Ili tačnije kao "navijačica" u fajtingu u školskom dvorištu ili negde u blizini škole, kako to nažalost deca "stručno" zovu. Mala veze nema sa novinarstvom niti ima osnovno kućno vaspitanje, to je činjenica. Maloj su dali tekst koji je trebalo da nauči napamet i da ga izrecituje, na svoj način, što je ona i uradila, s tim da se u jednom trenutku zbunila, zaboravila, pa je bacila pogled na tekst, koji je imala u ruci. Pitanje je i da li je to bilo bilo kakvo direktno uključenje ili je snimak učinjen veče-dva ranije, a prema već pripremljenom scenariju sa grupicom koja će da se "obračunava kišobranima"...
Dobro je da je ta " novinarka" Barbara potražila stručnu pomoć, jer je evidentno da joj je potrebna i to iz mnogih oblasti.

U emisiji Bolja zemlja, gostovao neki prof., koji treba da održi govor, predavanje, uvodnu reč, na skupu, povodom niske cene jabuka ...

Sve je lepo rekao dotični profesor, treba proširiti asortiman jabuke, posebnu pažnju dati na organsku proizvodnju... Jedino kod proširenja proizvodnje, bilo da je lešnik ili bilo koja druga voćka, povrćka, nekako uvek se ugledamo na neke druge zemlje, ali ni u jednoj rečenici ne pokažemo da smo uzeli u obzir bitan element, a to je P, površina  te zemlje, na koju se ugledamo.
Tako, eto, Italija se prostire na P od 303.338km2,
a Srbija ima P = 88.361km2.
Prema tome, oni mogu da prošire neku svoju proizvodnju lako i jednostavno. Kod nas proirenje neke proizvodnje, po meni, onako laičkim rezonom i logikom, morali bismo nečega da se odreknemo u korist tog proširenja, da neku drugu proizvodnju smanjimo ili čak da se neke druge proizvodnje potpuno odreknemo i okrenemo tom oroširenju, preusmerimo na to proširenje. Dugoročno posmatrano, da li se to usplati? Voće nije jednogodišnja biljka, čak šta više, kid svakog zasada se čeka na rod minimum 3 godine, a često i po 7 godina. Ni to nije zanemarljiv elrment u toj kalkulaciji.
I baci se čovek na proizvodnju takve voćke, gde se čeka 7 godina, jer je neko to ishvalio na sva usta i ... kroz 4-5 godina se okrene priča, da je rentabilnije gajiti neku drugu vrstu, postoji dobro tržište za ...nešto drugo ... Zvuči glupo i neozbiljno.
Ne ugledajmo se na druge zemlje. Razmotrimo veċ jednom šta najbolje uspeva na našem tlu, koliki prostor možemo realno izdvojiti za takvu proizvodnju, razraditi tržište tokom rasta tih biljaka, da kad krene prvi izbiljniji rod imamo gde da ga plasiramo ... Jednostavno učinimo da taj proizvod bude naš brend i to je to.
I sa malom količinom takvog proizvoda možemo imati dobar prihod. Kao onaj Novi Zeland sa nekakvim Manuka medom. Ne bave se tamo svi pčelarenjem, niti imaju tolike prostore pokrivene manukom, sa koje pčele sakupljaju nektar... Ali, oni su od tog posla načinili brend. I na takve se možemo ugledati. A koliko čega ko proizvodi, to zavisi od mnogih faktora i ne možemo se na takve ugledati iz vrlo, vrlo objektivnih razloga.

Kad se nadje neki nadobudni student ili nazovi stručnjak ili nešto slično (čitaj, ideološki zavisnik, stranački potrčko), da brani pogrešnu politiku u zemlji, poljoprivrednu pogotovu, ne možeš ostati indolentan, moraš odgovoriti.


Djordje Preković, s koje Planete si ti pao ovde, momak?
Iz kog Preka si stig'o ovde?
Koga briga koja je cena maline u Poljskoj, Burundiju, Tunguziji, mi živimo i radimo u Srbiji. I od svog mukotrpnog rada hoċemo visok standard življenja, a ne jedva golo preživljavanje. I samo to želimo i samo nas to interesuje!
A tu šund literaturu za ispiranje mozga, koju učiš napamet, pokupi na gomilu i spali, ali na bezbednom mestu, da ne izazoveš požar ozbiljnih razmera.
I da ne živiš u neznanju i zabludi, da pojasnimo i to "šta je nenormalno uvoziti maline u vansezoni?"
Nenormalno je to što je i u tim zemljama iz kojih ih uvozimo, takodje vansezona za maline u tim zemljama!
Zašto mi da bacamo naše u sezoni zbog niske otkupne cene ili zašto da naše propadaju, jer nema ko ni gde da ih skladišti (čitaj, zamrzava i čuva) ili da odvraċamo ljude od proizvodnje, zbog loše poslovne politike na najvišem poljoprivrednom nivou poljoprivredne zemlje Srbije, pa posle ih uvozimo?!
Te novce koje damo za uvoz trebalo je da damo za frigo mašine i skladišne prostore, za naše proizvode, pa da mi budemo izvoznici u vansezoni tih proizvoda!