Veterinari i samoubistva u Norveškoj

  Od kad znam za sebe volim da jedem meso. Otac me naučio. I obožavao je da mi da pileći batak napr., da sama držim u ruci i da ga jedem i oglođem do koske. 

Kad god BiH malo ubledela u licu donosio bi razne džigerice, a vrlo često i konjsko meso. 

U jednom trenutku, još u tom najranijem detinjstvu, postadoh svesna da tamo neka životinja mora biti ubijena, da bismo imali na tanjiru juče nekog mesa. 

I ja se zgrozih i rekoh ocu da ja više neću da jedem meso. 

Pita on zašto? Ja mu pojasnih razlog i da je meni žao tih životinja. 

Malo se zamislio i razmislio, pa mi objasnio da se te životinje i uzgajaju upravo u te svrhe. Da i u Sv.Pismu piše koje su životinje jestive, a koje ne. 

Gospod je to tako odredio. 

Nadovezaću se na temu  samoubistava i pokušaja samoubistava, učestalim  među veterinarima u Norveškoj. 

Veterinari imaju jednu plemenitu misiju, da leče i ljubimce i jestive i nejestive životinje, ali i da im olakšaju muke, bolove, patnje i odlazak sa ovoga sveta, eutanazijom. 

To je plemenit gest, a ne krvništvo. 

Gluma, ekonomska škola i poljoprivredni fax

 E, koliko je tih takvih zalutalih u ovoj državi Srbiji, pa još svi izlaktali po fotelju i funkciju sa zvučnim prefiksima. 

Kad bi bar i oni bili zabavljači kao ti, bilo bi dobro. Trude se, doduše, i oni da nas zabavljaju, ali od njihovog talenta za glumu i zabavu diže nam se kosa na glavi, osećamo jak spazam želuca, plačemo, ali ne od smeha, nego od tuge i žalosti, šta čujemo i šta preživljavamo.

Vučić na TV, u vezi odbijanja studenata na dijalog sa njim

Razgovor, dijalog! U prevodu na srpski Mlaćenje prazne slame.

Strašno! Možete li da prestanete više da gostite ovog lika u svojim studijima, iritira inteligenciju normalnog, zdravog čoveka.
Rešenje je u ostavci upravo tog lika i njegov odlazak iz ove države.
Ako je zaboravio odakle potiče, potiče iz tamo nekog BIH sela, roditelji su mu još živi, pa neka ih pita za zavičaj.
Uostalom, valjda vidite da je nepristojan, nekulturan, ne dozvoljava pitanja, jer nije završio recitaciju, koju je papagajski naučio napamet.
Taj lik nema ni srama, ni obraza, zato njega ništa ne dodiruje. Njemu treba jedan ozbiljan razgovor sa nekim dobrim psihijatrom, ako uopšte i taj može da mu uspostavi neku pravu terapiju i objasni za šta jeste, a za šta nije nadležan, koja su njegova ovlašćenja, prava, dužnosti, obaveze i odgovornosti. No, mislim da je njegova bolest  neizlečiva i da je kasno za objašnjenja. Njega treba u neki stacionar smestiti trajno ili da napusti ovu državu. Toliko je razmahao svoju maštu da je on neprikosnoven u ovoj mojoj/našoj državi, da je on vlasnik ove države, a mi njegovi podčinjeni, što robovi, što kmetovi, da je to toliko ogavno, iritantno i više nepodnošljivo!

Diskusija preko komentara na Fb.

 

Znaš, Gordana Milic , toliko sam se na slušala priča o odlivu pameti, odlasku mladih, iz ove moje Srbijice, da mi je dozlogrdilo, pa sam u par navrata dala vrlo oštar komentar, da je možda i dobro što su otišli, jer oni idu linijom manjeg otpora. Najlakše im je bilo da se pokupe i zbrišu. Da su zaista tako dobri, pametni, izborili bi se u svojoj zemlji za bolje uslove i bolji život. A kako vidimo i čujemo u svim tim zemljama u koje su otišli, od tada baš i ne cvetaju ruže, zapadaju u ozbiljne krize i probleme. Koliko su ti odliveni mozgovi odavde uticali na promenu stanja u tim zemljama, me znam.
Otprilike takav je bio moj komentar.

I Bogu HVALA, evo to se sa ovim mladim ljudima upravo to i događa. Bore se za bolje uslove i bolji život, ne sada u ovom trenutku, nego na duže staze, za mnoge naredne decenije i naraštaje, koji dolaze. I za svoju buduću decu. A i za sve nas.
I beskrano im HVALA. I imaju svu moju podršku!

Ona bajka SNS "za našu decu" je
bila vrlo jasna, oni su se borili za svoju decu, za svoj lični interes, da svoju decu smeste u svoje fotelje ili bar one pored njihove, da stvore modernističku "dinastiju". Državu su već prisvojili, ponašaju se kao feudalci, neprikosnoveni vlasnici. Tj. On, a oni su njegovi najodaniji ljudi, koji brinu o šibanju radne snage, zatezanju uzdi i teranju na težački rad do smrti.
Kad sam, igrom slučaja, videla štand kod parka u Mladenovcu i glasno pročitala "Za našu decu", podjednako glasno sam upitala "A za našu? Šta je sa našom decom?!"
Nisu ti mladi ljudi ništa odgovorili.
No, dokzavršavah u toj Opštini neki posao, eto njih za mnom. Pokupili štand i napustili poziciju. Valjda su se i sami sabrali, dirnulo im je o kojoj i čijoj deci je reč. 

Nije tačno. Pogrešno posmatraš na stvari. 

Uostalom ubrzo će se videti istina u vezi sa ovim. 

Ja podržavam studente. 

Ti ne moraš. Imaš svoje mišljenje i tako neka ostane. Ja ne želim da tebe, niti bilo koga ubeđujem da je moje mišljenje, ni stav najispravniji. Samo želim da iznesem činjenice i da se neki neupućeni, ne informisani, informišu, čuju i drugu stranu, ne samo Vučića i njegove bajke, izmišljotine i laži. 

A oni njegovi batinaši, njih treba dobro izbatinati, da im više ne padne na pamet ni ružnu reč nekom da upute, niti psovku, a nekamoli da nekog udare, ni u šali. 

Toliko o tome. Ne bih dalje da komentarišem. 

Poštujem tuđe mišljenje, mada mi je žao što je dijametralno suprotno od stvarnosti, ali i dalje imam svoje i čvrsto stojim iza toga. 

Bože, Gordana

 Bože, Gordana, 

pa ti si neki medicinski radnik bila. 

Ako sam ja u srednjoj ekonomskoj, turističkog smera, imala u školi i Zdravstveno vaspitanje, odvojeno od fizičkog vaspitanja, kao i psihologiju, u okviru kojih predmeta i nauka smo upućeni u osnove prepoznavanja raznih organskih i neorganskih bolesti i pružanja pomoći ili načina ophođenja sa takvim osobama, morala si i ti imati slične, tj. detaljnije i opširnije učenje o istom. 

Nas su tome obučili, jer su smatrali neophodnim, da se možemo snaći i pravilno odreagovati, kada sutra krenemo, povedemo  grupu nepoznatih ljudi na turističko putovanje, gde god. 

A jedno od učenja je, između ostalih, prepoznati retardiranu osobu, ometenu u razvoju, debila, kretena, idiota,  imbecila ... Pa, školski primer za debila kaže da je osoba punačkog, podbulog lica, slabovida, jezika koji često štrči napolje između usana. 

Na koga ti liči taj opis? 

Meni na tog, koga ti braniš. 

Školski primer debiliteta. 

Postoje tu neke sitne razlike između debila, idiota i kretena, ali suština je ista. 

Prosvetari rekli "dosta"

 Sve te smene i nekompetentni novi kadar su posledica nekakvog Zakona ili Ustava, po kome kad nekog smenite sa rukovodećeg mesta, direktorskog, ministarskog itd, dužni ste da mu obezbedite isto ili višeg ranga novo radno mesto. Koja ironija. Smenjeni ne može da bude "degradiran" i spušten na nižim nivo od prethodnog. 

Taj Zakon treba pod hitno promeniti. 

Onda će sve da se postavi na svoje mesto. 

Melanija i šešir!

 Zašto je Melanija Trump na inauguraciji svoga muža nosila šešir?

Ne filozofirajte 🎉!😅
Zašto šešir? Kao da je stavila Bog zna šta na glavu. Šešir je pokrivač za glavu, štiti od hladnoće, toplote, vetra, sunca. A savršen je i kao štit, sa većim obodom, pa možete da osmotrite prisutne natenane, njihove izraze lica, ponašanje, a da ne zurite u njih.
Iz sve to, šešir je i modni detalj, simbol otmenosti, tj. statusni simbol. Sve ovo je važilo u prošlosti.
Danas je šešir nešto nezaobilazno i neophodno, kao ona mala crna/haljinica/. Ništa spektakularno. Tako obično i tako normalno.
Zašto je u Britaniji neizostavni, obavezni deo odevni i niko se ne obazire na to, sem na neobični ili ekstravagantni dizajn?
Ako je i od medija, mnogo je. Neukusno, neprimereno i prosto primitivno komentarisati i polemisati danima po mnogim TV studijima i TV programima. 

Imam ja vrlo sličan, još iz '80-tih. Kupila u Moskvi. 

Možda daje podršku Rusima. 😂

Ruskinje su savršene modistkinje, kad su šeširi u pitanju.