Mislim da ta "Oprosti im Bože, ne znaju šta rade" više ne pije vodu. Do sad su svi mogli da nauče da misle i da znaju šta trade i šta treba da rade. I ovi i svi drugi na Planeti Zemlji i te kako znaju šta rade.
Zato moja Molitva je ovakva:
Gospode Bože ne opraštaj više nikom ništa, kažnjavaj redom, žestoko sve naše vidljive i nevidljive neprijatelje i njihove zlonamerna i pogana činjenja ili sva nečinjenja koja bi bila na našu dobrobit.

Neko pod imenom "Meša Selimović" dade ovu objavu
na Fejsu, na šta pljusnuše mnogi komentari, pa ni ja ne ostadoh ravnodušna.

"Ne voliš da budeš na smetnji, ne voliš da te ko krivo pogleda, ne voliš da ti iko ružnu riječ kaže. Kako onda misliš živjeti?"

(Tvrđava)

Moj comment:

Božanstveno! Smireno, staloženo, razumno, misleno, ovovremenski, zdravo,  živo, kreativno, uposleno, odmorno, blaženo,  zadovoljno, u blagostanju, radosno, veselo, nasmejano, ali ne previše, zbog bora,  ispunjeno. Bez gubljenja vremena, živaca i energije na besmislene, zle, zlobne, pakosne, podle, podmukle, ljubomorne, lenje, glupe, tupe, bahate, razuzdane, razvratne, na njihovu poganu narav, i bolestan um, uživajući u svakom trenutku moga života, ovog, jednog i jedinog, koga sam svesna u ovom  vremenu. Kada budem otišla na Onaj Svet ili reinkarnirana, onda ću misliti u onom vremenu i koncentrisati se na osmišljavanje života u onim uslovima i želeti opet sve navedeno.

Dobih i još uvek dobijam lajkove na isti. 

Neku malu fukaru postavio neko za reporterku, izveštača sa protesta gradjana i penzionera protiv režima, bednog standarda, protivustavno umanjenih penzija, veċ nekoliko godina u nazad... Dali joj spremljeni text, ona ga naučila nešto napamet, nešto improvizovala, a povremeno i bacila pogled na papir, da se podseti daljeg texta ...
Mala je čista sramota za novinarstvo i za državu Srbiju ...


Novinari nisu postavljeni za reportere, izveštače, da daju svoja mišljenja, nego da prenesu pravu sliku, pravo stanje sa terena, sa konferencije, sastanka, skupa, sa kog izveštavaju.
Ta mala se ponašala kao slučajni prolaznik, koga su zaustavili na ulici i postavili pitanje o nekom incidentu, koji se dogodio tu negde u blizini ... Ili tačnije kao "navijačica" u fajtingu u školskom dvorištu ili negde u blizini škole, kako to nažalost deca "stručno" zovu. Mala veze nema sa novinarstvom niti ima osnovno kućno vaspitanje, to je činjenica. Maloj su dali tekst koji je trebalo da nauči napamet i da ga izrecituje, na svoj način, što je ona i uradila, s tim da se u jednom trenutku zbunila, zaboravila, pa je bacila pogled na tekst, koji je imala u ruci. Pitanje je i da li je to bilo bilo kakvo direktno uključenje ili je snimak učinjen veče-dva ranije, a prema već pripremljenom scenariju sa grupicom koja će da se "obračunava kišobranima"...
Dobro je da je ta " novinarka" Barbara potražila stručnu pomoć, jer je evidentno da joj je potrebna i to iz mnogih oblasti.

U emisiji Bolja zemlja, gostovao neki prof., koji treba da održi govor, predavanje, uvodnu reč, na skupu, povodom niske cene jabuka ...

Sve je lepo rekao dotični profesor, treba proširiti asortiman jabuke, posebnu pažnju dati na organsku proizvodnju... Jedino kod proširenja proizvodnje, bilo da je lešnik ili bilo koja druga voćka, povrćka, nekako uvek se ugledamo na neke druge zemlje, ali ni u jednoj rečenici ne pokažemo da smo uzeli u obzir bitan element, a to je P, površina  te zemlje, na koju se ugledamo.
Tako, eto, Italija se prostire na P od 303.338km2,
a Srbija ima P = 88.361km2.
Prema tome, oni mogu da prošire neku svoju proizvodnju lako i jednostavno. Kod nas proirenje neke proizvodnje, po meni, onako laičkim rezonom i logikom, morali bismo nečega da se odreknemo u korist tog proširenja, da neku drugu proizvodnju smanjimo ili čak da se neke druge proizvodnje potpuno odreknemo i okrenemo tom oroširenju, preusmerimo na to proširenje. Dugoročno posmatrano, da li se to usplati? Voće nije jednogodišnja biljka, čak šta više, kid svakog zasada se čeka na rod minimum 3 godine, a često i po 7 godina. Ni to nije zanemarljiv elrment u toj kalkulaciji.
I baci se čovek na proizvodnju takve voćke, gde se čeka 7 godina, jer je neko to ishvalio na sva usta i ... kroz 4-5 godina se okrene priča, da je rentabilnije gajiti neku drugu vrstu, postoji dobro tržište za ...nešto drugo ... Zvuči glupo i neozbiljno.
Ne ugledajmo se na druge zemlje. Razmotrimo veċ jednom šta najbolje uspeva na našem tlu, koliki prostor možemo realno izdvojiti za takvu proizvodnju, razraditi tržište tokom rasta tih biljaka, da kad krene prvi izbiljniji rod imamo gde da ga plasiramo ... Jednostavno učinimo da taj proizvod bude naš brend i to je to.
I sa malom količinom takvog proizvoda možemo imati dobar prihod. Kao onaj Novi Zeland sa nekakvim Manuka medom. Ne bave se tamo svi pčelarenjem, niti imaju tolike prostore pokrivene manukom, sa koje pčele sakupljaju nektar... Ali, oni su od tog posla načinili brend. I na takve se možemo ugledati. A koliko čega ko proizvodi, to zavisi od mnogih faktora i ne možemo se na takve ugledati iz vrlo, vrlo objektivnih razloga.

Kad se nadje neki nadobudni student ili nazovi stručnjak ili nešto slično (čitaj, ideološki zavisnik, stranački potrčko), da brani pogrešnu politiku u zemlji, poljoprivrednu pogotovu, ne možeš ostati indolentan, moraš odgovoriti.


Djordje Preković, s koje Planete si ti pao ovde, momak?
Iz kog Preka si stig'o ovde?
Koga briga koja je cena maline u Poljskoj, Burundiju, Tunguziji, mi živimo i radimo u Srbiji. I od svog mukotrpnog rada hoċemo visok standard življenja, a ne jedva golo preživljavanje. I samo to želimo i samo nas to interesuje!
A tu šund literaturu za ispiranje mozga, koju učiš napamet, pokupi na gomilu i spali, ali na bezbednom mestu, da ne izazoveš požar ozbiljnih razmera.
I da ne živiš u neznanju i zabludi, da pojasnimo i to "šta je nenormalno uvoziti maline u vansezoni?"
Nenormalno je to što je i u tim zemljama iz kojih ih uvozimo, takodje vansezona za maline u tim zemljama!
Zašto mi da bacamo naše u sezoni zbog niske otkupne cene ili zašto da naše propadaju, jer nema ko ni gde da ih skladišti (čitaj, zamrzava i čuva) ili da odvraċamo ljude od proizvodnje, zbog loše poslovne politike na najvišem poljoprivrednom nivou poljoprivredne zemlje Srbije, pa posle ih uvozimo?!
Te novce koje damo za uvoz trebalo je da damo za frigo mašine i skladišne prostore, za naše proizvode, pa da mi budemo izvoznici u vansezoni tih proizvoda!

Mani odgoj!
Odgoj+šutnja=Istorija Bolesti!
Vratiti istom merom=Detoksikacija!
Ako možemo da progutamo ponos u gro slučajeva, možemo i odgoj da progunemo!

Hvala Vanja na ovom postu, upravo mi je otvorio svest i pomogao da pronadjem izvor tegoba, a i lek, istovremeno.

Teško prodje koji dan a da se Čovek ne iznervira. Izgleda pogreših kad Sopotsku opštinu odabrah za stanovanje, zbog pčela uglavnom.

U petak popodne neko mi ostavio kovertu u vratima... Otvorim, ono OPOMENA za neizmiren porez za novu kuću i plac! OPOMENA! a uopšte nisam dobila REŠENJE za porez, da znam kolika je moja obaveza za plaćanje.
I ne samo da sam dobila Opomenu, nego u njoj i 13,94 din kamate za kašnjenje.
U ponedeljak na sabajle odem do Opštine, reklamiram, ali samo sam uspela da dobijem i Rešenje za porez i uz to i novi iznos za plaćanje, jer Opomena je iz novembra, pa je kamata još porasla. Tako je ispalo da sam nekih 60,00 dinara platila kaznene poene za to što mi neko iz opštine Sopot nije poslao Rešenje na kućnu adresu. Na koverti je pisalo "Nije došla po rešenje"!?! Potpisah listu sa koverte i stavih i datum prijema, ali nije vredelo, naravno, jer znaju da je to sitan iznos da bi se neko hvatao za žalbe, tužbe, advokate i povlačio po Sudovima, jer bi to mnogostruko više koštalo. Tako, sitne dušice se zabavljaju i zadovoljavaju sitnim trikovima, vrlo primitivnim i niskim da ojade svoje gradjanstvo, za koliko god, da nahrane svoje iščašene dušice!
Niko mi nije ni rekao da treba da dodjem po rešenje. Kad sam krenula da predam Prijavu za porez, svratih do agencije preko koje sam kupila kuću i agentica mi kaže da ne idem, to je njena dužnost, ona ċe da podnese zahtev za porez, a Notarka će po službenoj dužnosti podneti za Prenos apsolutnih prava. Ja samo treba da čekam rešenja i platim.
Pre polaska u Slovačku svratim da vidim jesu li podneli prijave, a devojka, pomoćnica kaže divno što sam došla, pripremili su Prijavu, samo ja treba da je potpišem. Pogledam, stari obrazac. Kažem joj da taj obrazac ne važi više, da sam ja danima obilazila knjižare i konačno u Mladenovcu našla novi. I dam joj novi obrazac, potpišem blanko, na poverenje i sutradan otputujem.
Eto, klijent mora da prati promene u poslovanju, a ne agent posrednik!
I nikada ne dobijem Rešenje, nego dobijem Opomenu po rešenju, pa tek onda preuzmem rešenje.
Ne znam kako je u drugim Opštinama, u Sopotu je tako! ... I to nije sve ...!

Juče sam trčkarala zbog mog grejanja.
Kako imam običaj da kažem, štedela sam struju, pa sam ceo dan bila odsutna od kuće 😊 a u busu toplo, po radnjama i tržnim centrima toplo i milina!
Ali, nije milina! U vratima me sačekalo Obaveštenje iz Pošte o nekakvoj pošiljci.
I sidjem jutros na sabajle u Sopot, podignem kovertu, a službenik kaže da je otvorim kod kuće i to tek pošto lepo skuvam kaficu i sednem... Nasmejem se i pitam što? Kaže on, da se manje nerviram dok čitam. Odakle je koverta? Iz Ministarstva finansija, Filijala Mladenovac, Odeljenje Sopot. A te koverte umeju mnogo da iznerviraju čoveka kaže poštarenko. Nasmejem se i čim izadjoh otvorih, ono dugo iščekivana koverta sa Pirezom na prenos apsolutnih prava ... Cifra neka troćoškasta, sa dve decimale ... Ostavim za kod kuće da pregledam natenane ...
I kod kuće se uznerviram do u beskonačno!
Gospoda iz Opštine Sopot su dala sebi za pravo da glume Procenitelje imovine i zemljišta, pa su mi rebnuli porez od 2,5% na glavnicu, tj. na cenu koju sam ja platila prodavcima (a ima ih dvoje), za nekih 60€ više.
Ja ne kupujem svaki dan po kuċu ni parcelu, nemam praksu u tome ni neka posebna znanja iz te oblasti. Kad su dolazili na uvudjaj o postojećem stanju kuće i placa, i to na moj zahtev,  sačinili su neki Zapisnik, tražili da pitpišem. Rukopis potpuno nečitak, ja rekoh da se nadam da su zapisali pravo stanje stvari, ja ću potpisati ako je to neophodno, ali ... Čak nemadoh naočari kod sebe, pa nisam ni uspela da pročitam šta su pisali. Nisam dobila ni primerak Zapisnika, pa su mogli dopisivati šta su hteli.
U svakom slučaju napisali su, kako uspeh da dešifrujem da je kupatilo uradjeno kompletno!?! A kupatilo je bilo katastrofalno, sa raskopanom cevi duž jednog zida, zbog kvara i nakvašenog zida, i još nepromenjenom, što sam i fotkala ondmah, sa polomljenim wc školjkama, bez slavina ... u oba užas, i u kupatilu i u wc na spratu. Krov bez opšivke, pa još pun puhova, što smo kasnije ustanovili, jer su tada još bili u fazi hibernacije ... Istočni, a pre svega južni zid kuće spolja i iznutra ispucao! To sam im posebno naglasila i skrenula pažnju. Na to mi je jedan id njih rekao da to nije ništa neobično, i njegova je kuća ispucala, to se sleže teren ... Mene njegova kuċa ne zanima, mogla se i srušiti, ja sam ovu kupila i bitno je u kakvom je stanju, zbog cene koju sam platila, a pošto sam oborila traženu cenu, bitni su razlozi i mog obaranja cene i njihovog pristanka na pnudjenu sumu. Napisali su i da je dobra stolarija, da su prozori od drveta, dupli, sa duplim staklima, sa žaluzinama ... Prozori nisu dupli, stakla jesu, samo prozori ili s prsta zjape, ne dihtuju ili ih ne možeš nikako otvoriti, kao da u zakucani ekserima za okvire. Žaluzine se samo čekićem mogu otvoriti, ali se posle ne jaju zatvoriti. A i kad su itvoreni, na spoljnim zidovima nema onih spec. držača za žaluzine, pa ako bi dunuo vetar tu bi bilo lupe i treskanja i karambola ... Vrata su takodje problematična, treba oboja da se promene... Jedna su naximalno rasklimatana, a bila su u prošlosti obijana. Kuċa je bila obijena.
Medjutim, gospoda iz Opštine Sopot, radili oni za Ministarstvo ili za koga god, dali su sebi pravo da procene da kuća i plac, po nekim samo njima znanim merilima i aršinima, više vrede, pa su mi razrezali dažbinu za celih 60€ višu od one koju treba da platim. A treba da platim 2,5% od cene po kojoj sam ih kupila.
Tačno je da u Zakonu postoji ta opcija i ta moguċnost, ali oni služe za sve one malverzacije, gde nekakvi tajkuni i oni što se preko noċi bogatiše, za bagatelnu cenu kupuju vrednu državnu i društvenu imovinu. A ova kuċa i ja smo mnogo daleko od toga. Ja sam i sa cenom koju sam platila, preplatila tu kuċu. Kasnije sam saznala za nekoliko kuċa u okruženju, da su prodate za mnogo manje para i moglo se odmah u njima stanovati, bez naročitih ulaganja...ali ja nisam imala auto, da zujim okolo i raspitujem se previše, busevi idu retko, sa puno lufta izmedju dva polaska, još je bilo zimsko vreme, sneg, hladnoće, mrazevi ...
I eto, opet ona sitna duša ni ovoj Službi nije dala mira...
I sad prosto Čovek ne zna da li da poteže Žalbe, taksirane sa 1900 dinara, pa advokate ... Što će i u ovom slučaju koštati više od tih, NE zanemarljivih, 60,00 € ili da napravi majmuna od sebe, da plati i uštedi makar svoje živce koliko je to moguće... ?!?

I ne bi mi sve ovo tako tragično palo da nisam pre 10-tak dana obišla mnoge službe i kancelarije po Opštini Sopot, da provetim ko mi je slao jednu pošiljku dok sam bila na putu. Bila sam i kog tog genija što mi je razrezao 60€+ za apsolutna prava, ali i kod tog što mi je poslao Opomenu i još sa kamatom za neblagovremeno izmirenu obavezu i svi su mi oni rekli da mi NISU oni slali nikakve pošiljke!!!

Posle nekoliko dana, 01.dec.,subota popodne, nadjem dole ispod placa, na ulici Obavest o pošiljci, iz Pošte ...sa datumom 06.11.2018! Kaljavu cedulju.
Odem u ponedeljak zorom u Poštu, službenik ĉim je video broj pošiljke na toj cedulji, kaže to je iz Katastra. Odem tamo, jeste njihova, ali "nije im se vratila ta pošiljka", a slali su i pre i posle te još jednom.
Jefva uspeh da izmolim da mi daju kopiju tog Rešenja, da platim obavezu uknjižbe (sebe) novog vlasnika za kuću i plac, pa da mi posle pošalju novo Rešenje, overeno, potpisano.
Vratih se ponovo u Poštu, da proverim je li vraċena ta pošiljka ... I oni pronadjoše da jeste, još 16.11.18. I ĉude se i smeju, kako to Katastar nije dobio nazad kovertu?!
I tek kad sam odnela ulpatnicu, dobih i Rešenje.

Odem onda u Vodovod da zamolim da dodje neko da očita stanje, da platim vodu. I prethodni put sam išla da zamolim da neko dodje da očita i posle platila utrošak. I oni kažu 'ajd' doći će, mada gradjanstvo samo očita i dodje, kaže koje je stanje i po tome plate. Ja se izgovorih da je dole nisko u šahti sat, nije mi baš zgodno za spustiti se ...i obećaše da će doći.
Ne znam kako se po drugim opštinama plaća utrošak vode?
I tako ... Jedne juriš da platiš. Drugi ne znaju šta hoćeš od njih, onda ti rebnu kamatu za neblagovremeno izmirenje duga. Treći te kazne što si oborio neku cenu, pa te opale po nosu i uzmu ti procenat na nepostojeċu vrednost ...

A proletos, kad upoznah nekada slavnog Vladana Lukića, Zvezdinu zvezdu, sedi on u njegovoj kafani, inače je i Podpredsednik Opštine Sopot, čita kao zainteresovano novine, a zapravo prati dešavanja u kafani. I kaže: " evo, vidite, cela Opština sedi ovde. I inspektori i činovnici i šefovi službi ...nabraja mi on ... U kancelariji su od ujutru do pauze. Pauzu provode ovde i to neku vrlo produženu, više se uglavnom ne vraćaju u kancelarije do kraja rada. I tako svaki dan! I kako može ova opština da prosperira? Šta može od ove opštine da se očekuje? Kakav napredak? Ko je ovde uopšte zaintetesovan za posao? I kako rade svoj posao mnogi od njih? A ja ih samo posmatram, svakodnevno. I njima to ništa ne smeta."
I u pravu je. Od '80-tih do danas u Sopotskoj regiji ništa se novo nije desilo, ništa stvorilo, sve je kao i pre 40 godina. Ono što ja pamtim. Ovde neki sistem klana vlada, sa debelim zidinama opasan, koji teško može neko iz vana da uruši i prodre unutra. Ovde nema ni Maxija ni Lily ni DM, ni Idea, samo par radnji, lokala domaćeg življa... To samo po sebi puno govori pažljivom posmatraču.
Mislim da je i u Barajevu slična situacija.
Za razliku od Sopota, Mladenovac je tako uznapredovao, tako se izgradio, tako procvetao, postao grad za sebe. Velegrad! Pun sadržaja. Bravo za Mladenovac i Mladenovčane.
Za Sopot je jedino rešenje, da se razvije i krene napred, da vlast preuzme neko iz vana, sa drugog kraja Beograda. Poput Šapića, koji živi na opštini Zvezdari, a predsedava u opštini Novi Beograd. Takvo rešenje bi bilo idealno i za ovaj Sopot i Barajevo i sve nerazvijene opštine i područja.


Čujem od mnogih meštana da se Predsednik Žika sprema da ode u penziju, a da je sve uredio i da će ga njegov sin zameniti na toj funkciji.

Dok živeh na Konjarniku (40+ godina), bila je na snazi parola "Konjarnik Republika!"
Ovde će izgleda zaživeti parola "Sopot Monarhija!"