Osećam se često, kao Isus Hristos. Ne sveta poput njega, nego ne prihvaćena od svog naroda na pravi način, odgurkivana poput Hrista kroz vekove, do današnjih dana, kad je zavladala moda, praćenje tradicije, a ne stvarna vera.
I sutra da se zaista pojavi Hristos među nama, mnogi verni i neverni bi ga i smejali, kao i pre nepunih 2000 godina.
A možda bi ga snašlo isto što i tada... Uz nešto izmenjen način na koji bi stradao.
Ne zameram nikom. Nisam ja tu da sudim, a ni praštam. Bog sudi, prašta ili kažnjava. Ja samo primećujem. Sakupljam delove i deliće i slažem mozaik. A Gospod ga snima i registruje.
Svi koji misle da je Bog darežljiv, milosrdan, greše.
Kazne Božije se izlivaju na mnoge, samo oni odbijaju da to shvate.
U svojoj uobrazilji da su redovni ili često na liturgijama, učinili dosta za crkvu, za veru, pomogli mnogima, nahranili gladne, napojili žedne, da su učinili sve što se od njih traži, zahteva, očekuje. I da su im gresi učinjeni u znanju ili neznanju, svi oprošteni, jako greše.
Nahranili gladne, napojili žedne, uz podsmeh da puno jedu, puno piju.
To je veći greh, nego ne nahraniti gladnog, niti napojiti žednog.
Isto važi i za podilaženje, dodvoravanja, veličanje nekog ili sebe iz interesa i sl.
Ali ...
Нема коментара:
Постави коментар