Draga moja Luna, bilo i kod nas. '90-tih. Ako zbog loših uslova za rad, zatvoriše firmu, radnju, imaš pravo na naknadu od države do 24 prosečne mesečne plate u republici. Uz to, privatnici su plaćali i neki iznos za slučaj nezaposlenosti. I kad ja zatvorih moju agenciju, nisam mogla da platim porez i dažbine za poslednjih 9 meseci i zato nisam dobila mojih celih 24 mesečnih prosečnih plata. Predložila sam da napravimo prebijanje duga, pa da mi isplate umanjeno za taj iznos, ali je lik hteo da bude duhovit i rekao je da oni nikako nisu "za prebijanje", oni to ne praktikuju, taman posla. Ja rekoh, dobro, onda da izvršimo kompenzaciju, ali državna služba nije imala sluha za to, da pomogne ljude, već da ih ismeje i izigra.
Po prevratu u državi i dolasku demokrata, pokušah sa njima da rešim to pitanje, oni su bili vrlo voljni da mi isplate taj novac, ali ako sam već izmirila taj dug. Kako dug nije bio izmiren, oni su "sa žaljenjem" izjavili da u tom slučaju nisu u mogućnosti da mi isplate tih 24 prosečna lična dohotka...a ni oni nisu prihvatali kompenzaciju mog duga, koji je bio neuporedivo manji od toga koliko oni meni treba da isplate.
I eto, ja sam kasnije izmirila moju obavezu sa svim pripadajućim kamatama, a "Država Srbija", tj. određene službe državne mi ostadoše dužni poveliki novac. Još ako na njega dodamo i kamatu za sve ove protekle godine kašnjenja, to je cifra i po! I to im, i jednima i drugima, neću zaboraviti. A što se opraštanja tiče, treba li oprosti tako šta? Da sam tada dobila taj novac mnogo toga u mom životu bi išlo drugim tokom i mnogo teških trenutaka i nedaća i stresova i trauma bi bilo izbegnuto.
No, sve sam to Bogu prepustila da se on sa svima njima obračuna. Mada, od toga, što će on njih kazniti i što ih je kažnjavao, ja vajde nemam. Meni to nije satisfakcija, jer to moje proživljene traume i stresove ne može da ublaži, niti izbriše.
Нема коментара:
Постави коментар