Slušam jednu Poznanicu, priča mi kako kupuje domaća jaja kod naše zajedničke poznanice iz mog bliskog okruženja. Nije ni od nje predaleko. 'Ajd' to i razumem.
A onda krene priču o kupovini domaćeg kravljeg mleka. Sveže pomuženo joj donose kući. Sedne dečko, junior iz porodice, na moped i donese, kaže.
Odakle donosi?
Iz susednog sela! Ili njegova majka donese u Varošicu, u radnju u kojoj radi, stavi u frižider pa Poznanicin muž ode kolima po to mleko.
Ja razmišljam, koliko li košta to mleko? Dok ga pomuzu i dostave, potroše vreme i goriva koliko god za taj moped, još ako su koristili muzilice na struju, ispada da mleko daju fraj.
Ako žena odnese u radnju,
ovi moraju sići kolima do varošice, do radnje i nazad, koliko li onda njih košta taj litar mleka?!
Jesam za Zdravu Hranu i zdrav život, ali ne za preterivanje.
Uzimati mleko čak iz drugog sela je ludost.
Uzimati od nepoznatih ljudi mleko, takodje je ludost.
Niti znaš kakva im je štala, čista ili zapuštena, niti kako su oprali vime ...
Mleko iz Super marketa bar je neko pregledao, pa pasterizovao, sterilisao, higijenski i baktetiološki je ispravno.
Нема коментара:
Постави коментар