Nova Godina i stare uspomene ...

 Bliži se Nova Godina, 

a sa njom idu i neke retrospektive, sumiranja, raspremanja ... Pa kad ne mogu velike, krenuh sa malim premetačinama i natrčah na albume ... Nisam odolela, zavirih malo ... 

Slike mojih pačića, od rodjenja, tj. od prvih slika pa nadalje. 

Moja deca, različitog uzrasta, kućna varijanta, jaslice, škola ... 

Ima još puno, ali su izvučene iz albuma mnoge (?!) 

A na jednoj su sa mojim malim sestrićem Vlajom/Rajom/Gajom 

(nismo mogli da se opredelimo koji je od te trojice Paja Patkovih Sestrića 😂 )

Kad rodiš decu zato što ih neizmerno želiš i uspomene su lepe. Čak ni odabir pogrešnog partnera ne može da umanji tu radost, zadovoljstvo, neku milinu, koja se razliva dušom, pri pogledu na njih. 

Nije sve išlo kako valja kasnije, od puberteta, tj. od punoletstva nadalje, ali tu je uticalo mnogo faktora da se odigra sve naopako, a ne kako je valjalo i trebalo. 

A i ćera je uradila sve drugačije, ne baš po svome, nego po savetu dušebrižnika i to onih najbližih, koji su trebali da je sačuvaju od pogrešaka... No, šta je tu je. 

Bliži se Nova Godina i ne želim da je kvarim sećanjima na loše i naopako, iako je naopako vrlo prisutno i u sadašnjem trenutku. 

No, daće Bog da mi se ostvare želje, velike i male. Pa da ispravim sve naopake stvari, koliko je to moguće. 

Bar ono i onoliko, što je i koliko je u mojoj moći. Za tudje odluke i postupke posle, ne odgovaram. Svako mora da misli svojom glavom i nosi svoje breme. 

A tu behu i fotke sa Msturske večeri. I moje i moje dece. 

Pa moj prvi doček Nove Godine van kuće i porodice. Sa drugaricsma. 

Nas pet, rešile posle maturiranja i da se "osamostalimo", u odlukama.  I dogovorile smo zajednički doček Nove, ali zapravo Reprize dočeka, tj. drugo veče. Sami Doček smo u krugu porodice provele, ispoštovale roditelje. Neka od njih je predložila restoran "Crvena Zvezda" i mi smo se složile. 

I bilo nam je lepo. Žensko društvo, sve pričljive, a i pevljive ... 🤗 

Što se Maturske Večeri tiče, 

Princess Milya na svojoj Maturskoj Večeri, u htl. Jugoslavija, gde je svojim pesmama uveličao naše Veče naš poznati pevač Aleksandar Trandafilović, koji je izrazio želju da se sa mnom fotka, preko naše prof. Birotehnike sa daktilografijom, Olgice, ako se ne varam, no prezime sam zaboravila. A bio je tu i neizbežni voditelj Minimaks ... 

Neke su maturantkinje išle u Pariz, druge u Rim, po matursku haljinu, treće, opet, kod naših u to vreme poznatih kreatora, a ja originalnost nadjoh u Sariju, pa još i sa crvenom tufnom na čelu, da upotpunim dojam. 🤗 

Naravno, po ugledu na ranije generacije i tadašnji trend i mi smo proslavu mature završili na Tašmajdanu, kod "Šanse"! 😂

Sećam se, sari mi je umotala jedna crnkinja. Bila je to Anne Banda, žena jednog crnca fudbalera, koji je tada igrao za "Crvenu Zvezdu". Živeli su na Konjarniku u susednoj ulici. Imali su dvoje preslatke dece, ćerku nalik majci, smedje boje kože, a dečaka zift crnog, koji je bio kopija svoga oca. 

Klinci su stalno vitlali napolju, igrali se, a dečak je voleo da jurca za fudbalom, izvodi neke finte i skandira Dule Savić, Dule Savić!, aludirajuċi na to da je on Dule Savić. 

Po isteku ugovora vratili su se u Zimbabve, u Harare. 

Anne i ja razmenismo par pisama, koja su jako dugo putovala, iako su slata avionskom poštom ... Onda su kod njih izbili neki nemiri, morali su i da se sele, jer je njen muž imao i neki čin vojni i od tada se više nismo čule. 

Hvala joj, svakako, za ovaj sari, koji smo zajednički, ali više njenom zaslugom, savršeno skockale, potpomogavši se malo i iglom i koncem, ponegde pričvrstile za postavu, da bi izdržao celu noć, razne plesove i zabavu ...

EU Posao i Srbija

 

Ima neka ino agencija u oglasima, traže negovateljice za stara lica za Nemačku, Austriju, sa nemačkim i Holandiju i Vel. Britaniju, engl. 

Ja se javih za Briraniju, ev. Holandiju, ali samo sa EU pasošima prihvataju, naši pasoši ne prolaze. 

I eto tako, Srbijanci su postali omraženi '90-tih, bez jasnog povoda i razloga. 

Sada opet, svi izbegli iz BiH, sa Kosova,  iz Hrvatske, Cigani, svi imaju prednost i mnoga prava a nama Srbima iz Srbije su uskraćena. Zašto? Zato! Pravog tazloga, ni objašnjenja nema. 

Srbiju vode uglavnom oni, koji nisu Srbi iz Srbije, pa im se ne žuri da udjemo u EU. Naprotiv, oni nas odvraćaju, pričaju nam strašne priče, zastrašuju nas sa tom EU, nebismo li rekli da mi nećemo u tu zajednicu. 

U interesu im je da nas što duže drže na stand by-u, da  se što više i što bolje okoriste o nas. Narodi iz kojih i sami potiču, su zbrinuti, imaju dva pasoša, dva državljanstva, baš ih briga za nas Srbe iz Srbije. 

Dapače, kad bi mogli da nas istrebe i prisvoje Srbiju to bi im najviše pogodovalo, rekla bih. 

Kažu, Struja poskupljuje od Nove Godine u Srbiji!

 Kažu, Struja poskupljuje od Nove Godine u Srbiji! 

Moraće da povećaju i penzije da bismo mogli da plaćamo sve troškove, jer ni dosadašnje nismo mogli da izmirujemo sa ovim jadom od penzija. 

Posao dodatni ne možemo naći, što zbog Covid Virusa, što zbog godina života. Uz to počela je i Zima. 

Ako postoji pravilo da poddtanara ne možeš izbaciti iz svog vlastitog stana tokom Zime, mora podtojati i zakon, propis, po kome ni struju, ni ogrev, ni grejanje ne smeš poskupeti žiteljima tokom Zime 

Hvalimo se Nikolom Teslom, najveći smo proizvodjači i izvoznici struje, u Evropi, a pelješimo sopstveni narod i ugrožavamo zdravlje stanovništva. Uz to vlast stalno vrši antipropagandu i prolongira maximalno ulazak u EU, tako da bez članstva u EU i EU pasoša ni vani ne možemo naći posao, što nije slučaj i sa izbegličkim narodom, iz kojih veċina iz vrha ove države i potiče, oni imaju privilegovani ststus ovde i u EU. 

Struja, voda i prevoz gradski treba da budu besplatni, da se održavanje postrojenja i instalacija i plate zaposlenima u tim javnim službama plaćaju iz Budžeta Države! Budžet za to postoji, za te potrebe, a ne za enormno visoke zarade, luksuzne prohteve i investicije u transparentnost, vladajućih garnitura, osoblja na vlasti. 

Jedno bombardovanje ili jedan zemljotres unište svu transparentnost, a narod se muči neuslovnim životom, gladovanjem, mukotrpnim radom, ako uopšte i dodje do posla. 

Da li je ovo legalno istrebljenje penzionera, a i nezaposlenih u Srbiji? 

Koji je Pravni lek protiv tih nakaradnih odluka Vlade, koje direktno ugrožavaju opstanak ljudi u ovoj državi, posebno penzionera, nezaposlenih, porodica sa više dece?

Astrologija i logika

 

Odgledah na YT neko "čitanje" i uticaj i konjukciju Saturna i Jupitera, izvesne Jovane Bogoslov  i naravno, logika radi, ne miruje i moj mozak ne želi da otupi, razmišlja brzinom Svetlosti ... 

Kad pričate o '34.-toj (1934.g.) i promenama u smislu rešavanja problema, te vladavinu naroda, treba da imate na umu i '39.-tu i početak  II svetskog rata, koji je trajao 6 godina. 

Vi i pominjete revoluciju, a revolucija je u prevodu na srpski, rat, stradanje mnogih, dužnih i nedužnih. 

Gde vi tu vidite boljitak? 

Okrenimo se svi čovečnosti, pameti/umu, logici, zdravorazumnom razmišljanju. 

I shvatimo već jednom, da nije pamet u papiru, ni u kakvoj diplomi, koja se može kupiti novcem, rodbinskim i drugim vezama, šarmom i na razne druge načine. 

Ne mora se imati diploma visokih škola, da bi se bio pametan i inteligentan. 

To potvrdjuje i bliska istorija. Što su odlučivali ljudi sa višim diplomama, magistratima i doktoratima, ne kod nas, nego u celom svetu podjednako, u razvijenim i nerazvijenim zemljama, to su ekonomija, finansije, standard ljudi, tonuli sve dublje i dublje u ambis, u propast. 

To što neko ima dobru memoriju i može da zapamti i nabifla i najnelogičnije textove i lekcije, još uvek ne znači da je on inteligentan i pametan. Jedno je naučiti napamet nešto, a drugo je razumeti i primeniti pravilno u praksi to naučeno. 

I papagaj ume da memoriše reči, rečenice i ceo hovor ili razgovor, pa nije ni pametan, ni inteligentan. Samo ima moć memorisanja, kao kompjuter. Može svojim ponavljanjem memorisanog da pomogne inteligentnom i pametnom kao (živi) podsetnik. Jer, ni inteligentan i pametan ne može sve da memoriše, da drži u svojoj glavi.

Pamet i inteligencija su u glavi i to su Božiji Darovi, tzv. Talanti. 

Čak ne zavise ni od gena. Zato deca prostih i neukih mogu biti inteligentna i uspešna, a deca inteligentnih i uspešnih prosečna ili ispod proseka.  

Vladavina naroda je samovolja i samoživost razularene mase. Ako je to jednakost, hvala, ne želimo. To je taj Teksas, nekadašnji Divlji Zapad. 

Možda bismo mogli umesto da uništavamo sami sebe, našu Planetu i Čovečanstvo, da upotrebimo svo to nuklearno naoružanje na pametan i inteligentan način. Da smaknemo tog konstantnog neprijatelja, neku od tih ratničkih  planeta i sa pogubnim uticajem na Zemlju i Čovečanstvo. I tako se zauvek oslobodimo njenog negativnog uticaja i napravimo Raj na Zemlji i blaženstvo, blagostanje, umesto što maštamo o bežanju sa Zemlje,  preseljenju na druge planete, a uglavnom baš na te pogubne po nas, sa željom da budemo moćniji od Boga, od našeg Stvoritelja i da mi upravljamo Univerzumom, tj.neki od nas. 

I umesto što silne pare trošimo na "proizvodnju hrane za život u Kosmosu i na drugim planetama"...

Ili da napravimo štit oko naše Planete sa tih strana, na kojima se susrećemo sa tim planetama pogubnim po nas, a koje možemo aktivirati kad god se u njihovim putanjama previše približe našoj Zemlji, budu u ravni sa našom Zemljom. 

Ako tako dobro poznajemo Planetarni i Sunčev sistem, njihove karakterne osobine i uticaje na druge, ne treba uopšte da nam iznalaženje tih rešenja predstavljaju problem. 

Ako je Astrologija ozbiljna nauka (kojom, eto, mnogi smrtnici lako mogu da barataju, da "čitaju misli" i uticaje tih planeta čak na svakog čoveka na Zemlji, ponaosob, od njegovog začeća ili makar od rodjenja pa skoro do tačnog odredjivanja kad će napustiti ovozemaljski život) kojom umni ljudi odlično barataju, poznaju svaku planetu i njen uticaj na druge, onda mogu sa sigurnošću da označe, da imenuju one, koje imsju negativan uticaj na Zemlju i život na Zemlji i na Čovečanstvo. Neka ih javno imenuju, pa da krenemo u rat protiv njih, a ne protiv samih sebe i protiv Čoveka na Zemlji. 

Ne znam sa sigurnošću ni ko je uspostavio tu nauku, ni ko je razradio do u tančine, 

grci, Rimljani, Arapi, Indijci ... 

U svakom slučaju neki dokoni, sa velikim viškom slobodnog vremena. 

Možda neko željan moći ili povratka oslabljene, izgubljene moći, neko ko je u toj "nauci" video novu šansu za zastrašivanje naroda, video zgodno sredstvo za manipulisanje narodom. 

A možda su i neki obični smrtnici videli spas i beg od eksploatatora i manipulatora njihovim životima, samo, odakle im toliko slobodnog vremena? Možda dok su tamničili negde zajedno ... 

A moguće je da su neki započeli iz zabave, a drugi i treći dodavali, kad god bi okov popuštao.  

'Ajde Astrolozi, imenujte te štetne! I krenimo, Narode, u akciju! Svi vi, koji verujete u Astrologiju, u proricanja, Nostradamuse ... u grčku mitologiju, a i rimsku, arapsku, indijsku ... 

Porodični Bukvar i Deca !

 

Komentar na "Porodični Bukvar" i gostovanje na jednoj Tv, Milice Novković.

Konačno neko sa normalnim vidjenjem problema ... 

Zapravo, po tom istom scenariju, pored uništavanja naše dece ide i drsko prozivanje roditelja i svaljivanje krivice na roditelja, kako bi roditelj osećao grižu savesti, posramio se i ćutao kao zaliven. Ne bi se usudio da kaže koju reč protiv vlasti, društva ili bilo koga. 

Uništiš nekome dete, uništio si i roditelja, napakostio si mu trajno. 

Svi se slažu da su deca najveće bogatstvo. Udarite na nečije dete, uništili ste mu najveće bogatstvo, slabu tačku svakog roditelja. 

Uz to još licemerno izadjete na ulice i u medije sa apelom na narod da glasa "za našu decu", tj. za vašu. Da bi vaša, koji ste na mišiċe i prevaru došli do vlasti i fotelja, prosperirala, našu inteligentnu morate ukloniti s puta vašoj deci. Inače, vaša ne bi imala šanse ni pertle na cipelama našoj da vezuju. 

Ne kaže se džabe sve mi diraj, samo mi u decu ne diraj! 

A onda se pojavi i Crkva i ne da vas uči ili savetuje, ona vas, prosto, primorava da praštate, svima " morate" oprostiti ako želite da uzmete Pričest. 

Sorry, ali neke stvari se u životu ne praštaju. A atak na decu svakako se ne prašta!

Sunce, I Love You!

 

Volim, volim Sunce, 

Sunce volim Ja. 

Sunce voli i Ti Mene.

Voli Sunce i Ti Mene. 

I neka se zna, 

da se volimo Ti i Ja 😁😁🤣. 

Gde je sad ono divno Sunašce, koje nas je nerviralo letos, peklo ruke, ramena, zbog kog smo bili često okupani u znoju ... ? 

Kako bi mi sad dobrodošla njegova blizina, njegov uzavreli zagrljaj. 

Ne bih patila za nedostatkom novca i neimanjem dovoljno drva za ogrev za ovu Zimu, koja još nije stigla, a moje zalihe drva su drastično smanjene, iako ložim svaki 4.-5. dan, a u medjuvremenu sedim u kući u jakni i čizmicama, paleći električnu grejalicu samo na sat vremena, ujutru i uveče, da se presvučem, pa ni nju ne redovno... I trčim svskih par dana da vidim cifre na strujomeru, jer ni za nju para nemam, a ali poveliki neizmireni račun imam i pretnju Eps-a o isključenju. 

A posla nema. Pokušavam već mesecima ponovo da nadjem, ali uzaludno.

Onaj prethodni uzgubih sredinom marta, zbog Kotona virusa i rigoroznih mera "bezbednosti". 

I tako neki svo vreme rade i zaradjuju, a neki su Koronizovani, tj. odredjeni za odstrel i nestajanje, ne zbog bolesti, Hvala Bogu što me čuva, nego zbog prevelike brige i zaštite od strane dušebrižnika i "države". 

Covid i Briga o starijima

 

Toliko priče o brizi o starijoj populaciji, toliko transparentnosti u martu sa paketom za Penzionere, pa o pomoći svim punoletnim bićima u državi (kao da maloletnima ništa nije potrebno). 

A  prvobitno i nekakve obuke nezaposlenih žena za gerontodomaćice, što u prevodu znači bedinerke, kućne pomoćnice sa skraćenim radnim vremenom. Ili 2 u1, bedinerka i negovateljica, što se, opet, u tom ozloglašenom Zapadu dobro plaća, a kod nas simbolično. 

I dodje tsko neka sveopšta trlema, što bi moja nana rekla. I tad se ta ogromna briga o zrelom dobu pokazuje u još jačem svetlu. 

Zabranjuje sebiretanje, napuštanje životnog prostora osobama 65+, srećom ds sam za hodinu izmakls toj kazni za zrelo doba...ali (!) ukida se gsp prevoz za one nešto mladje penzionere, samo radno sposobni i to oni koji imadoše sreću da budu zaposleni i još veću sreću da ih je gazda prijavio i plaća im sva potrebna osiguranja, a i prevoz, dabome. E, oni, uz unapred plaćen prevoz i potvrdu da rade i gde, oni su bili privilegovani, samo za njih je postojao gsp prevoz. 

Penzioneri? 

Njih se niko nije ni setio. 

Šta će penzionerima prevoz? 

Pa, možda im treba prevoz da odu u kupovinu životnih namirnica ili da odu do doma zdravlja i do apoteke, posebno oni, koji žive van grada, koji imaju male penzije pa ne mogu sebi da priušte online kupovine, niti da se povezu taxijem, a nemaju sopstveni auto. 

Ipak ih se "setiše", posle duže izolacije, pa im odrediše termin za kupovinu bakaluka od 5 do 7h ujutru, kad jutra postadoše hladna, često kišovita... 

I to neko zove brigom?! 

Po meni, to je licemerje. 

Zaludjivanje naroda spolja i iznutra. 

Penzionera u Srbiji najviše ima sa nehumano niskim penzijama. 

Ali to državi i javnom sektotu ne smeta da vrlo uredno šalju mesečne račune, da prete raznim isključenjima, obračunavaju zatezne kamate za svaki dan kašnjenja u plaćanju troškova... 

Državi ne smeta ni da šalju hijene i vrebaju penzionere, koji nisu platili ili overili gsp kartu, pa za tričavih 90 din kazna je 5.000din.!!!??? 

Svesni da sa penzijom koju primaju ne mogu da prežive I izmiruju sve svoje obaveze, prnzioneri se trude da nadju neki dodatni posao. E, to su uglavnom samo puste želje, jer za penzionere ne postoje poslovi u ovoj zemlji. 

Možda za muške neki noćni čuvar ili na gradjevini. 

Za žene eventualno neki teži fizički poslovi, koje drugi, mladji, nerado prihvataju, uz nevidjeni tempo i ponižavanje i maltretiranje od strane mladih zaposlenih, a i žaoka od strane nešto mladjih nadredjenih,

Poslovi poput nekakvog lepljenja deklaracija, sredjivanje arhive, unos podataka u komp i sl. rezervisani su isključivo za mlade, za studente, pune energije.

A ima i objavljivanja nepostojećih oglasa. Javiš se na oglas, niko ne odgovara na prijavu za posao ili se niko ne javlja na  dati kontakt mob. ili je objavljeni tel.od neke druge firme. A ako i imaš sreće da te pozovu, odbiju te zbog godina. Ili se sa tobom ispričaju preko mob i zakažu ti sastanak, da bi te videli i uzeli one podatke, koje su već čuli u prethodnom razgovoru... 

Ili "dobiješ" posao, odradiš nekakav "probni" rad i onda konstatuju da ne mogu da plaćaju dve radnice za isti posao, predomisle se, očigledno, po pitanju planiranog otkaza radnici, koja tu radi već 4 godine. 

Ako dodje do korekcije radnog vremena usled Covid-a, onda svaksko odlaze prvoboni, koji du podlednji primpjeni, a svakako stariji, prednost se daje mladjima. 

I sve tako u nedogled. 

I gde je ta briga za starijom populacijom, molim lepo?

VAKCINACIJA protiv COVID-a

 

Toliko priče i zastrašivanja s tim vakcinama... 

Noćas su došli u skafanderima  dvojica, ali i tenk, uperene cevi u moja kućna vrata. 

U čemu je stvar? Vakcinišu redom po kućama. Moj muž (u stvarnosti davno bivši) je odmah primio, ja odugovlačih, tragah za nečim po kući. Požurivali me, ali ja govorih da sačekaju. Muž me pita šta tražim, odgovaram tašnu i zdravstvenu knjižicu. 

U tom traganju, svesna da već dugo imamo nepoznatog lika u gostima, nekog poput momka za sve, nekog komšiju, ja mu kažem da on može sad i da ode (jer zapravo ga nismo ni zvali, ni trebali neku pomoć) i usmeravam ga ka vratima i on konačno (nerado) odlazi. I potpuno mi je nejasno što je uopšte i dolazio u našu kuću. Lik u majici kratkih rukava i pantalonama, letnjoj garderobi... I bilo je neko toplo vreme, ne jesen/zima. 

I dalje se muvam po kući, tražim i dalje tu tašnu i dokument, a onda shvatam da mi tašna visi na levom ramenu, ali i svesna i neke komšinice, koju nit' poznajem, nit' mi je jasno  zašto je uopšte ona u mojoj kući ( i ona je neka pomoć u kući, koju nisam zvala, a tu mi nešto špartanpo kući, gleda šta bi moglo da se odradi, mada mi je sumnjivo to njeno šetkanje) i njoj govorim da može sad da ide. Ona kanda ne bi, ali ja sam odlučna u tome da ide, ne neljubazna, ali odlučna i ona konačno uzima njenu crnu tašnu i neki džemperić tanak, oblači ga i izlazi napolje. Vrata su otvorena širom još od dolaska onog tenka i tih skaf-vakcinatora. 

Ja izlazim napolje za tom ženom, sumnjajući da će stvarno da ode. I bila sam u pravu. Kad je videla da sam krenula za njom, izronila je iza prvog ćoška i  krenula u pravcu bus stajališta, gundjajući nešto poluglasno. 

Ja je otpratih kratko pogledom, pa se vratih u kuću. A kuća nešto nalik onim davnašnjim, sa Zvezdare ... 

I ona dvojica u skafovima su tu i dalje i opet me pozivaju da me vakcinišu, ja pitam da li mi uopšte i treba zdravstvena knjižica, oni kažu da ne treba. Svi, ali svi će biti vakcinisani, imali knjižicu ili ne, bili osiguranici ili ne. U tom ponovo postajem svesna da moja prilično velika, teget kožna torba visi na mom ramenu, ispod miške, a ja je tražim li tražim, ne osećajući uopšte njenu težinu. U isto vreme čujem i ženski glas, ne mogu da definišem da li sa radija, tv-a ili je njihova koleginica negde napolju, na ulici ili kod komšija, koja objašnjava da baš svi će biti vakcinisani, pa kojim redosledom, a ako baš, baš neko ne može, mora da ... 

Ja se tu prisetim vakcinacije protiv Variole Vere i zaštitne injekcije Gama globulina, koja je morala prethoditi tom cepljenju koju sam i ja primila tada i to mi u tom trenutku dodje kao alibi, kao spas. Govorim im to o toj vakcinaciji i da sam ja iz grupe osetljivih osoba i da ne bih smela tek tako da primim tu vakcinu. I oni pitaju, znači, vi nećete da vas sad vakcinišemo? Odbijate? Ja odgovaram da neću vakcinu, da odbijam, jer sam iz grupe vrlo osetljivih osoba. Oni kratko potvrdjuju sa "Dobro, morate onda ovde da nam potpišete...", pokazuju na mesto potpisa na nekom papiru A4 formata. Ja se u deliću sekunde preispitujem, potpuno svesna i sigurna da ja zapravo ne želim da se vakvinišem, pristajem rado, potpisujem im. Papir ostaje kod njih, da opravdaju neutrošenu vakcinu, jer rade po datom spisku, po kome su i vakcine naručene.

I tu san slabi, ja se budim. 

Vera, Pravoslavlje, film "Ruska Gogota (Golgoфа)"

 Ja verujem u Boga Oca prevashodno, a poštujem i Njegovoga Sina, Isusa Hrista. Presvetu Bogorodicu sem što poštujem, često kažem da je Ona moja prava Mati. 

Ipak, nije mi jasno ko je to usadio narodu veru u to da može da se ponaša sumanuto, krvoločno, razbojnički, bogohulno, egoistično....itd, itd. i da samo treba da se pomoli i da će Gospod Bog da mu prašta, a da sve njihove žrtve treba i na Nebu da se mole i umoljavaju Gospoda Boga, Isusa  Sina ili da mole Presvetu Mati da izmoli kod Gospoda Boga ili da preklinje svog Sina da tom takvom  narodu oprosti sve grehe, izdajništvo, samoživost, razvratnost i bogohulnost, krvoločnost, kriminalitet?! 

Po mojim saznanjima Bog je poslao Isusa Hrista u misiju na Zemlji sa velikim zadatkom, sa važnom porukom narodu, velikim, neprocenjivim otkrićem. 

Narod NIJE iskoristio tu šansu da sazna tu Svetu Poruku i otkrovenje Sv. Tajne. Ubili su mučki i zverski Božijeg Izaslanika. 

Gospodu je trebalo mnooogo vekova da narodu oprosti taj zločin, tu oholost, drskost, neposlušnost. I onda je odlučio da narodu, Čovečanstvu, dā još jednu, POSLEDNJU šansu, ovog puta sa Izaslanikom u ženskom rodu. Ako tu šansu prokocka narod, više mu spasa ni ispravke, ni pokajanja, ni praštanja nema. I kako mi je poznato narod se već zaglibio duboko u svoje grehe, ovu zadnju šansu je uveliko propustio i propušta čak i onu slamku, za koju se davljenik hvata za svoje spasenje.

Ništa narod nije čuo, saznao, niti naučio od Sina Božijeg, Isusa Hrista. 

Neko mu je usadio lažnu nadu i lažnu veru da je sve baš tako trebalo biti i da je Hristovo Vaskrsenje glavni i jedini smisao. 

Da jeste, Hrist bi pevajući krenuo na raspeće i u smrt, ne bii još na krstu govorio "Oprosti im Oče, ne znaju šta rade"! 

Rekao bi " Evo , Oče, narod izvršava volju tvoju, ja dolazim kod Tebe"!  

I danas se sve pripisuje Antihristima,  sotoni, djavolu. Ima i njih, naràvno, u tom revanšizmu, Bog je to i prepustio njima da odrade, na kraju. E, sad narod zapomaže, moli Boga za spasenje, ali Bog ne reaguje mnogo, tek ako je neko nevin nastradao, a nevinih je mnogo malo na Svetu. 

Comment na "Ka' će ta vakcina..."

 

Kaže Mićko Ljubičić kroz svoju instrumentalnu pesmu "Ka' će ta Vakcina ... " , 

a ja mu poručih: 

Uh, pa ne bismo smeli ni da se smejemo glasno, otvorenih usta 😂, 

a ni da ridamo naglas 😭 zbog bede i siromaštva u koje tonemo sve dublje i dublje, što pojedinačno, što kolektivno, uz svesrdnu pomoć i 24h zalaganje cenjenog rukovodstva naše drž AV e. 

Koga ne ubije Korona, ubiće ga beda. 

A ako mu ne doaka ni beda, e onda će Vakcina na ga dokrajči. Ili makar da mu smrsi konce, da on ne bude više on, nego neka potpuno druga ličnost. "Programska ličnost"! 

Svi prelazimo na Programerstvo. Neki će biti Programeri, a neki Programirani, pa kom opanci, kom obojci. 

Ne znam samo da li ćemo "govoriti" isti jezik ili će neko biti Basic, neko Cobol, Paskal ili AVloš, hoćemo li biti Windows ili Andr(as)oidi?

Himna naše Planete Zemlje biće:

"Čip, čip, čip pogodi, šta mi prija šta mi godi ... "

'Ajd', sročite, za moju dušu, Himnu do kraja! 🤗

A Vakcina ne bi trebalo da bude skupa, mora biti Cheap/čip!

Covid19 i Respiratori ...

 

Slušam povremeno o Covid 19, tj. o Korona Virusu 

(mi u Srbiji i ex YU mnogo volimo da sve prekrstimo u naša nekakva imena, nadimke, nazive, a eto i bolesti ... Ili kako se to u Srbiji kaže "Dokon pop i jariće krsti") 

i o respiratorima, kojih se svi užasavaju i plaše i koje malte ne, niko ne preživi. 

I ništa mi nije jasno. 

Pitam se: 

* Da li su ti respiratori ispravni ili neka muzejska vrednost,  izrabljeni polovnjaci, koje je neko odbacio jer su dotrajali, pa mi jeftino kupili ili su nama poklonili, kao grci one rashodovane buseve iz gsp Athine? 

* Da li oni koji njima rukuju umeju to da rade? 

* Da li doktori, koji odredjuju terapije, imaju dovoljno znanja i prakse za upotrebu respiratora, količinu i jačinu vazduha, pritiska? 

* Da li je vazduh iz njih zdrav, čist ili je nečim "oplemenjen" i čime? 

* Da li ima u tom vazduhu ozona i u kojoj meri? 

* Da li su bolesnika na vreme priključili na respiratore ili su preuranili ili su okasnili? 

* Da li bolesnicima daju instrukcije da dišu na nos ili na usta? 

* Da li uopšte treba bolesnika, koji boluje od virusa stavljati na respirator? 

* Koju hranu jedu bolesnici od ovog Virusa, koliko kaloričnu, šta je to čime trenutno popravljaju imunitet, što im daje energiju da istraju i ojačaju ?

* Jednostavno, zašto ljudi na njima umiru? 

 Teško se diše i kod bronhitisa i kod upale pluća, pa se ne stavljaju bolesnici na respiratore... Čak se mnogi leče i u kućnim uslovima. 

Ja sam zahvaljujući tom aparatu, pre mnogo, mnogo godina, preživela. Imala sam samo 3 godine. 

Nije to bio Covid19, bila je to voda na plućima. A kad voda udje u pluća, zna se, čovek umire. 

Ostali su ožiljci na mestima gde je bilo vode, pa su me '70-tih posle nekakvih periodičnih fluorografisanja, u onim kolima na ulici, redovno slali u Batutovu na dubinsko snimanje. I bila sam zdrava, bili su to samo ožiljci iz detinjstva, koji su zbunjivali prethodne rendgenologe. 

Doduše, i ja sam u jednom trenutku napustila ovaj svet, otputovala u Božije Vrtove, ali zato, što je neko nepažnjom ili namerno, isključio aparat. 

Srećom po mene, naišla je jedna medicinska sestra, videla isključen aparat, digla celu kliniku na noge ... aparat je ponovo uključen, a ta sestra se nije, od tada, naredna tri dana i dve noći (ili je bilo obrnuto) pomerala od mog kreveta. 

Jedan dr. je predlagao i molio je da ode malo da odmori, obećavao da će on da sedi i pazi na mene, ali je ona to odbijala (neko od osoblja je posle ispričao mojoj majci).

Tek pošto moje stanje i disanje se normalizovalo, ta sestra je otišla da spava. 

To mi je moja majka mnogo godina kasnije ispričala. 

Inače, za razliku od mnogih majki, koje su sa bebama i tako malom decom ostajale u bolnici zajedno sa decom, moja me je ostavila u bolnici i otišla kući, "ona nije mogla to da podnese". Obilazila me je u dane poseta, ali joj nisu dozvoljavali da mi prilazi, samo kroz staklo da me ponekad na trenutak vidi, jer su na osnovu njenog paničenja i opšteg ponašanja,  zaključili da bi njena poseta bila štetna po mene i moje zdravlje. 

I to mi je sama ispričala (bez griže savesti). I nije se potrudila ni da sazna ime te med.sestre, koja joj je dete spasila. Pitam se, da li je uopšte želela da budem spašena? 

Dodala je i to, da je moguće da je to bila med.sestra Ksenija, koja je radila sa mojom doktorkom u školskom Dinspanzeru (za OŠ), jer je ona tada bila na tom odeljenju, gde su me tada lečili, na Dedinju, u Dečijoj klinici, a posle mog izlaska sa Klinike, ona je prebačena da radi na dečijem odeljenju u Sredačkoj ul. gde je bio i moj Dom zdravlja, da bi je kasnije prebacili u DZ "Zvezdara", kad su moj karton prebacili tu, posle našeg preseljenja na Zvezdaru (po želji moga oca, zbog dosta borove šume, gde smo jako često tuda šetali, mada i po Košutnjaku, Topčideru, Avali, kad god je imao slobodnog vremena). 

Majka je primetila da me ta sestra, nekako, od te Klinike stalno "prati". 

Meni se sestra Ksenija jako svidjala, bila mi je draga, pa sam jednom, kao dete, još i rekla glasno da bih volela da mi je sestra Ksenija majka, a ne ona, pa sam dobila batine zbog toga, a i mnogo puta kasnije, bez nekog naročitog razloga. 

Za razliku od nje, otac me nije tukao, sem jednom, šibom, zbog cipela i mokrih nogu, na sankanju. Kako me je i tada nepravedno kaznio, celoga života, čak i posle moje udaje i duplog materinstva, ako bismo bili kod njih, "on je uzimao da pripremi svoje cipele za sutra" i obavezno uzimao i moje da pregleda i čistio ih redovno. Majka je to primetila, pa je često komentarisala da treba ja da očistim i njegove i moje, no on je ućutkivao i nije se na to obazirao. 

No, bilo kako bilo, meni je taj Respirator pomogao. A to je bilo na samom kraju '50-tih, sada već prošlog veka. 

Kako da 20-tih godina novog, 21.veka, respiratori ubijaju ljude?! 

Nije mi jasno. 

Ili je pogrešna dijagnoza ili su nestručna ili nedovoljno obučena lica, koja odredjuju terapiju ili koja rukuju aparatom.