(I Pčelarstvo od ovoga zavsi!)

Stalna kuknjava kako sela ostaju prazna, a ništa uradjeno nije za normalan život na selu! Infrastruktura je NULA!

Umesto gradnje infrastrukture po selima i dobrih puteva, grade se transferzale za tranzit stranih turista i kamiončina, od kojih oni imaju veliku korist, a mi ogromnu štetu.

Čak ni sela na ataru Beograda nemaju gradski vodovod ni kanalizaciju, mnogi ni trofaznu struju, samo monofaznu, tek da ne koriste petrolejske lampe (!), putevi izlokani, internet u mašti!

Onol'ke pare bačene u vetar, na transparentnost, na kozmetički tretman i spoljašnji glanc centra Beograda,  parkove BG i kredite strancima i domaćim izdajnicima za promašene investicije, uz fraj radnu snagu.

Pa to je Bogu za plakati!

Čak i onaj Flinston Town sa čuvenom porodicom Kremenko, iz Kamenog doba,  izgleda primamljivije i moċnije od jednog sela na području Beograda.

Definitivno ni jedno selo nema kompletnu infrastrukturu uradjenu.

Voda je uglavnom iz nekakvih bunara, sumnjivog kvaliteta i bakteriološke ispravnosti.

Mnogi imaju samo nekakve bazene za vodu, po pravilu kišnicu, dar sa Neba, ako i padne ... U vreme suše se i o njoj mašta.

Ponegde ima i nekakav seoski vodovod, koji takodje po pravilu u vreme leta i najveće žege, često bude isključivan, "da ljudi ne bi zalivali bašte i useve"!!!
A hoćemo poljoprivredu, jeftinu hranu, izvoz poljo-proizvoda, pričamo o sistemima za navodnjavanje! Čega? Navodnjavanje čijih njiva i parcela? Onih lopovskih, ukrupnjenih na stotine hektara i jutara?! Malo su ojadili državu Srbiju i Srbijanski Narod, nego treba još i sisteme za navodnjavanje i prskanje pesticidima da im isfinansiramo?! Da učestvujemo u sopstvenom uništavanju?! Uništavanju Čovečanstva i Života na Zemlji?!

Znači, ti žitelji niti imaju vodu za normalne životne i higijenske potrebe, još ni za useve, a žive na selu i logično he da se bave i nekom poljopruvredom, nekom proizvodnjom. Ni živinu i stoku bemaju, znači, sa čim da napoje!

Gradskom vodovodnom mrežom u beogradskom ataru samo pojedina sela/naselja mogu da se pohvale, ali i nad njima se sprovodi restrikcija.

A Srbija je poljoprivredna zemlja, sa svim prirodnim predispozicijama za ratarstvo, stočarstvo i turizam.

Gradovi treba da budu samo Administrativni centri, za administrativne i finansijske poslove.

Restrikcija vode u Srbiji je Bogohulna radnja! Kao i prodaja vode.

Bog je Srbiju obilato darovao svim prirodnim resursima, uključujuċi i vodu! I naredio da se voda ne sme prodavati.

Zato su starine nekada i gradile česme na najneverovatnijim mestima, da se putnici namernici mogu makar vode negde usput napiti. A i voćnjaka i voća i divljeg i kalemljenog je bilo uz put svuda redom, da putnici namernici mogu da uberu i pojedu i koju voćku, da se osveže ili da utole glad u nekom trenutku.

Šaku dve voća Srbijanci nikada nisu žalili, samo je bilo zabranjeno lomiti grane, gaziti i vršljati po voćnjacima i vinogradima. U vinogradima je uvek bila i po koja šeftelija zasadjena, zbog malo hlada i hranljivih voćki, koje svojom aromom ostavljaju u srcu i duši neizbrisiv trag i sećanja.

A vlasti, od Tita do danas ništa pametno za sela Srbihe ne učiniše.

Kanalizacija je tek mislena imenica.

A o centralnom grejanju po selima ni da ne govorimo!

A koliku bi vajdu ta sela imala, a uz njih i ceo grad i država,  zahvaljujuċi tim podzemnim cevima sa vrelom vodom od grejanja, te toplih leja i staklenika i plastenika, da ni ne govorimo!

Telefoni i Internet veza danas su, kao i traktor, za seljane osnovno sredstvo za rad. I neophodno terensko vozilo, koliko god bila dobra gsp veza.

Znači, svim seljanima mora biti dostupno u svakom pogledu. I  svojim postojanjem i finansijski.

Srbija je, zahvaljujući tim prirodnim obilatim resursima, i jedna od najbogatijih zemalja Evrope i Sveta i po proizvodnji struje, električne energije!

Sem Giganta, Hidroelektrane Djerdap, na Dunavu imamo i HE Perićac kod Bajine Bašte, ali i gro termo elektrana: TE Drmno kod Kostolca,  TE Nikola Tesla A i B u Obrenovcu na Savi,  TE u Velikim Crljenima kod Lazarevca na Kolubari ...

Prema tome, Srbijanci bi trebalo da žive kao Mali Bogovi, tek simbolično da plaćaju ili uopšte ne plaćaju vodu ni struju. A održavanje instalacija, postrojenja i plate radnika  istih da se finansiraju od izvoza struje u druge evropske zemlje.

A šta vlast radi?

Umesto da novac, iz budžeta, od poreznika pre svega, ali i raznih donacija, pa i kredita, troši na izgradnju kompletne infrastrukture po selima cele Srbije, ne samo beogradskog atara, ona novac baca na nekakvu nadrikulturu, u kojoj uglavnom uživaju neradnici i badavadžije, koji vremena imaju na pretek i ne znaju šta će sa sobom od dosade, a ne pregaoci, radnici i proizvodjači, da predahnu i odmore se kreativno i produhovljeno.

Zatim, vlast novac trosi na pomaganje, finansiranje i kreditiranje onih, koji zapravo treba Srbiju i Srbijance da pomognu i unesu svoj, svež kapital u Srbiju, da bi započeli rad na nasoj teritoriji, kroz svoja preduzeća, kao i da bi pošteno platili i časno vrednovali rad domaćeg življa.

Zatim, domaċinstvu, koje se bavi poljoprivredom, ne treba dozvoliti da se zapošljavaju po državnim i privatnim sektorima, sem ako registruju sopstvene firme/radnje za plasman svojih proizvoda, u okviru kojih mogu da zapošljavaju, kao i u proizvodnji, i druge radnike.

Time se drugima, koji nemaju poljo-proizvodnju daje šansa da se zapošljavaju, kao stalni ili sezonski radnici, kod poljo-proizvodjača, ali i po drugim privatnim i državnim firmama, da ne budu besposleni, na teret državi i društvu u celini.

I novac, koji se obilato krade od naroda preko Lutrije Srbije, za koju kradju i otimačinu još niko nije prozvan niti je kažnjen, trebalo je da bude ulagan u infrastrukturu sirom Srbijanskih sela, umesto u ukrupnjavanje poseda šake nekakvih tajkuna i finansiranje političkih stranaka i njihovih nesposobnih i nezrelih, a hiper ambicioznih lidera i kupovine moći i glasova.

Zato, nije ni čudo da u ovakvoj Srbiji, sela ostaju prazna, da se po gsp prevozu, u redovima po javnim ustanovama, po domovima zdravlja i dr., oseća vonj i da je prisutna nehigijena žitelja, da po seoskim kućama ne postoje kupatila ili su neka smešno mala i tesna, gde je sreća da postoji makar tuš sa kadicom za stajanje, negde ispod nekog stepeništa, u impozantnoj kući na sprat, od preko 100 m2 ili u tek po kojoj kući postoji samo mali toalet, kao najsvetlija tačka nekog "komfora" današnjice.

Dok je u tamo neko dāvno doba u vreme nekakvog Rimskog carstva postojao vodovod i termalna i obična kupatila, o čemu svedoče mnogobrojne iskopine i ostaci Aquaduktova i Viaduktova, o postojanju dobrih puteva.

Zar to nije ogromna sramota za Čovečanstvo 21. veka?!?

U vreme mog detinjstva, u Beogradu su postojala i javna kupatila (i brojni javni toaleti) i narod ih je koristio obilato. Radnici, po završetku smena svraćali su tu da speru znoj i svu štroku nakupljenu tokom rada. I nije to bilo baš tako davno.

Država treba da ZABRANI izdavanje dozvola za gradnju bilo kakvog stambenog ili poslovnog objekta, kao i upotrebne dozvole, ako planom istog nije predvidjeno kupatilo/wc za stambene, tj. toaleti za poslovne objekte, makar bili to i kiosci!
Niti da dozvoli legalizaciju ni uknjižbu takvih objekata!
ALI (!) to može sprovesti samo ako ima izgradjenu infrastrukturu na tom terenu, naravno!
Ako nema infrastrukture, nema ni gradnje i kvit!

U ovoj mojoj Srbiji neko je suvišan. Neko se mora seliti. Ili oni ili mi, Srbi da se iselimo iz sopstvene zemlje.


 Jutrošnji biser! Čim zamakoh za soliter, vrane krenuše sa 🌲🌳da grakću, da se nešto čude. Šta li im je, pomislih.
Na kiosku dopunih kartu za prevoz, kad da platim, nisam ponela novčanik. Moradoh se vratiti kući.
I posle, napolju mir, ptica nigde. 😁
A, to je, znači, pomislih. Ali, nije samo to. Iščudjavah se vasceli dan.


MOLIM sve moje FB Prijatelje iz Inostranstva da sheruju ovu moju objavu!
Nek' se čuje, nek' se zna kako se stvarno živi u Srbiji!

Zašto je neko u SER suvišan?
Juče odoh do Poreskog, Zvezdara, za samo jednog klijenta se načekah u nedogled, a posle opet dužeg čekanja sledećeg, odustadoh, jer ispred mene je bilo još troje.
Odoh do Socijalnog u Nemanjinoj, da makar vidim dokle je stiglo moje Konačno rešenje za penziju, koje je kako su mi rekli pre Nove godine, poslato 04.dec., a ja ga do 28.dec. nisam dobila, zbog štrajka Pošte, rekoše, a nije im ni vraćeno.
Medjutim, juče, 22.jan. ispostavilo se da nije niti uradjeno Konačno rešenje, jer još nisu dobili odgovore za dve firme i spornih godinu i po ukupno, zbog čega ja primam umanjenu penziju, znači.
I u Socijalnom je sve potrajalo do u nedogled, dok su sve proverili i na kraju su mene poslali u Istorijski Arhiv na Novi Beograd.
Na putu do Arhiva, odmah po ulasku u bus, Kontrola mi uzme karticu za prevoz, jer je davno (više od sat vremena prekoračenja!) isteklo onih 1,5 sat važnosti overe karte, kad sam započela ovaj "Put oko Sveta" i izgubila se u prostoru i vremenu. I posle kraćeg ubedjivanja, ako će ih to toliko usrećiti, ja im poklonih tu karticu, sa još dve uplaćene vožnje.
Uplatih na drugoj kartici nove dve vožnje, kod Železničke stanice, i nastavih ka Arhivu.
U Istorijskom Arhivu nema ni traga o istoriji firmi, zbog kojih sam došla, pa ne znam koja je uopšte svrha postojanja takvog "Istorijskog" Arhiva!?!
Odatle su me uputili u APR/ Agenciju za Privredne Registre, da vidim šta se desilo sa tim firmama, ali ne i da dobijem potvrde za moj radni staž. Znači, novo bespotrebno gubljenje vremena!
Pošto ni tamo nisam ništa kapitalno postigla, sem što sam utucala prilično vremena, nastavih  iz Brankove do Zelenog Venca, jednu stanicu vožnje, bez da kontrolišem da li sam još uvek u onih novih sat i po terminu.
I kad se peške popeh do Terazija i udjoh u mog 31-keca, prinesoh automatu karticu da proverim jesam li još u terminu, a automat mi skinu novih 90 dinara za  dalju vožnju, što znači da je opet isteklo onih sat i po!
I tako, za jedan poslić, gde je trebalo da utrošim ne više od ukupno sat vremena (a maximalno sat i po!) za Poresko, da predam prijavu i Socijalno da pokupim moje Konačno rešenje, ja utroših 6 sati (u 9 izašla uz kuće, u 15h se vratila kući!), a da ništa završila nisam od planiranog i potrebnog, uz utrošak 5 plaćenih gsp vožnji i još i jedne kartice nepersonalizovane.
I to vredja inteligenciju normalnih ljudi, stvara grčeve u organizmu, para dušu!
Da li je to normalno u jednoj državi sa pravnim, upravnim i zakonodavnim poretkom?  Naravno da nije!
Normalno je SAMO u državi u kojoj vladaju mafijaška pravila, onih tupoglavih i praznoglavih, a hiper ambicioznih,  nasilnika, u kojoj vladaju Zakoni Gerile i Terorista, Okupatora!
Nažalost, takva je danas moja Srbija. Zemlja Mafije, Zakona Gerile, Terorista i Okupatora, u kojoj svakodnevno strada i istrebljuje se inteligentan Srpski/Srbijanski Narod, domaće stanovništvo,  zbog teške presije pod kojom živimo.

Što god da sam rekla posle smrti majke, a rekla sam da je otišao moj najveći neprijatelj, što je nažalost čista istina, ja sam za njenog života je maximalno ispoštovala, kao roditelja. Sve njene želje i hirove ispunjavala, brinula o njenom zdravlju, kupovala joj darove i to one i onakve, koje i kakve je sama želela i birala. Vodila je na razna mesta, gde god smo mi išli, čak i kada smo želeli da odemo sami, sa našom decom, ona je bila spremna pre svih nas i po njoj se to podrazumevalo sa ćemo i nju voditi sa nama. Nismo imali mnogo prilike za neku intimu. A kad god bi nas zatekla u dnevnom boravku u nekom maženju sa našom decom, u onim trenucima kad smo bliski, razneženi, ona bi odmah nas ubola nekim nepriličnim komentarom, svojstvenim samo njoj.
Ne bih se  svega ni setila, da nisam grubo primorana da se setim i mnogih mojih "zasluga", tj. da sestra i njeni ukućani nisu postali nesnosno drski, samoživi, egoistični, pohlepni do bola i da svojih par zadnjih godina života nije kod niih majka provela u kući, a njima se čini i dan danas da je bila čitavu večnost. I svaku stvar, svaki ustupak koji su joj učinili veličaju do u nebesa i prosipaju o meni gomile nesnosnih laži. Zapravo, to i nisu kompletne laži. Većina toga jeste istina, ali istina u kojoj su oni bili ti akteri, negativci, a oni drsko okreću tu istinu, pa sve te nemile stvari i svoje grehe i propuste pripisuju meni.
Strašno!
Dok je živela sa nama u zajednici, njena penzija joj je služila kao džeparac, na moj predlog. Nije ništa radila od kućnih poslova, pranje, čišćenhe, kuvanje, nabavke su bili moj posao i naših ukućana. Vikendom smo tadašnji suprug i ja išli redovno, subotom ili nedeljom ujutru na pijacu i vraćali se sa nebrojenim kesama i cegerima prepunim odabrane, kvalitetne hrane, od sura, kajmaka i kartona jaja (30 kom), preko svežih dimaćih rezanaca za supu i kora za pitu, povrća raznog za variva i salate, raznog sezonskog voća, meda po potrebi, sveže ribe obavezno, za 1x nedeljno i pošto bismo napunili frižider, polovinu namirnica bismo držali na terasi, pa kako šta upotrebimo, sa terase ubacivali u frižider da se ne pokvari, ne uvene i sl.
Jedan jedini put dobih višak u firmi, tada sam još uvek radila u turist.agenciji, od koga sam njoj kupila kaput, pa još i haljinu, koja joj je zaoala za oko na licu mesta, mada smo pošle po kaput, te da joj ja (do)dam  para, ako joj otac (moj otac) ne bude dao ili ne bude dovoljno dao.
Medjutim, nije ni prijavila sa joj je dao novac za kaput, sve dok nisam platila i kaput i haljinu pride. Onda je ipak odlučila sa kupi još jedan kaput u tamnijoj boji, "za svaki dan", od para koje joj he muž dao za kaput.
A moja pirodica i ja, dvoje dece, dva školarca, muž i ja živeli smo kao podstanari, u jednom od dalekih naselja, na krajnjoj periferiji grada, sa svim dažbinama koje taj status vuče: renta, pa svi redovni troškovi struje, vode i dr., pa benzina, jer se vez auta tako daleko nije moglo, radili smo u centru grada, a deca išla u tada elitne škole u centru grada ...
Otišli smo svi na letovanje u selo, u Župu, jedne godine i baba (tako smo je svi zvali zbog dece), je izrazila želju "da vidi Kopaonik, pa da umre". I posle dan, dva seli smo u auto i napravili izlet do Kopaonika, svi zajedno, još svratili i po sestru od tetke, koja je preko zime gore radila, da nam bude " vodič", što je ona rado prihvatila.
Pričala mi he danima o komšinici, gospodja Mariji, kako je uplatila banju. Ja joj predlagah da i mi njoj uplatimo banju, čim toliko o tome priča. Ne može sama, kaže. Savetovah da se dogovori sa gospodja Marijom, da idu zajedno. I biće im i jeftinija 1/2 od 1/1 soba. Neće ona, kaže "nije bila nikad u hotelu i ne ume ona da se ponaša u hotelu". Ubedjivah je da joj ne teeba nikajvo specijalno ponašanje, uostalom, šta radi gospodja Marija nek radi i ona. E, neće. Nego, te oare što bih joj dala za vanju, da joj dam u kešu, pa "da se ona troškari kako ona hoće".
E, to ti ne mogu učiniti, rekoh. Mi ne spavamo na parama, pa da ne znamo šta ćemo s njima, oa da se tako razbacujemo. Ni mi se ne razbacujemo tako. Ako hoće u banju, jer jaže da joj je potrebno za zdravlje, mi ćemo joj platiti boravak u banji, od 3 nedelje, malo ćemo se stisnuti, nečega odreći, platiti joj na rate, preko moje agencije, a za troškarenje bezvezno i bacanje para, za to nemamo.
I na kraju nije htela u banju, pa nije ni dobila novac.
Jednom me je davila i smarala kako je gospodja Nariha kupila mnooogo, ali mnoooogo leoe papuče, kod Scholla. Jako su lepe, a kako su udobne, a i kaže sa ih je puno platila ...
Posle 10-tak dana stiže i njen rodjendan. Ja odem kod Scholla i iupim joj papuče.
Donesem kuċi, čestitam rodjendan i dam joj poklon.
Kad he otvorila u videla oapuče, reakcija je bila zaoanjujuća! " Jaoj! Pa iste ovakve ima gospidja Marija! I model i boja, sve usto! Jaoj, pa ja neċu ovo da nosim! Pa meni se ovo uopšte ne svidja. Pa one su toliko teške i neudobne!..."
Kako nećeš? Pa danima si mi samo o gospdha Mariji i o njenim papučama pričala, kako su divne, mnooogo lepe, udobneee!
Ne, ne i ne! Njoj se ne svidjaju i neće da ih nosi.
Ja joj onsa dām i eačun, jažem u kojoj radnji sam jupila, pa nek ude, nek menja za nešto drugo ili ako hoće nek joj vrate pare, pa nek kupi šta hoće/
Kad je videla cifru na računu, komentar je bio "Stvarno he, znači, toliko platila. Nije me slagala. Što su skupé!?"
I narednog daba he otišla da menja. Mislim da su joj vratili nivac. Kupila he 2 para sandala na nekoj rasprodaji za te pare i bila Bog zna kolko srećna zbog toga.

U vreme najveće krize, sankciha i embarga u državi, mi itkupljivasmo stan. Potpisali smo otkup na godinu dana. Kurs skače nekoliko puta do podne i toliko popodne.
Firma stalno nove obračune pravi, revalorizaciju. Idemo stalno za benzin po selima pored Dunava i orodajemo ga na kraju obližnje ulice. Ċoškarimo, kako smo govorili.
Plate male, a baba je za svoju mesečnu penziju mogla kupiti 1/2kg hleba ili litru mleka. Izašla je hedan nad iz sobe i plačuċi bacila te pare ba sto i rekla "evo vam ove pare, kupite nešto ako se može, za ove pare".
Mi se nasmejasmo, jer nismo shvatili čemu ta komika i te tugovanke, kad mi plaċamo sve troškove, svu nabavku hrane, higijenskih sredstava kupujemo ...
I uspesmo da platimo otkup za godinu dana.
U toku tih kriznih godina jedne godine baba se razbolela. Temoeratura ne spada nikako. Zvali lekara, on došao, pregledao, prepisao 10 injekcija... Longacefa.
Gde sad nabaviti ampule?! Domovi zdravlja, bolnice, čak ni Hitna pomić nemaju kekove. Pacijenti moraju da se sami snadju, kuoe i ponesu sa sobom. Ili da donose članovi porodice, kad dolaze u vizitu.
Ipak, jedan, tada prijatelj kuće, uspeo je da nam nabavi preko nekih svojih veza, ali skupih papreno za to vrene. Skupe, ne skupe, trebaju i isorsismo se za neke DM da kupimo. Uz to, prijatelj i njegova žena smenjivaše se, dolazili su da babi daju injekcije, oboje su medicinski radnici. Nešto i njih častismo.
Kad je isprimala injekcije, na kraju kupismo preko iste veze i onu zaštitnu injekciju, na kraju.

Umorih se pišući i priseċajući se  ...

Iz jedne su me bosanske grupe, sa jednog njihovog foruma isključili, jer nisam mogla da svarim količine izrečenih gluposti, a još i komentare na račun drugih zemalja u okruženju, pa komentare pripadnika raznih nacionalnosti, iz okruženja, koji sede, žive i rade u mojoj, Srbijici... I odgovorih im istom merom. E, tada odmah skoči njih pet, šest da vredjaju drsko, neċeš li se pokajati, izvinjavati se još ti njima, a ne oni tebi. No, kod mene im to nije upalilo. I... Na kraju su oni tražili da me Admin usključi iz grupe. I admin me je istog trena isključio, umesto njima da natrlja nosine i da drugi put vode sami računa šta pišu, komentarišu... To ti je Bosna, BiH, Republika Srpska.

Od tada reših da se uzdržavam od komentara, ne da bih se nekom dopala ili dodvoravala, jednostavno, da bih bila prisutna i bar pratila tokove i uopšte, njihova mišljenja i stavove. Dobila info iz prve ruke.
.............

Koliko ja mogadoh da primetim, po bankama u Srbiji, spec. po Beogradu, skoro pa da samo njihovi ljudi rade. Nama Srbima tesko je doći do mesta radnog u banci.

Uglavnom su Bosanci i sa Kosova.

I?! Kad je bila sveopšta bežanija, sve te izbeglice ispodizaše po Srpskim bankama silne nekakve kredite, počeše ovde nangro graditi kuće, razmnožavati se, pod obavezno, otvarati firme, radnje sa tim kreditima. Od cifara, koje pominjahu da ti se zavrti u glavi.

Lično mislim da su nas, državu Srbiju i Srbijanski narod, ti BiH i Kosovari ojadili za mnoooge pare, preko banaka i pozajmica i kredita, koje su im odobravali njihovi puleni, zaposleni po bankama, iz njihovih redova, dok je Srbin iz Srbije patio i ispaštao njihove grehe, jer oni su ti koji su sve zasrali i izazvali i sukobe i nerede i bežanije i radpad ex Yu., i dok su Srbina ojadili i osiromašili koliko su više mogli, a sebe bogatili preko noći.
Nisu to izbeglice, to je mafija nad mafijama i nikako ih ne treba žaliti. Samo ih sve treba najuriti uz Srbije, isto onako kako su i došli, gole, bose, sa po jednom kesom ili torbom pod miškom! I zabraniti im da ubuduće predju granicu i udju u Srbiju, ni turistički, dok je sveta i veka.
Ma ni u tranzitu! Neka idu okolnim putevima, preko susednih zemalja.
Jebem ti i bratstvo i jedinstvo i onog ko je izmislio. I onog zlotvora Tita! Što ne crče ranije, da se sve uoči i prekine još dok su nam stari bili živi, a ne da se sada prevrću u grobu, gledajući šta se danas radi sa njihovom tekovinom i njihovim potomstvom!
Udri Bože tu bagru. Nisi trebao ni dozvoliti im da pobegnu sa lica mesta još onda!

I kakvi su to "srbi", kad izjavljuju preko svog " predsedništva", neke usrane, samoprozvane republike, da ne žele da se spoje sa "svojom" maticom zemljom?!

Pa nikakvi!
To je jedna gomila smeća, jedna deponija smeća, koja zarad interesa i koristi je spremna da odglumi sve što hoćeš, u svoju šuplju tintaru može da ubaci, memoriše svakojaki text, a posebno one textove koji veze sa logikom i pameću nemaju. One, za koje pamet nije potrebna, jer tu su u teškom deficitu! I da te textove recituju, onako papagajski, da ponavljaju, jer ionako ih ne razumeju.
A nažalost, upravo oni, sve takvi kakvi su, su preplavili sve državne institucije države Srbije i Skupštinsku salu. U rukovodstvu i drugim državnim institucijama Srba iz Srbije uopšte nema ili ih možeš na prste izbrojati.

Posle svakog rata, gomile tih pretrči u Srbiju. Tako je bilo i posle I, a posebno posle II svetskog rata, kada su preplavili Vojvodinu i Beograd, najviše. Tada su kolonizovali taj deo Srbije. Jesu li Srbi ginuli u odbrani zemlje da bi je okupirala gamad iz okruženja, pod usranom parolom Bratstva i jedinstva,  bez i jednog metka?!
I svi neredi po Srbiji, a posebno po Vojvodini su izazvani od strane tih kolonista. Oni su glavni akteri u svim sranjima i svim uličnim i mafijaškim obračunima, upucavanjima u sred bela dana, u sačekušama raznim. Oni, BiH i Crnogorci!
Srba tu nema. Možda neki glupak zaluta, ali to je retkost!
Oni su uzrok svih nasih problema i bede i siromaštva! Od njih više ne može da se živi!

Oni su i organizatori Lutrija po Srbiji! I na taj naĉin dodatno pljačkaju veċ ojadjen i opljačkan Srpski narod. Sve ugre su nameštene i unapred se zna ko će kada, od njih, naravno, pokupiti premije.

Oni imaju i spisak, davno napravljen, ko ċe kada i za koje književno delo ili filmsko, "umetnost" i "kreativnost" dobiti nagradu! Na spisku su i još nerodjeni. Čeka se da se rode, a da dobiju nagradu za neko "ostvarenje".
Oni su skupljali i otkupljivali razne knjige, brošure, anzis karte, stara pisma, dopisnice ... Spaljivali knjige na kamare, ostavljajuċi samo po jedan dva primerka i čuvajuċi ih u velikoj tajnosti, za te nove naraštaje, koji treba " da ih ponovo napišu", taĉnije prepišu, kad narod dobro zaboravi neka id tih dela, pa da dobiju "nagrade", za " svoja" ostvarrenja.
ZAKLELA SE ZEMLJA RAJU DA SE TAJNE NE IDAJU, ali oni su mnogo daleko id raja, pa njihove tajne procure za čas!
Sve te njihove tajne su javna tajna. Samo oni su se nakotili u velikom broju i brojniji su od nas, a i zauzeli su sve moguċe pozicije po državnim institucijama, uključujuċi i SANU, pa nema ko da ustane, udari šakom o sto i kaže dosta je više, marš napolje! Da iscepa i spali sve re spiskove buduċih "nagradjivanih, vajnih stvaralaca i kreatora", i svih onih koji treba da dobiju " nagrade za BUDUĆA ostvarenja",  filmska ili koja god!
I onog bolesnika Kusturicu najuriti treba i u onaj prostor useliti Srbe iz Srbije, ili neke druge nacionalne grupe, koje Srbi iz Srbije odrede i proglase za prijatelje i novu rafnu snagu, da tu u tom Drvengradu žive, da se bave poljoprivredom!
Ne znam kada će neko da prozove tog ogavnog lika, Kusturicu, koji se drznuo i da se krsti u Pravoslavnoj crkvi, i da ga izvede red sud za kradju opšenarodne i državne imovine? Na primer za kradju tona šina železničkih, koje su njegovi puleni piskidali sa terena i napravili ograde po stazama drvengrada?!
Pisalo se mnogo u prošlisti, tokom prethodnih nekoliko decenija o kradji železničkih sina sa ove i one deonice železnica Srbije!
Možda su i zato mnogi novinari likvidirani, a nikako da se slučajevi okončaju ni da se pronadju razlozi ni počinioci!
I ko zna šta su sve oteli, koliko zemlje, koliko šume uništili Srpske, da sve to tamo izgrade i da tu namamljuju razne belosvetske likove i likuše, za svoje perverzne mahinacije.

Bosna je dovoljno velika, pa nek tamo istvaruju svoje megalomanske želje.
Zašto bi neko dišao u moju Srbiju da ovde ispunjava sebi želje, gradi i stvara?! Koji je ti razlog takvog čina?
Ne može biti ni jedan drugi, do novac. Finansije.
Srpske oare se koriste i triše za ispunjenje njihovih izvitoperenih ideja i želja.
A eno im velikog prostranstva, krša po Hercegovini. Da su svu municiju i dinamite, kojima su razarali moju Srbiju, pa i Hrvatsku, upotrebili za miniranje krša po Hercegovini, imali bi čist teren za ispunjavanje njihovih želja, gradnju kula u oblacima i slične atrakcije.

Ako može po Dalmaciji da se krš minira i stvara plodno zemljište i pigodno za gradnju naseobina, može i po Hercegovini. A Bosna je preobilna šumama, pa nek seku svoje sume i nek grade šta hoċe, njihova stvar, u to im sr ne mešam.
Samo nek idu idavde, nek nam islobode naš prostor, dosta su ga zaderavali.
A mi ćemo se nekako snaċi za čišćenue i sredjivanje istog.
A gradićemo i sadićemo ono što je našem srcu drago.
Ukusi nam se u svakom slučaju uopšte ne poklapaju.
Što se tiče gradjevinarstva i zemljoradnje, te smo mi izmislili, a ne oni! 

Jedna objava sa Fb, sa nekog Pčelinjaka, na terenu, po Australiji!

Profesionalni komercijalni pcelinjak u Australiji sa 1200 kosnica i 400 oplndnjaka na kome radi Vuk, 24 god. momak iz Srbije.


I onda idu pametovanja i komentari, a neki od njih teku ovako:


Neki Popović kaže:

Ne znam,taj Vuk je budala obična.Treba da radi za se,a ne za Svabu!Dobrar sluga loš gazda.


Drugi, takodje Popović, nisu rodjaci:

Cisto sumljam da je covjek budala.... ako se vrati ( mislim da nece) vjerujem da ce u svom kraju drugacije gledati na pcele i ono sto Srbija ima. Vjerujem da je čovjek jako vrijedan jer tempo i uslovi u kojim radi nisu nimalo laki


E taj kod nas u Republici Srpskoj se zove budala.

Pa kako da radi za sebe, ako nema pocetni kapital da ulozi u posao! Pa i u Republici Srpskoj da bi nesto zaradio od pcelarstva moras da imas minimalno 50- tak kosnica + ako ces ih seliti moras makar imati auto i prikolicu. E za sve to treba ti minimalno 15 hiljada maraka!

Rode moj kredit. Pa se znoji 2 3 godine.

Jeste kredit, a sta ako godine ne budu medonosne, pa covjek ne moze zaraditi ni za ratu kredita? A sto nasi ljudi masovno odose vani raditi, sto ne dizu kredite pa ovdje poconju biznis, ako je kredit tako dobar! A i za podizanje kredita moras biti kreditno sposoban!

Jebi ga, sad što ovo, što ono ,ako bude onako ili ovako ako razmišljamo tako onda van odijelo i pidžama.Bez rizika nema uspjeha.

Jeste prezimenjak, to moras razmisljati ako dizes kredit? E ako radis sa svojim kapitalom onda ne, jel ako i propadnes nema banaka da ti dolaze i plijene imovinu, koju si dao pod hipoteku da bi dobijo kredit!

citam ja ovo i kaze kolega Milan Popovic kredit pa me interesije njegovi pocetci pcelarenja i posle koliko godina je dostigao nivo da zivi od pcelarenja i sa kojim brojem PZ ako nije tajna

kakav li je taj zivot sa 50kosnica??

...............

Milan Popovic nije lepo da tako pises o momku, ne poznajemo ga, ali mi se poverio i docarao kako je tamo iznutra. Naravno da nije budala. Stice veliko zivotno iskustvo. Vratice se kuci sa ipak lepom ustedjevinom. Da je izbacio sliku kako sedi u kaficu i kuka da nema posao opet bi bila kritika. Uvek postovanja za ljude koji svojim znojem posteno zaradjuju pa kako god to bilo

Samo neka radi Svabi nije problem

Kakav Švabo? Australija i Austrija nije isto.. :D :D :D

................

Mladene ubi me u pojam s ovom pricom.Barem ce steci iskustvo i nesto ustrdjevine.Drago mi je sto ce se vratiti kuci.

...............

A NISTE PRIMJETILI KREČNO LEGLO NA SLICI POD BR 14 KAKVI STE VI PČELARI MAJKO MILA DOĐITE U KLADUŠU U BIH NA OBUKU

Ako ste mislili na ovu fotografiju ... bas mi je zao vasih pcela!!!

................

Svaka čast Meho i ja sam primjetio samo nisam siguran perga ili krecno

..........

moze li mi neko od iskusnijih kolega reci zasto su sanduci na jednoj slici okrenuti da se vidi sace?

Izduvavaju pcele i slidaju, to su medista za vrcanje

Ahaa,ok hvala.Citao sam kako moljac nece u sace ako su sanduci ovako okrenuti pa sam mislio da je i ovo neki nacin cuvanja od "neceg"
..............

KREČNO DRUŽE  POPOVIĆU
................

Kako ovi ljudi ne izazovu grabez pri ovakvom radu 🤔
...............

sasvim jednostavno, grabež se pojavi u dobi kad nema medenja. A ovde medenje nonstop
........

od kada je krečno leglo žute boje
............

Ne vidi se ovdje krecno leglo,nema ga.
..........
Kad su nam zajednice približno jake male su šanse da će biti grabezi, držite se ovog pravila i no sikiriki.
..........
shta ce mu kapa u sred zimu,ja ju ni leti nenosim

Tamo je sada leto. Trenutno gde radi do 42 stepena
..........

možda su sparene sa amerik. pčelama ubicama ...🤔😨 ...
.............

Ljudi da vam ja objasnim neke stvari. Momak radi i ima oko $800-$1000 aust. dolara sedmicno i to nie losa plata a to mu ga dodje vise od $4000 mijesecno.A vi procijenite kolike su to pare(ako gledama da je tamo mozda oko 300 eura prosijecna mijesecna plata).A vijerovatno radi posao koji voli.
.............

A sto se tice krecnog legla ovamo ga rijetko kada ima jer su drustva dosta jaka i ima puno unosa tokom cijele godine a klima je dosta suha.
.........

Trebal pomoč
..........

Neko me je pitao kolika cijena meda na veliko je ovde i raspitao sam se. Prevedeno u eure je 4$ eura. Ovaj covijek ima 2-4 vrcanja godisnje.Zavisno u kome dijelu Australije zivi. I iz 1200 kosnica izvrca svaki put oko 18.000 kg meda. Na veloko proda u Kinu po 4 eura i to mu ga dodje otprilike 72000 eura po vrcanju.


Lako je reklamirat a tesko zaradit
.........

Za 3 meseca izvrcali 70 tona.
............

Vijerujem Mladene jer sam u kontaktu sa nekim pcelarima.Sa obzirom na klimu i dobru poslovnost ovdasnjih pcelara to je odlican biznis.A pogotovu sto nemaju problema sa raznoraznim bolestima. Treba im odati priznanje jer su sacuvali zdrave pcele a sve zahvaljujuci rigoroznim kontrolama drzavnog sistema.
.........
tamo pcela uopste nije bilo . naseljene su kasnije . biljke su se oprasivale vjetrom i cvatale citave godine . idealno za pcelarstvo. prinosi meda ogromni .
.......


Nama sa Balkana bi mnogo pametnije bilo da slušamo ovakva iskustva i da se naučimo da pčelarimo.Ovaj momak će steći znanje i iskustvo, koje mi nećemo nikada imati.Zbog neznanja nam je svake godine neko kriv, zato što nemamo meda i što ne umemo da upravljamo pčelinjim zajednicama.I ovde pčelari koji imaju mnogo košnica puno rade, a rezultati očajni.

Bobane u pravu si. Ovdje iskusni pcelari okrenu kosnice jednu po jednu i zrakom ispuhaju pcele i nema dimilica itd. Za nekoliko sati obrade po 150 kosnica.Zaista se moze puno nauciti od australijskih pcelara!!

A sto je najvaznije pasa dobra i pcele se odmah vracaju na svoje duznosti i nikad nisam vidio grabez iako je i po 100 kosnica bilo otvoreno a sto se moze i vidjeti iz prilozenih slika.

Zoran Ilic ovde kod nas problem nisu ni varoa, ni bolesti, ni paše, već neznanje.Najveći problem je što većina pčelara ne ume da nadje odgovarajuću tehnologiju pčelarenja, kako bi imali što veće prinose.Uglavnom rade kako su nekada od nekoga naučili, a to vreme je prošlo, jer se klima promenila.
.......

U Australiji nema varoe
......

E ovo su uslovi ,vrsta pcele i tehnika koji odgovaraju pcelarenju sa LR kosnicom...Mi nemamo niti mozemo da imamo nista od tih uslova a i dalje lazemo sami sebe kako je LR najbolja kosnica za pcelarenje...E dok pojedinci ne ukljuce mozak i dalje nam visegodisnji proseci nece prelaziti 15-20kg.
...............................

E OVAKO IZGLEDAJU DISKUSIJE NA BOSANSKIM FORUMIMA, PO GRUPAMA.
I ova diskusija je još i simpa i blaga ...



No, ni ovog puta ne mogadoh odoleti nekim glupostima, ali i podlostima, pa ipak dadoh na ovom forumu komentar.

................

Ja dodajem:

Bravo za Vuka! Peče momak zanat.
Tih, što neće da rade za druge, prepuna Srbija. I mnogi uzimaju kredite, a cifre da zineš u čudu. I kad bi mi neko objasnio na koju foru uzimaju ovde tolike kredite, a tamo negde sve ostavili i pobegli ovde, znači, ništa nemaju za zalog, hipoteku... ?!? Za mene he to misterija, priznajem.

Otkrijte nam tajnu da i mi "rizikujemo" i da nam odobre kredit.
.....................

Srbija niti je, niti će biti sekularna država.
Cigani će morati kad tad da padnu s vlasti u Srbiji i da nestanu iz države Srbije i iz Srpske Pravoslavne Crkve! Drugačije neće biti!

Vest o zapleni 4 tone kokaina objavili svi moguċi mediji u Srbiji. I to redovno rade pri zapleni te takve robe...!?!

A zašto su te vesti toliko važne da se objavljuju redovno? Da biste informisali one koji čekaju isporuku?

Od kad je to Dodik Srpsko prezime? A ime?! Pa srpska imena nose i hrvati, Janko-Bobetko, Branimir-Glavaš i mnogi drugi...

Biċe jado da si ti taj koji treba da izadješ! Nabij se u onu tvoju crnogoričnu mišju rupu, pa radi tamo što ti je volja ili što ti dozvole. Nemoj da bežiš u moju zemlju da se sexualno iživljavaš i prazniš!

Srpski konzuli iz Prištine?!?! Iz kog je to veka i sa koje Planete preuzeto?!

How is it possible that the most smarty and most inteligent person is not at the same time the richest one on the World? Infact, how is it possible that Albert Einstein was the most inteligent on the World, but some not so inteligent Bill Gates was/is the richest one?

Ma Narode moj!

Nije postojao nikakav "Nostra dam us", tog su izmislili nečastivi, izvitoperene duše! Bljak!

Nebitno je na koliko je voda krov. Bitno je da su se Srbi TRI puta kolektivno selili, napuštali svoja ognjišta, ostavljali sve što su imali, a imali su mnoge lepote i bogatstva, svojim zlim, podlim, podmuklim, zavidnim i pakosnim "prijateljima", koji su ih u stopu pratili...


...pokupivsi samo osnovno što se moglo na jednana zaprežna kola natovariti, odlazili u divljine, krčili imanja, ni iz čega opet sebi gradili topli dom. A naboj od zemlje i slame bio je uz krš jedini dostupan tada. Bilo, ne ponovilo se uprkos "prijateljima".Sad oni nek žive tako.

Srbi ne sanjaju o bogatstvu koje ne mogu da prebroje, nego da budu plaćeni koliko zaista njihov učinak u životu ove Planete vredi, da ne budu konstantno pljačkani, iskorišćavani, omalovažavani i terorisani, da nismo pod večnom okupacijom onih koji nam ni za ono ispod nokta nisu.