Corona Virus

Od kancera je umro i moj otac posle Černobila. Treba li da mrzim Ruse?
Dogodila se kasnije i Fukušima, pa Cunami... Mnogi su nastradali i u tim katastrofama...
Nego, nisam čula da je Japan zaustavio život u državi u vreme Fukušime... A radijacija je mnogo opasnija od jednog virusa, jer je neizbežna, u vazduhu svuda, ne može se izbeći. Od virusa postoje razni načini zaštite...

Kada trebaju radnika slatki su i ubedljivi. Obećavaju kule i gradove.
Kad ne bude kako su obećavali, krene naopako, oni se kao iznenadjuju i tu se pogube.
I kad treba da ti plate uslugu, ne odgovaraju na poziv!

Napisah opširno pismo, ne da bih bilo koga ogovarala, nego da Agenciji pojasnim neke stvari, o čemu se zapravo radilo, o kakvim poslodavcima, mada...oni su Nemci, majsr i holandskog porekla, sa stslnim boravkom tamo. Ja sam nekakva Srbijanka, ne baš obožavanih Srba od strane Holandije i ostatka sveta, čini mi se.

Poštovana Smiljana,
Želim da mi se javite i potvrdite kada mi je uplaćen novac za moj rad u porodici Van Thiel.
Ja sam vrlo odgovorno odradila posao u toj porodici do poslednjeg časa boravka tamo i očekujem moju zaradu.
Ja nisam došla u Nemačku radi izleta ni provoda, ali ni da bih lečila frustracije i komplekse pojedinih, poput izvesne Monike, snaje u toj porodici, koja je dolazila na 2-2,5 sata dnevno.
Posle povratka bake iz bolnice i ugovaranja mog odlaska, dolazils je i u vreme večere, na sat-dva.
Tražila sam od nje da razgovaram sa "njenim čovekom", kako je zvala svog, valjda muža. Rekla je da je on na poslu, ali će mu reći, kad se vrati... Rekla sam joj i da su me zvali iz Ag. i za pismo i da ne znam zašto su mi to napravili, jer tačno je da ne govorim dobro nemački, ali sve drugo je nekorektno što su naveli u pismu. Ćutala je. I sad Ag. neće da mi nadje drugi posao, rekoh. Ona nije ništa na to odgovorila, ćutala je, verovatno likujući u sebi. Podsetila sam je i kad je polazila kući, za razgovor sa njenim mužem i obećala je. Da li mu je rekla ili ne, ne znam, ali od dana kad je poslao to pismo, do kraja mog boravka, taj čovek nije došao ni jednom, ni roditelje da obidje. Valjda ga je bilo SRAMOTA zbog svega što je naveo u tom pismu.
Razmišljam dalje, ona Anesa ne samo da mi nije odgovorila na poziv i poruku, nego se svakodnevno sa tom Monikom dopisivala preko Whats App/Viber... Rekla im je da je upisala kurs nemačkog, te da ide na neku obuku za negu dementnih osoba...dolazi 21.jan.kod njih ponovo. I šta sam joj napisala u poruci. A pitala sam "šta je ona sve radila u toj kući, da ja radim isto, da ne dobijem ja neka veća zaduženja." (Jer sudeći po izgledu kuće, tu se možete ubiti od posla svakodnevno, a rekli ste da tu nema puno posla...a i ona će morati posle više da radi, ako se vrati tu, to je bio osnovni razlog mog pitanja. Drugo, u nekim porodicama, sve što uradite više, preko dogovorenog, to vam vlasnici plate extra, časte vas. Želela sam da znam šta se tačno od mene očekuje da radim, a šta sam extra odradila i da vidim hoću li biti za to nagradjena. Svakako neću tražiti nadoknadu za to. I pošto nije bilo odgovora, uzeh krpu u šake i krenuh da svakodnevno brišem naslage prašine sa pojedinih delova po kući, redom. Naravno da za to neću dobiti extra naknadu, već izazvah kontraefekat, ali sam koliko toliko olakšala disanje i sebi i starima, nije mi žao).
Melisi, koja je došla na zamenu i koja odlično zna nemački, sam potanko dala uputstva na srpskom (jer joj je lakše kad joj objasnim ja, koja sam radila tu, na našem jeziku, reče ona) šta se kada radi, dor., ručak, večera, lekovi, presvlačenje, odlaganje smeća, kako se rukuje kojim kućnim aparatom i sl.
Inače, deka sam pere zube, nema proteze, niti mu neko drugi pere. Baka uopšte ne pere zube, niti se umiva. I kad sam je spremala za spavanje, po mom dolasku i podsetila je da opere zube, da se malo umije, odbila je. Ja je pokušah ubediti da to treba da uradi, bolje će spavati (a ima i stalnu ranicu unutar usne) rekla je odlučno da neće. I ja sam to prenela sutradan toj Moniki.
No, baka ni jednom nije oprala zube niti se umila, ni pre ni posle podne. Niti je Monika insistirala da to uradi. Jednom ju je okupala za sve moje dane boravka tamo. I deku jednom. Nije htela da ih okupamo zajedno.
U toj kući nema ni lavora, ni vedra, za "okupati" stare mokrim peškirima i sapunom. A kupatilo se radilo danima u vreme mog dolaska.
Nema ni kofe ni zogera za obrisati podove u kuh., kupatilu, wc-u, predsoblju... Svi oni obuveni, pravo sa ulice šetaju po celoj kući.
Higijena je na kriminalnom nivou u toj kući. Debele naslage prašine su bile na sve strane, kad sam došla, tepisi neusisani, prljavi, draperije u dnev.boravku prepune prašine, nikad oprane ... A u kući DVA PACIJENTA borave 24 sata dnevno. Ne izlaze u šetnju, ni sa rol stolicom, koja postoji u kući. Ni u dvorište, na vazduh. Naravno da su dementni, mozak im nema dovoljno kiseonika.
U kuhinji aspirator u kvaru. Svakodnevno se prži neki crni luk, "jer stari to mnogo vole". Ja rekoh da crni luk diže pritisak, a baka ima problem sa srcem...(ali koga je za to briga). Začufih se i da se starom daje pilula u vreme ručka da popije sa čašom belog vina!?! Reče Monika to su samo vitamini. (Ja ućutah, a u sebi mislih pa sve i ako su vit., ne piju se sa alkoholom. I šta će dementnim starcu, koji jedva hoda i na svakih pola sata, sat, zove da mu masirate stopala, danju i noću, šta će njemuuopšte alkohol?! dl.vina uz ručak, dl.piva uz večeru svakodnevno?!)
Ono što ne rekoh jeste da taj miris se širi po celoj kući, upija i traje dugo, dugo, pa imate utisak kao da živite i spavate u nekoj kafančini.
Mogla bih roman napisati o mom boravku od samo 18 dana tamo... No, shvatih jedno, Nemačku sam ja, a i mnogi naši, smatrala pojmom higijene i urednosti i ljudi i prostora, a ona je daleko od toga i treba je prihvatiti takvu kakva je ...
Kasnije mi je postalo jasno zašto ste me u tel.razgovoru pitali da li imam alergiju na nešto, kućnu prašinu, napr. ...
Sa sve mojim lošim nemačkim od Monike čuh da je bila udata za nekog Poljaka i ima 3 sina sa njim, koji žive sa njom i "njenim čovekom", mladjim sinom ovih starih, u njenoj kući.
Skoro je umro otac njene dece, oni tuguju, pa ona trči kući da kuva i za njih...sinovi imaju 28,30,34 god.!
Da li je venčana sa "njenim čovekom" ne pitah, bilo bi neukusno da ulazim toliko u intimu.
Ne znam kakve planove i ideje ima ta Monika, ni da li vidi opasnost za ostvarenje istih u svima i svakome ... pa je to bio jedan od razloga da mene udalji što pre...(?!?)
Baka mi reče za jednog glumca iz westerna, da je školski drug njenog starijeg sina (moje godište). Monika na to reče da je baka dementna, to je drug njenig muža bio! Ja rekih da je mladji mnogo od deke. I pitah ponovo baku, ona reče drug iz gimnazije i ona se družila sa njegovom majkom.
Zadnjeg popodneva, po dolasku Melise, baka me pita da li ja sutra zaista odlazim? Ja potvrdih. Baka kaže: "Idem i ja sa tobom, tvojoj kući"
Može, rekoh!
Kasnije to preneh Moniki. Ona se pobunila. Idmah skočila da pita baku. Baka je potvrdila.
Onda je krenulo ubedjivanje da će joj biti divno sa Melisom.
Ja imam lepo mišljenje o Melisi, mada nisam baš sigurna da je odgovarajuća za ovu porodicu. No, to prepuštam svima vama, ne mešam se u to.
Prihvatila sam je drugarski, uputila u sve neophodno, mada sam je savetovala da se o svemu dogovori sa Monikom i da će je Monika svakako uputiti u posao.
No, čini mi se, da je i neka nacionalna netrpeljivost umešana, na osnovu svega što ja doživeh tu i od strane te Monike i njenog muža, a i Anese. Žalosno, ako je tako, ali izgleda da jeste.
Bilo, kako bilo, ja i dalje verujem da u Nemačkoj ima zdravorazumnog sveta, da je to zemlja sa visokom svešću o higijeni i prostora i ličnoj, da ima porodica, u kojima živi obrazovan svet, gde nije neophodno znanje nemačkog na nivou maternjeg jezika, koji imaju malo strpljenja za one koji ne govore najbolje njihov jezik, ali i koji su dovoljno obrazovani, da znaju i druge jezike, makar i engleski uz svoj maternji. I kojima du sapun i voda na prvom mestu po pitanju higijene, a ne svakodnevna upotreba nekih vlažnih maramica.
Maramice mogu da pripomognu samo dan dva u nekoj situaciji, nikako da budu osnovno sredstvo higijene. 

Slavisa Cvetkovic Ne, ne...došli su na potpuno drugačiji način. Još u Jajcu i Stolicama su im pretci obezbedili selidbu i buduće fotelje, a potom preko studija na sarajevskom i banjalučkom  narodnom univerzitetu, preko Spec. udžbenika, pisanih za sve prilike, svadbe i sahrane, kongrese i katastrofe, jubileje i memorijale, textove pune copy/paste Vujaklijinog Rečnika, pune  internacionalizama, koji snažno zvuče, a nemaju nikakvo značenje. E, ta "Inteligencija" nas ubi, sahranjuje nas temeljno  i uništava nam Srbiju.
Neka se oni lepo vrate kod onih, koji ih ovde poslaše i kod onih, koji im knjige pisaše i tamo nek recituju lekcije napamet naučene, a mi ćemo se već nekako snaći i sporazumeti sa Svetom, sve ovako priprosti i "neobrazovani", bez visokoškolskih artiški, sa pameću i inteligencijom od Boga datom

Htela sam da šaljem preko Vibera, ali ne beše dometa ...
Kasnije rekoh "k'o zna zašto je to tako moralo biti", pa odustadoh od ponovno slanja.

No, ostajem pri svakom slovu!

Vanja draga,
nekako ste me danas zaobišle u razgovoru, ja pokušah da se uključim, pa odustadoh.
Ipak, osećam potrebu da kažem svoja zapažanja.
Dejan nema problem sa nama, već sa samim sobom. Niko nije uvredio njega, nego je povredio njegov ego, njegovu sujetu.
Time što ga moljakate da nastavi sa horom, vi samo potkrepljujete njegovu sujetu.
A negovanje sujetu, veličanje ega se kosi sa Hrišćanstvom i Pravoslavlje, kao i podržavanje istog.
On mora da se oslobodi svog ega. Kao i svi njegovi Crnogorci, uostalom. Niko od njih nije savršen, kao ni od nas, ostatka Sveta, niko sem Gospoda. Tako je i u Sv. Pismu zapisano, uostalom.
Samo, to ne treba da ponavljamo kao papagaji, nego i da prihvatimo da se to i na svakog od nas odnosi.
I kad mu se ukaže na neku grešku, omašku, da to prihvati kao savet, da o tome razmisli, ne da skače uvredjeno, kao razjareni jarac, niti kao dete od 3-4 godine.

Inače, sa Čupićem smo se divno uklapali, sa Djordjem se isto uklapamo, jedino sa Dejanom problemi. On jako voli da se ističe, da bude drugačiji od drugih.
Stalno ističe nekog oca Savu, iz Studenice, koji je njega podučavao, ali sa posebnim pijetetom to radi. S jedne strane, lepo od njega. S druge strane, da li je taj otac Sava zaista bio vrsni pojac duhovni, mi to ne znamo. Možda jeste, možda nije.
Nebtno. Neka bude da je bio čudo od duhovnog pojca. Ti si profesorka. U jednom razredu 30-40 dece uči kod jednog istog profesora, ali jedan savlada gradivo za 2, drugi za 5, a neko padne na popravni, koliko god da je profesor bio stručan i vrstan predavač.
Tako je i sa učenjem duhovnog pojanja i svega drugog u životu.
Znači, ako sam ja imala vanserijskog učitelja, to još uvek ne znači da sam ja ravna svom učitelju po znanju.
Zato, samo treba da se spusti sa svojih umšljenih visina i da prihvati nečiji komentar kao savet, kao dobronamerni, upućen zarad dobrobiti svih nas, ne kao kritiku na njegov račun i onda nema problema.

Ja sam se povukla iz hora, jer ne bih da podgrevam njegovu sujetu, ne bih da ometam njegove visine, kojima plovi. Ni jedan moj komentar nije bio upućen da ga uvredi, naprotiv.

Ako čovek ne barata dobro sa notama napr.,sasvim je ljudski, da prizna, da slabo stoji sa notama, ali da će rado svoje znanje, koje je stek'o u manastiru ...tom i tom, podeliti sa nama onako kako je i sam tamo naučio. To je čovečni gest i vredi nebrojeno više od bilo kakvog uvredjenog dizanja nosa i sl.
Ljudski je reći i Ja ne znam to i to. Ali i potruditi se da naučiš, ne samo da kažeš ne znam i na tome da ostane.
Zapravo, u školi osnovnoj svi smo i učili note, samo smo vremenom zaboravili, neko manje, neko više, kao i jezik i sve drugo.

Žalosno je što sam ja imala jedan divan odnos sa Jelenom, a sada i ona tek po neku promeni sa mnom, silom prilike, kako osećam. Ni ona nije bila prisutna, zna njegovu verziju priče. No, šta je tu je. Ali, tako krene da se širi nerazumevanje i nesloga medju ljudima, poprimi enormne razmere. Mislim, uopšteno.

Mislim lično, da je i Jelena prestsla da peva u crkvi, jer joj je Dejan nešto prigovorio, sputavao je u nečemu... Zato sam je danas pitala zašto, ali ti joj nisi dala da odgovori, brzo si reagovala, potražila si izgovor umesto nje. No, ne krivim te. Podsetila si me na mene samu od ranije, kad sam se uvek trudila da pronadjem neko opravdanje za razne ljudski gluposti, uvrede na bilo čiji račun, nedolično ponašanje. Ma, i sad ponekad to radim, ali se trudim da to kod sebe promenim.

Izvini, ako sam bila preopširna, jednostavno osećam potrebu da ti ovo kažem. Ti si mlada, pametna, iskrena, neiskvarena duša.
Ne mislim da je dobro da ga mnogo moljakate i ubedjujete. On treba samokritično da sagledava sebe katkad. Vrlo je korisno i lekovito. Da prima razumo savet i onih koji su "ispod" njega (po nekakvoj hijerarhiji, crkvenoj).

Lep pozdrav. Ostajte mi dobro. Kad se vratim s puta vidimo se. ❤️🙋

U Starom Zavetu Sv. Pisma, u jednoj od 5 Mojsijevih Knjiga piše da svako nosi svoj greh i da ne može sin da odgovara za oca niti otac za sina.
Kako onda deca nose prokletstvo svojih predaka, roditelja?

Zašto Bog daje decu takvima, koji nisu u neblagoslovenoj vezi?

TAČNO! Srbija je Pravoslavna i MORA da ima dominantne Pravoslavne zakone. Bravo!

"Ako on nema decu, kako može on da vaspitava decu?", Mati Anastasija pita.
To sam se i ja pitala u nekim slučajevima, u mom razmišljanju.
Monasi i monahinje su od pamtiveka bili Prosvetitelji, učitelji naroda za sve oblasti i savetnici za sve životne situacije. Medjutim, monasli i monahinje se ne žene i ne udaju, nemaju supružnike ni poroda (ako izuzmemo one koji se kasnije povuku iz svetovnog života i zamonaše). Zašto misle da su njihovi saveti validni po pitanju radjanja, odgajanja i vaspitanja dece? Zašto misle da su kompetentni da daju bračne savete parovima?
Zašto je bračna zajednica poštovanija i uvažavanija od vanbračne, iako u bračnoj možda postoji nesloga, brak iz interesa raznih, a u vanbračnoj može postojati sloga, harmonija, iskrena ljubav i iskrena želja da se živi u zajednici, bez "visoke matematike"?
Ne pitam sa zlom namerom, ni iz pakosti, jednostavno su mi se ta pitanja sama nametala u nekim momentima i situacijama. U nekim pogreškama, koje uočavah u savetima i govorima osoba iz monaškog sveta i ne samo njih.
Nisam uspela da odgonetnem, nadjem odgovor, dovoljno dobar razlog.


Imam još jedno pitanje za Mati Anastasiju, koju nisam do sada lično upoznala,  samo preko ovih video zapisa i koju na osnovu vidjenog i čuvstvenog, smatram vrlo pametnom, otresitom i razumnom ženom.

Bog je dao silu roditeljima, kaže, te ako te roditelj prokune, nosićeš posledice od te kletve.
Šta ako taj roditelj, ta majka zna za tu "blagodat" Božiju, pa je počne zloupotrebljavati?
Ima raznih  ljudi, pa i raznih majki. Samoživih, egoističnih, razmaženih,  kažnjavanih od roditelja, zavidnih od malena, gladnih očiju, ljubomornih na sve i svakog, pa i na rodjenu decu, jer su oblikovana onako kako bi one volele da jesu, a nisu ili su po karakteru takva, kakve bi one želele da budu, a nisu. Ako je svadjalica, pa u svakom komentaru, koji čuje nadje neku "žaoku", uvredu, pa sate i sate i mnoge dane života provede u pravljenju scenarija tipa: ja ću njemu/njoj da kažem...a ako mi odgovori ovo, kazaću to i to, a ako mi kaže ono, ja ću da kažem tako i tako...I danima posle vreba da sretne tu osobu i ne samo da je sretne, nego i da izazove ponovno diskusiju, raspravu ili sukob, da bi izgovorila svoj osmišljeni text, da pokaže "da ona nije glupa žena"...

Ima onih što do podne mrze sebe, od podne ceo svet, pa još ako im dete povuklo gene ili lik od nekog u familiji, koga baš ne obožavaju...ili jednostavno, ako je ta majka inadžija ili u duševnom nezadovoljstvu, rastrojstvu, ili je vrlo emotivna i lako uvredljiva... pa počne zloupotrebljavati tu silu od Boga datu i za sve i svašta što nije po njenom ćefu ili tek da zadovolji svoju bolesnu dušicu, krene da kune svoje dete, šta se onda dešava? Da li dete treba da nosi taj krst kroz život, da snosi posledice takvih kletvi? Ili Gospod Bog takvim osobama oduzme tu moć, tu silu?
Šta misli Mati Anastasija po tom pitanju?
I šta Pravoslavlje kaže po tom pitanju?

Ima žena, koje su se udale zato što to tako treba: rodiš se, porasteš, ideš u školu (po njima, što kraće to bolje), onda se udaš, rodiš decu, deca rastu (kad bi mogla sama od sebe, bez njihovog truda i zalaganja, to bi bilo najbolje), završe školu (što kraće to bolje, da krenu da rade i da se samoizdržavaju, da bi za njih, domaćice "po zanimanju" ostalo više), požene se/poudavaju, rode unučiće (sa kojim će se baka poigrati kad joj se ćefne, kao sa kućnim ljubimcem), maštaju o igranju na svadbi unučića i mole Boga da to dožive, pa i kog praunuka da vide pre odlaska sa ovog sveta... No, od ljubavi u takvim porodicama i brakovima ni Lj. Pobegle su te udavače od kuće roditeljske, jer tamo ima da se puno radi, često i na njivama ili se beži iz siromaštva, u grad, u "bolji život", "sa manje obaveza".
Čim ustaneš staviš nešto
da skuvaš i dok se ručak kuva, pospremiš kuću na brzinu, jedan dan u Nedelji  odvoji za pranje i peglanje veša...I sve do podne gotovo. Posle podne sve četiri u vis.
Ako ti ručak zagori, mleko iskipi, izgrdiš ili još bolje, istučeš nejako dete, što te nije pozvalo, opomenulo, upozorilo, čemu mu služe nos i oči?! Zar ne vidi kolika si ti žrtva i detetova i detetovog oca, koliko puno radiš za sve njih, raspadaš se od posla, a oni svi nezahvalni. Pustiš i koju suzu, da sve bude ubedljivije i upečatljivije. Olakšaš svoju dušicu, jer do bola sažaljevaš sebe i svoj status, ALI (!) ne pada ti na pamet da se vratiš kući, roditeljima, koliko god ti bio "težak život" u gradu, loš brak i slično, jer znaš vrlo dobro šta te sve tek tamo čeka kod oca i majke, koliko rada i kakvi poslovi! 

I takve majke kunu svoju decu bez trunke stida i srama ...
I ta deca treba da nose taj krst kroz život, tu kletvu?
Onda s tim Bogom nešto ne bi bilo u redu. Šiznuo je, znači, ako to dozvoli. I on se teško razboleo.
Ja lično, za takve slučajevima roditelja, majki, pre svega, mislim Gospodi Boga da ih udalji iz ovozemaljskog života, te da takve bolesne duše uništi za vjek i vjekova, Amin, da se takve duše više nikad i nugde, nikome, čak ni najvećem neprijatelju ne dogode. 
Da budu potpuno istrebljene sa ove Planete, jer je to glavni preduslov da Čovečanstvo bude zdravo, zdravorazumno i da opstane.

Kažemo, u zdravo telu zdrav duh.
Mislim da treba reći obrnuto. Kod zdravog duha zdravo i telo.

Ne treba toliko da vodimo računa o telu, koliko treba da brinemo o duši. Kad je duša zdrava i telo će biti zdravo. A ako se i razboli, ozdraviće uz pomoć zdravog duha. Ako je duh oslabljen i bolestan, nikakvi lekovi telo neće da ozdrave ni oporave.

Utisci iz TUMANA

Reših čvrsto da poseti man. Tumane i baš na dan Presvlačenja moštiju Sv. Zosima, 09.juna ove, 2019.
Prošla godine nisam uspela da se organizujem da odem i vratim se, zbog prevoza.
Odabrah ovog puta Ag. Alexandria, jer Hodočašće sa Blagoslovom i Ag. Lovćen iz Nove Pazove zatajiše. Imaju rane polaske u pola 5 i 5 ujutru, a nedelja je i iz udaljenih naselja beogradskih nemoguće je doći na taj polazak, a neće da stanu na niškom autoputu kod skretanja za Mladenovac, gde je potpuno bezbedno stati, pa još na sekund, da se putnik bez velikog prtljaga ukrca u bus. Pa čak i sa prtljagom.
Elem, sa Alexandrijom krenusmo u noći subota na nedelju u 00:15h. Stigosmo oko 2, pola 3. Napolju još mrkla noć. Tri busa iz Beograda i jedan iz Šapca i već napravismo golemu gužvu, pa čekasmo poprilično da udjemo u crkvicu da se poklonimo moštima Sv. Zosima, Sv. Jakova i čudotvornoj ikoni Sv. Bogorodice Kurske. U crkvi se čita nekakav Akatist i Zosimu i Jakovu zajedno, što mi je malo čudno, para uši, ali... Valjda oni znaju šta rade i kako treba da rade, razmiljam.
Kasnijem saznah da to uopšte nisu sveštenici, već ljudi iz organizacije sa kojima smo došli...
Po meni je to glupost, nisu čak ni dobri sluhisti, sve rade neuko... Akatist je kasnije čitan uz službu i Presvlačenje ...

No, da skratim ovaj moj Zapis, reći ću da sam srećna i zadovoljna što sam imala priliku da posetim ovu svetinju i ovaj dogadjaj, bila u Manastiru, u Isposnici km-2 dalje, poklonila se Svecima, Majci Bogorodici, zapalila sveću i odslušala Molitvu za zdravlje i napredak, uzela ulje, vodu, dobila česticu te presvučene odežde...

Ipak, moram primetiti i neke stvari koje mi se nisu dopale.
Narod je kraj kovčega ostavljao mahom po 10, 20 i 50 dinara, te gomilu nekih peškira i čarapa, što mi nije uopšte jasno, koja je svrha toga?! Kasnije shvatih za novac.
Od vernika se traži da za Molitvu za zdravlje posetim Velika slavske sveće od 500 dinara.
Mnoge je teška muka naterala da dodju, drugi žive od preskromnih penzijica i plata, je dva su odvojili za dolazak, a neko insistira da se poklonimo sveća od 500 dinara.
Ne podnosim to zelenašenje i Iskorišćavanjem ljudi i njihovih nevolja da ih se dobro opelješi. Zato je valjda mnogi narod ostavljao prilog od 10, 20, 50 din., a ne od 100, 200, 500.
Uz sveće i Molitvu ide i Ulje od 200 din i Voda, koja je jedina besplatna i gde možeš kraj izvora staviti metalni novčić, a ni ne moraš ...

Bratstvo je, prema Internetu, brojno i svi od 30 do 40 god stari, no u stvarnosti je sve mnogo drugačije.

Manastir ima Trpezariju po ugledu na Studeničku, jedeš, piješ šta želiš, platiš koliko hoćeš i možeš, ako možeš, ali nije baš tako.

Neki, malo drskiji su dobili po sendvič, mnogi od nas ni Naforu nisu dobili. To mi je najžalije, što Naforu ne dobih.
A da idem i tražim hranu, kao Ciganče, ne pada mi na pamet.

Mnogi narod rano došao, a prodavnica manastirska radi od ... 7:30, 8h i ne otvara se ranije, ne možeš pazariti ni sveće da zapališ za zdravlje ni za mrtve, a došao si ranije, da sve obaviš bez žurbe i guranja, natenane ... Posle je nenormalna gužva...

Toalet u Manastiru za posetioce ne postoji.
Postsvljeno je 4-5 Toi Toi toalet a na ulici malo ispod Manastira.
A duž ulice ispred Manastira dočekale su nas tezge, koje kasnije oživeše i gde se prodavala razna hrana ... roštilj, peciva, krofne i sl., pa Med homoljski i razne zabave...baloni, djindjuve... satare...
Ispred Manastira, jednom rečju, Vašarište.

Red za Isposnicu nesaglediv, ispravljam veliko lavirint ogradama i barikadama, uži prostor ostavljen za dolazak, nego da odlazak...
Čekah u redu puna 2 sata da se popnem na Isposnicu.
A Česticu presvučene odeće Sv.Zosima nikad manju ne videh i svakako nije ovogodišnja ...

Sve u svemu, Gospoda i Sveti Zosim i Jakov nek se s njima obračunaju.
Ja sam zadovoljna, srećna, ispunjene željenu da posetim ovo Sv. mesto i pridudtvujem ovom Presvlačenju  sv. moštiju.

Pri Molitvi zapalih sveću od 30 din koju kupih da ponesem kući, pa kasnije uzeh za kući drugi, od 10 din. No, tu mi nije ni naplatio čovek, rekavši "nemoj mi davati 50 din za sveću od 10". Pored onolike sitnine od Priloga oni nisu imali sitninu za kusur. Ja sitnije ne imadoh, a ne htedoh da kupim od 50 din, jer je to iskamčivanje novca od posetilaca na drzak i nedoličan način.

Zato ih gledam i razmišljam,
Iguman ima bolesne oči prodavac u Manastir. prodavnici bolesnu ruku, samo jednom radi...
Sve vremena Iguman priča jakova čuda su se tu dešavala, od čega su sve ljudi tu izlečeni. Od slepila, posledica šloga, nepokretni prohodali, ruka im ozdravila, neka Neda prošla godine izlečena od karcinoma...
Ime Neda uglavnom daju deci Bosanci, a oni mnogo vole da se hvališu i lažu, pa nije im mnogo ni verovati.
No, ja se pomolih Svetoj dvojici i Majci Bogorodici, pa videćemo šta će biti sa mojom molitvom i mojim željama.

Sv. Zosim važi za velikog i moćnog Sve tog Čudotvorca. Oni što je Sv. Vasilije Ostrkški u Crnoj Gori, to je Sv. Zosim u Srbiji, kažu neki.

Mada, Sv. Vasilije radi, funkcioniše i u Srbiji, u Beogradu, na Bežanijskoj Kosi dva puta do sada mi se javio, dodirom i pomogao u nekim slučajevima.

I Majka Bogorodica u Djunisu, u Manastiru Pokrova Presvete Bogorodice mi je na licu mesta stopalo oslobodila bola i problema sa kojim živim od rodjenja...

Sv. Zosimu i Sv. Jakovu se svratih molbom, pa sad ostaje da sačekam i vidim koliko je njihova Sveta Moć.

Ono što videh tamo jeste da Igumanu nisu izlečene oči, niti prodavcu sveća ruka.
A zašto ne, to samo on, tj. oni znaju (mislim na Zosima i Jakova).

Gradi se i novi Konak, mada, po meni, trebalo bi izgraditi veću Crkvu.

Kiša, kiša pa kiša ...
Uhhhh! Dabogda nikad više ne pala!
I ne znam kome to odgovara uopšte kiša?
Biljnom svetu svakako NE!
Ni VOĆU ni POVRĆU ne odgovaraju ovolike kiše.
Od mnoge kiše voće truli, da sazri i dobije boju bez Sunca NE može!
Isto važi i za povrće. Truli plod u zemlji, a ako ne  istruli plod istruli koren, pa  mu dodje na isto.
I sa voćem na drveću je isto. Trešnje odmah po kiši postaju "bogate proteinima",  tj. crvljive.
U ostalom, kiša ispere nektar i polenov prah, pa  nema hrane za Pčele ni meda, ali ni šta da se opraši, pa nema, znači, ni proizvodnje, ni plodova.
I ti plodovi... Zna se da se Vitamini rastvaraju u vodi, pa i Soli i Šećeri ... To može da znači samo jedno, kod prekomernih kiša, vode ili zalivanja prekomernog, pogotovu odozgo, preko cele biljke, svi se  elementi važni za život, vitamini,  soli, šećeri, rastvoriše, spraše i odoše u nepovrat. I šta posle jedemo i ČEMU onda ta hrana?!
I poznato je, iz iskustva, svima, da kad su česte i obilne kiše, voće je mnogo manje slatko, a i povrće bezukusno.
Kad su sušnije godine voće je mnogo sladje, ima više šećera u njemu, sami gusti mošt.

BiljkamaBi uglavnom, ni ne pogoduje kvašenje odozgo, pa se i pri zalivanju vodi računa da se zaliva samo pri zemlji, korenov  sistem da primi vodu, da se stabljika i lišće ne pokvase, jer će lišće da svene, požuti, otpadne, pa posle nema ni fotosinteze, ni hlorofila...
Kiša samo pogoduje bujanju travuljina i korova, hrane za stoku.
I onda se još nadju neki da apeluju da se hranimo biljnim, ALI  NE životinjskim  proizvodima. 😎
KIŠA svakako NE ODGOVARA ČOVEKU!
Puno kiše, puno vlage =
* smetnje sa Srcem,
* smetnje sa Disanjem i respiratornim organima, Astme, Gušenja i dr.,
* Kostobolja,
* Reumatski problemi,
* problemi sa Zglobovima i oticanjem,
* A u koliko Čovek pokisne neizbežan je Grip ili Bronhitis, upala Pluća i sl.

I ČEMU onda KIŠA?!

Ko hoće i da se bavi nekom poljoprivredom treba prvo dobro da razmisli koju kulturu može da uzgaja, za koju ima uslove.
Mora da obezbedi navodnjavanje. Ili da vremeno "kap po kap" ili da ima blizu potok, tek u, da na obodu reke iskopa vir, kao nekada naši stari, da se snabde crpnom pumpom i crevom ili da ima ili da iskopa bunar na livadi, njivi i da ima kofu i uže, pa i djeram ILI da batali ideji o poljoprivredi!

U SVSKOM POSLU mora da se nešto uloži da bi se moglo raditi i za raditi, pa tako je i u poljoprivredi.
Mora se imati imanje, ali i neke mašine i/ili alatke za rad, pa seme ili rasadi, sadnice, pa da se nadjubri, okopava, plevi, ali i da se ZALIVA, a ne da se čeka kiša. Niti da se moli Gospod da pusti kišu.
Star je Gospod, mnogo stoleća i hiljadleća je iza njega. Može jednog dana da je pusti i da se zamaje nekim drugim poslom ili razmišljanjima i da zaboravi da je isključi ... i šta onda?
Godine su to, postane Bog senilan, izlapeo, laponac ... I odosmo svi dodjavola.

Popa ću da nagrdim bude li još jednom molitvu za kišu izrekao!
Da ga pitam jel' on baba vračara ili pop, sveštenik?!
I prošli pop je čitao molitvu za kišu, pa još ne izadjosmo iz crkve, napolju se smrče.
Dok popismo kafu u Parohijskom domu, da krenemo kući, napolju počela kiša. A bilo divno sunčano jutro pre toga.
Traži ću da ostavimo molitve za kišu Zombijima.
ILI da očita Molitvu da nam Gospod bzca odozgo gotove proizvodi, što da se mučimo, sadimo, kopamo, plevimo, rintamo.
ILI (!) Da popa očita jednu molitvu za Novac.
Svima nam je potreban novac.
Ako ne rodi pšenica dobro, ni po' jada. Manje ćemo jesti Hleba i imati bolju liniju.
Ali ako NEMAMO dovoljno Novca Onda smo u ogromnom problemu.
Nemamo da platimo: struju, vodu, prevoz, doktorske preglede, lekove, komunalije, telefone, banjska lečenja i još mnogo toga.
Ako nema žita država pomogne, a ako NEMAMO Novca, državu baš briga, ona uredno ispostavlja račune za plaćanje i beleži zatezne kamate za kašnjenja u plaćanju.
Nama treba jedna Molitva za Novac.
Hristos je tražiotrod svojih sledbenika da ostave sve i krenu za njim, da ga prate. I oni su to i učinili. Ali oni su ga fizički pratili. Mi ga pratimo duhovno, umno, Dušom i Srcem. I da bismo obilazila Sveta mesta, davali priloge gradili i obnavljali hramove moramo imati novac, pre svega.
Gospod Bog nigde nijednom nije rekao da treba da živimo u bedi i siromaštvu. Samo ne smemo zaboraviti na Boga kad stičemo bogatstvo i novac, moramo poštovati Njegove Zapovesti, ne ukrasti, ne steći prevarom, ne ubiti ...

A kad krenemo ka Njemu, u Njegovo Carstvo, onda ćemo se svega odreći, sve ostaviti i poći onako kako smo i došli na ovaj Svet, samo bogatiji za jedno odelo, jer ... dodjosmo goli i bosi, "kao od majke rodjeni". 

I šta ako je KIŠA samo Božja opomena, podsetnik na Veliki Potop?!