Vučić

 I Vučić je stranac u Srbiji. 

Vučiću su iz BiH. Napustili svoje ognjište, prodali ga i ovde došli da gazduju, bez dozvole Srbijanaca. 

Kad se rođaci, braća i sestre razgraniče, podele imovinu, nema više šta da traže na imovini drugih rođaka. Kako im je, tako im je. A oni se isposvađali (BiH) sa celim svetom, zaratili, pa trk, okupirali dalju rodbinu, ako smo uopšte više i rodbina, sudeći po mixovanju sa drugim narodima. 

To što Vučić priča da on nema drugu zemlju, sem Srbije, to je njegov problem i njegove familije. 

Da su vodili računa o svom ognjištu i ponašali se domaćinski imali bi i dan danas, ali on nam je pokazao da domaćini nisu, da grabe i otimaju tuđe i rasprodaju sve što mogu. Zato svoje više i nemaju. I njega podržavaju samo oni, koji su takođe ovde došli iz istih razloga. 

A ako gledamo i ćutimo, uskoro ni mi nećemo imati našu Srbiju. 

Zato njega i njegove pristalice treba da iselimo kao nepoželjne strance, a o ostalim strancima ćemo mi, domaći, odlučivati, da li su i dokle dobrodošli. A dobrodošli su sve dok nas domaće i našu zemlju ne ugrožavaju.

Čudni zvuci, 😂 Zov divljine

 Pretprošle noći oko 1h probudio me čudan zvuk. 

Šta je ovo, pomislih?! 

Možda je neki pas?! Ali ne liči baš na lavež. 

Ako je i pseto, mora da je neko iscrpljeno, možda gladno pseto. 

Pomislih da nije komšijin, Čoki. Komšija skoro napustio ovaj svet, kera izbacili iz kuće, spava pred vratima. Ko ga hrani, poji, ne znam. Ne znam ni šta jede, može li suva hrana, ona za pse. Kupila bih jedno džakče i nosila mu. 

Spava mi se. Sklapam oči, ali zvuk se ponavlja više puta, u nekim razmacima. Onda krene da se udaljava taj zvuk. Možda je neko staro, rasklimatano vozilo, pomislih ponovo. I ako jeste, gde je taj krenuo u ovo doba noći, pomislih, sad već ljutito. 

Šta god da je, neprijatan je zvuk. I ja više ne mogu da zaspim, a uskoro treba i da ustanem, za posao. Ustajem oko 5h-5:15. I tako je i bilo. Nisam više mogla da zaspim, nisam se naspavala te noći. 

Jutros rano, ustadoh za posao. U kupatilu sam i čujem cvrkut ptičica. Negde su u krovu. Neka, pametno, pomislih. Da se ne smrzavaju napolju. Noći su jako hladne. 

A onda se opet začuo zvuk, sličan onom od preksinoć. 

Požurih na prozor i vidim nešto nalik keru, dole, ali od drveća, ne baš jasno, jer tek je počelo da sviće. 

Da nije ono Čoki, pomislih, mora da je gladan. I čekam da se pomeri, izađe na čistinu. I onda se oduševih, kad je stao na sred livadice ispod kuće. Bilo je to Jelenče, kako ga od milošte zovem. 

Jedan prelepi srndać, braonkaste boje, sa lepim roščićima, malo razgranatim. 

Prilično mršav, rekla bih. 

No, setih se da u ovo vreme i ranijih godina se čuo takav zvuk, takav glas, mada jači, prodorniji, verovatno od nekog odraslog jelena. 

Sad im je vreme parenja, doziva neku ženku. Okrenuo se prema Kosmaju, malo posle prema kući, a onda ka šumarku iza moje kuće. 

Ne. (!) pomislih, nemoj tamo, ustreliće te neko. Idi na Kosmaj, u šumu. 

I požurih po mobilni, da ga fotka, ali dok se vratih, njega više nije bilo. Otišao je. Ne videh gde, ali verovatno u šumarak. Mada, ja i dalje mislim da je gladan, izgladneo. Ne znam ima li nekog šumara na Kosmaju, koji brine o njima, o hrani za životinje. I ostavlja li im hranu negde. 

Ne znam ni šta srndaći jedu, da im ista im na mom placu, pa kad naiđu, nek malo omrse brke. 

Ako neko zna čime se hrane srndaći i lanad, napišite mi u komentaru. Hvala, unapred. 

O Studentima i Strazburu

 Poenta je da taj Strazbur upoznaju sa pravim stanjem u ovoj našoj napaćenoj i okupiranoj Srbijici. Da se razbije mit i laž o nekakvom zlatnom dobu u kome živimo. Za te okupatore ovaj život u Srbiji jeste zlatno doba. Za Narod Srbije, za Srbijance ovo je doba Zla.dno. Ne znam više da li je to palatalizacija 1 ili 2, ali da je dno zla, to jeste. 

Šta će Strazbur da preuzme, ne znamo., ali eto, nek su upozoreni, obavešteni, da se ne iznenade kad Narod preuzme stvar i pravdu u svoje ruke. Kad tate i mame, dele i bake  udu rekle, dosta ste vi, deco šetali, hodali, biciklali, sad ćemo i da preuzmemo kormilo, a vi učite, dosta ste izgubili vremena. Na mlađima svet ostaje, ali mi, stariji moramo voditi računa kakav svet ostavljamo deci. Moramo da dovedemo sve u redu i poredak pre nego im ostavimo.

Za Miroslava Aleksića jesam, ali za ovog njegogoravnika NE!

 Ne brini ti o Strazburu i biciklima, brini o narodu i državi Srbiji, ako si se već za to kandidovao. I manje konzumiraju alkohol, deluješ pijano. 

A Narod Srbije želi da se okupatori vrate na svoja ognjišta, kako i priliči, umesto što su svoja uglavnom isprodavali, našu zemlju okupirali i krenuli takođe u prodaju i rasprodaju iste, bez ičije dozvole. Ako smo ikada i bili u bliskom srodstvu, kroz decenije i vekove, to se razvodnilo, oni su se izmešali sa mnogim drugim narodima i više nisu ono što su bili. S druge strane, kad se roditelji, braća i sestre jedne familije podele i svako dobije svoj deo zemlje, nastavi da živi na njoj i napravi svoje domaćinstvo, svoju porodicu, trude se da nasleđeno održavaju, razvijaju. Ako neko propadne ili se isposvađa sa okolinom zarati,isprodaju svoj imetak, taj se ne vraća ni braći ni sestrama, jer on tu više nema šta da traži, to više nije njegova imovina. 

E, tako je i sa svima ovima, što se setiše da su Srbi, kad su se isposvađali i zaratili sa svojom okolinom, pa sa nekim punim pravom potrčaše u Srbinu, da je očetupsju koliko više mogu, aludirajući na emocije Srbijanaca i na neko srpsko poreklo. Ako smo sestre i braća, kese nam sestre ni braća i krajnje je vreme da te okupatore spustimo na zemlju i na mesto, koje im pripada. A u Srbiji oni nemaju šta da traže. 

Što god da su ovde gradili, gradili su kao radnici i bili za svoj rad plaćeni. I to je sve!

Na račun ružnih komentara studentima

 Apropo ružnih komentara na račun studenata, koji su bajsevima krenuli u Strazbur❗

Nebojsa Vrhovac Prvo da se vrate kući ovi vaši što okupiraše Srbiju, izazvaše nekoliko ratova u prošlosti, kao i ovaj poslednji, naplatiše od EU silne pare na ime ratne odštete, ugroženosti. Od Srbije oteše sve što su više mogli, u pomoći, kao raseljena lica, od pomoći u hrani, novcu, kućama i stanovima, radnim mestima, preduzetništvom i čime sve ne. Obogatiše se, nafatiraše, koliko više mogaše i nije im dosta. Srbija bogata prirodnim, a i društvenim resursima, pa dok ne isprodaju sve što mogu ne smiruju se. Ali, smirićemo ih mi. I nad popom ima pop. Gospod Bog će već sve urediti kako treba, pa se mogu koprcati koliko god hoće, ne vredi im❗Ovo su im poslednji trzaji. I to su Srbi, to braća i sestre? Da ne dā Bog❗

Blokade

 

Pa kad Država toliko brine o studentima i akademskoj godini, da je ne izgube, što se oglušunu o zahtevima studenata? Što ih pre ispune pre će se blokada, obustava rada univerziteta, bunt studenata, kako god to nazvali, pre će se okončati. Pa, "državo" ispuni odmah te 

Politika ne može da se ne upliće u studentske zahteve, ni blokadu, jer u vreme u kome živimo sve politika. I naši novčanici osećaju svakodnevno politiku i ekonomiju. Ako se traži da se imenuju i kazne vinovnici tragedije na železničkoj stanici u N.Sadu i to je deo politike. I korupcija i nezakonitost i nemoral su deo politike. . 💁

Zorana Mihajlović, gošća na TV Kurir

 Zorana Mihajlović, gošća na TV Kurir

Mi smo odavno pod terorom, samo nisu blokaderi ti koji vrše nasilje nad Narodom Srbije. Mi smo zapravo pod okupacijom nekih, koji sebe nazivaju Srbima, a Srbi su samo po tome što, nažalost, žive u Srbiji.
Krajnje je vreme da stvari i pojmove nazivate pravim imenom i da posmatrate stvari i događanja iz pravog ugla, oči u oči.
I blokaderi traže da odgovaraju oni koji su sve to počinili ili koji nisu počinili ono što je trebalo da počine da do nesreće ne dođe. I da se prozovu svi korupcionaši i kazne. I da institucijama upravljaju i rade svoj posao, oni koji su tu za to postavljeni, a po svojoj dužnosti, po zakonima i propisima ove zemlje Srbije, s ne po nalogu tamo nekog nenadležnog, po ustavu ove zemlje. 

Čim se ispune zahtevi, koje su blokaderi tražili, sve će početi normalno da funkcioniše.
Samo svi vi, koji ste se dobro nafatirali i svi koji imaju dosta putera na glavi  nećete više sedeti u foteljicama u kojima ste do sad bili,nego ćete morati da malo spavate na daskama i neudobnim krevetima. 

Mi smo odavno pod terorom, samo nisu blokaderi ti koji vrše nasilje nad Narodom Srbije. Mi smo zapravo pod okupacijom nekih, koji sebe nazivaju Srbima, a Srbi su samo po tome što, nažalost, živeu Srbiji.
Krajnje je vreme da stvari i pojmove nazoivate pravim imenom i da pksmatrate stvari i događanja iz pravog ugla, oči u oči.
I blokaderi traže da odgovaraju oni koji su sve to počinili ili koji nisu počinili ono što je trebalo da počine da do nesreće ne dođe.
Čim se ispune zahtevi, koje su blokaderi tražili, sve će početi normalno da funkcioniše.
Jer, u ovoj državi odavno ništa ne funkcioniše normalno, niti živimo u zlatno doba, kako nas uporno neki kratkovidi ubeđuju, gledajući u svoje džepove i u svoje račune u banci. Dalje od toga ne vide ništa. I ja im verujem da oni žive u zlatno doba. Samo, šta je sa nama, većinskim Narodom u Srbiji⁉️ 

Mogla bih roman o ovom da napišem, ali nemam vremena sada