Black Friday! Crni Petak!

 Black Friday! Crni Petak! 

Ima li nešto ružičasto, nešto i u boji ili je sve Black? Crno? 

I za koga je crno? Za kupce ili za prodavce? 

Kad se kaže Crni Prtak, misli se na nešto loše, na neku pogibelj. 

Zašto se uopšte zove Crni Petak⁉️

Gos'n Vredniša

 

Hvale se neke gos'n Vredniše, uradili važne poslove  i jesenje radove, pripremili kuću i domaćinstvo za zimu ... 

Bravo gosn' Vredniše❗

Eh, i meni bi trebao jedan, ali sve gos'n Vredniše su već odavno zauzete, šta da se radi 🤷🏻
Sve moram sama. 
No, ne žalim se. Lane zamenila kuhinju, el.šporet sa ravnom pločom, uvela gas, priključila grejanje na gas. Ove god. kupila jedno kotrljalo na 4 točka, jedan stari Peugeot 306, da ne moram više da se patim peške i tegleći, vukući kolica za pijacu, bila na crkvenom venčanju unuka i krštenju dva praunuka, kupila mikrotalasnu ... Zadovoljna i Bogu zahvalna❗

O večnom životu i dilemama

 

Pa ako verujete u Boga, onda znate i da su Duše večne. I šta tu nije jasno?
A duša je ta, koja čini materiju živom.
Problem je u materiji ili, kako volim da kažem, u ambalaži. Kako "ambalažu", koja je kvarljiva roba, učiniti dugotrajnijom, a pristojnog izgleda, da se narod ne sablažnjava kad vidi takvo biće od 150-200-400 godina?!
Što se tiče toga čime će se taj neko baviti, šta će raditi, pa tu su mogućnosti jako velike, ako je "ambalaža" dobro očuvana.
Čovek, zdrav i normalan celoga života nešto uči, savladava nove veštine, nove tehnologije, stiče nova znanja, nadograđuje se.
A iz prakse dosadašnje, a meni je 69-ta na pragu, znamo i da savladavamo u nekom periodu života i stvarnosti koja nas zadesi, kolektivno, učimo i savladavamo i veštine razne iz davnih vremena, iz nekih prethodnih epoha, u kojima nismo postojali, ali o kojima smo slušali, o kojima ima i nekih pisanih tragova ili prenošenja znanja s kolena na koleno, pa se neko toga priseti, a mnogi zaborave i eto ti zabave. Ti zaboravni ili novi na planeti uče od onih koji dobro pamte, napr. Stare zanate i mnogo drugog.
A tu su i neiscrpne ideje stvaralačke, kreativnost i izmišljanje novih stvari, novog dizajna, oblika nečeg današnjeg.
Jednom u OŠ u nižim razredima pisali smo kratku priču za nagradni konkurs, za "Dobro jutro, deco".i ja pisah o maslačku. Nakitila ja tekst, jer maslačak obožavam, a učiteljica stala pored mene i čita. I u trenutku najveće koncentracije i zanosa, da završim tekst, ona me prekida i kaže da sam previše opisanih reči upotrebila, te da ću ostati bez reči, ako tako budem pisala. Ja joj samo odgovornih da ako ih potrošnim, izmisliću neke nove reči. Ona zamišljeno ponovi moju izrečenu misao, ućuta i ode.
Jedino, moj zanos je bio grubo prekinut i teško mi je bilo da smislim u tom trenutku, po meni, dovoljno dobru i jaku rečenicu za kraj.
Naravoučenije, ne ometajmo bića u njihovom stvaralačkom žaru, ako to nije na štetu čovečanstva i  ove planete.
Lep Pozzz i ne bojte se dugog života. Kad god nam je dosadno, uvek nađemo neku zanimaciju. Tako će biti i sa dugim životom.
A on ima smisla samo ako nam je "ambalaža" dobro očuvana i ako nas kefalo služi, ako se vijuge nisu ispeglale. Ako nas pamet nije napustila i dok možemo sami da se opslužujemo, dotle život u ovom obliku i vremenu ima smisla.
Posle ne prestajemo da živimo, samo menjamo oblik, "agregatno stanje". Oslobađamo se ambalaže. A duša je večna.
🙋❤️☦️

"Na ovaj svet, go si doš'o, go ćeš i otići..."

 

"Na ovaj svet go si došao, go ćeš i otići, 

Da, tačno, samo donekle. Došli smo da živimo, da rastemo, da nešto naučimo, da i mi nekog nečem naučimo, da uživamo u životu ovde i sada, tokom tog našeg života, da nam neko u svemu tome pomogne, da i mi nekom pomognemo u njegovom životu i njegovom rastu, da ostavimo nekog i nešto iza nas, da potvrdimo naše postojanje, naše bitisanje, naš boravak na ovoj planeti Zemlji. A tu tvoju priču su smislili neki, koji žele da sve na Zemlji prigrabe za sebe i svoj užitak što lakše, da ih niko u tome ne ometa.

Vaskršnji Utorak

 Ne mogu ostati ravnodušna. Ovo moram podeliti sa Prijateljima. 

Danas je treći dan Vaskršnjeg Praznika, Svetli ili Vaskršnji Utorak.

Danas sam radila, pre podne. 

I sem dve dame, jedne srednjih godina i posle par sati još jedne zrelih godina, koje rekoše pri ulasku u radnju "Dobar dan. Sretan Praznik" (makar i toliko, vrlo prijatno za uši i dušu) niko nije ni pomenuo Praznik, a kamoli rekao "Hristos Vaskrse". 

Čudan neki narod živi na tom Novom Beogradu. 

Ne mogadih da ostanem ravnodušna, pa to rekoh i dami zrelog doba. 

I ona je prokomentarisala "Ovo ovde je neki vrlo čudan narod, zar ne?". 

Jeste, rekoh, sve neki partizani. 

Ono što nisam dalje komentarisala, a smatram ispravnim,  jeste da je krajnje vreme da se shvati i razjasni jednom za svagda, da su Srbi, Srbijanci, kako god, Pravoslavni Narod, a Srbija, njihova država Pravoslavna zemlja. I da treba da se u njoj poštuju prevashodno Pravoslavni praznici. 

Od davnina u drugim zemljama, katoličkim se poštuju katolički praznici, kao državni praznici. Po Sloveniji i Hrvatskoj napr., još u vreme Tita i socijal komunizma, pa na ovamo. Čak i Dan mrtvih, kada ništa ne radi u tim zemljama, ne samo Božić i Uskrs. 

Krajnje je vreme da se i u Srbiji postave stvari na svoje mesto i umesto neke sekularne (kojoj pripadaju Romi) postane konačno Pravoslavna zemlja, uz svo poštovanje drugih naroda i drugih veroispovesti. Samo mora da se zna ko je gazda u ovoj kući, čiji je ovo matični dom, zapravo, a ko su dođoši, gosti, kojima je ukazana čast i poverenje, da žive sa domaćinima na ovom tlu. 

Ne znam kako će ko ovo da shvati, ali ovde nema ni mržnje, ni rasizma, samo mora neka hijerarhija da se uspostavi. 

Ima ovde puno nacija i nacionalnosti, ali država je Srbija, po Srpskom narodu, a ne po tim ostalim davno ili skoro pridošlim narodima. 

Neprihvatljivo je da više volimo, više cenimo i više poštujemo tuđe, običaje, predmete, tradicije, nego naše. I to nije ni tačno. 

Neki nam stalno nameću, ubeđuju, pa na neki način i primoravaju da više volimo tuđe od svojeg. Ali, ako dublje zađemo u analizu, ti "Srbi", koji pljuju po Srbiji, koji podcenjuju, kritikuju i omalovažavaju sve srpsko, to su upravo oni, koji žive na ovom tlu, asimilovali se, čak i imena prilagodili, ali su zapravo drugih nacionalnosti i kao takvi punih usta kritikuju sve u ovoj državi. Ništa im ne odgovara. Ne razumem zašto ne napuste ovu zemlju kad im ništa nije po volji. 

To su ljudi, koji vrlo temeljno i dugoročno podrivaju i uništavaju i ovu državu i ovaj srbijanski narod. 

Društvene Mreže

 FB je društvena mreža. Još ako vam/nam je i profil javni, a ne ograničen samo na FB prijatelje, dostupan je svima, celom Svetu, kao i sve naše objave. 

Stvar je samo u tome, da naše objave se ne mogu zloupotrebljavati, niti upotrebiti protiv nas. Imamo ljudska prava da iskažemo naša mišljenja po raznim pitanjima i temama. Može svako da sheruje vaše/naše objave, što je u mnogim slučajevima i dobro i korisno. I tu nema nikakve privatnosti. Za privatnost morate/-mo ograničiti vidljivost našeg profila samo na prijatelje. A ako nešto želimo zadržati, spasiti od zaborava, a ne želimo baš objaviti/podeliti ni s FB prijateljima, postoji opcija "samo ja". I ta objava nije dostupna nikome sem nama samima. 

I eto zaštite privatnosti. 

Sve drugo je gubljenje vremena. 

Ne znam koju tačno korist ima taj neko, ko nam plasira ovakvu objavu "zaštite" s vremena na vreme, ali neka korist njemu lično svakako postoji. Vama/nama sigurno ne baš značajna.

Generacije ...

 

Pa kažu: 

Gen. 1925-45., Tiha ili Skromna Gen. 

Gen. 1946-1964. Baby Boom Gen. 

Gen. 1965-1980. X Gen. 

Gen. 1981-1996. Y Gen. Milenijumska

Gen. 1997-2012. Z Gen. 

Gen. 2013.-2025. Alfa Gen. 

Generacija 1980.ipak pripada narednoj, Y, tehnološki napredna.
Lično sam Baby Boom ❗❤️ I tehnološki napredna. Žao mi je da u vreme mog detinjstva nije postojao Internet i komp, Lap top, Smart mob ...
a odrasli nisu uvek umeli da mi odgovore na sva pitanja raznih tema, koje su me zanimale.
Sve je stvar interesovanja, a ne doba u kome ste rođeni.
I Baby Boom prolazi kroz gubitak posla, klimatske promene, nepoštovanje starijih od strane tih mladjih generacija i mnogo drugih teškoća i nedaća na domaćem i svetskom nivou.