Ekološko preterivanje

 17.7.21. 

Ekološko preterivanje 

Slušam jednu Poznanicu, priča mi kako kupuje domaća jaja kod naše zajedničke poznanice iz mog bliskog okruženja. Nije ni od nje predaleko. 'Ajd' to i razumem. 

A onda krene priču o kupovini domaćeg kravljeg mleka. Sveže pomuženo joj donose kući. Sedne dečko, junior iz porodice, na moped i donese, kaže. 

Odakle donosi? 

Iz susednog sela! Ili njegova majka donese u Varošicu, u radnju u kojoj radi, stavi u frižider pa Poznanicin muž ode kolima po to mleko. 

Ja razmišljam, koliko li košta to mleko? Dok ga pomuzu i dostave, potroše vreme i goriva koliko god za taj moped, još ako su koristili muzilice na struju,  ispada da mleko daju fraj. 

Ako žena odnese u radnju, 

ovi moraju sići kolima do varošice, do radnje i nazad, koliko li onda njih košta taj litar mleka?! 

Jesam za Zdravu Hranu i zdrav život, ali ne za preterivanje. 

Uzimati mleko čak iz drugog sela je ludost.  

Uzimati od nepoznatih ljudi mleko, takodje je ludost. 

Niti znaš kakva im je štala, čista ili zapuštena, niti kako su oprali vime ...  

Mleko iz Super marketa bar je neko pregledao, pa pasterizovao, sterilisao, higijenski i baktetiološki je ispravno. 

o Covid 19, tj. o Korona Virusu

 07.12.20. 

Slušam povremeno o Covid 19, tj. o Korona Virusu 

(mi u Srbiji i ex YU mnogo volimo da sve prekrstimo u naša nekakva imena, nadimke, nazive, a eto i bolesti ... Ili kako se to u Srbiji kaže "Dokon pop i jariće krsti") 

i o respiratorima, kojih se svi užasavaju i plaše i koje malte ne, niko ne preživi. 

I ništa mi nije jasno. 

Pitam se: 

* Da li su ti respiratori ispravni ili neka muzejska vrednost,  izrabljeni polovnjaci, koje je neko odbacio jer su dotrajali, pa mi jeftino kupili ili su nama poklonili, kao grci one rashodovane buseve iz gsp Athine? 

* Da li oni koji njima rukuju umeju to da rade? 

* Da li doktori, koji odredjuju terapije, imaju dovoljno znanja i prakse za upotrebu respiratora, količinu i jačinu vazduha, pritiska? 

* Da li je vazduh iz njih zdrav, čist ili je nečim "oplemenjen" i čime? 

* Da li ima u tom vazduhu ozona i u kojoj meri? 

* Da li su bolesnika na vreme priključili na respiratore ili su preuranili ili su okasnili? 

* Da li bolesnicima daju instrukcije da dišu na nos ili na usta? 

* Da li uopšte treba bolesnika, koji boluje od virusa stavljati na respirator? 

* Koju hranu jedu bolesnici od ovog Virusa, koliko kaloričnu, šta je to čime trenutno popravljaju imunitet, što im daje energiju da istraju i ojačaju ?

* Jednostavno, zašto ljudi na njima umiru? 

 Teško se diše i kod bronhitisa i kod upale pluća, pa se ne stavljaju bolesnici na respiratore... Čak se mnogi leče i u kućnim uslovima. 

Ja sam zahvaljujući tom aparatu, pre mnogo, mnogo godina, preživela. Imala sam samo 3 godine. 

Nije to bio Covid19, bila je to voda na plućima. A kad voda udje u pluća, zna se, čovek umire. 

Ostali su ožiljci na mestima gde je bilo vode, pa su me '70-tih posle nekakvih periodičnih fluorografisanja, u onim kolima na ulici, redovno slali u Batutovu na dubinsko snimanje. I bila sam zdrava, bili su to samo ožiljci iz detinjstva, koji su zbunjivali prethodne rendgenologe. 

Doduše, i ja sam u jednom trenutku napustila ovaj svet, otputovala u Božije Vrtove, ali zato, što je neko nepažnjom ili namerno, isključio aparat. 

Srećom po mene, naišla je jedna medicinska sestra, videla isključen aparat, digla celu kliniku na noge ... aparat je ponovo uključen, a ta sestra se nije, od tada, naredna tri dana i dve noći (ili je bilo obrnuto) pomerala od mog kreveta. 

Jedan dr. je predlagao i molio je da ode malo da odmori, obećavao da će on da sedi i pazi na mene, ali je ona to odbijala (neko od osoblja je posle ispričao mojoj majci).

Tek pošto moje stanje i disanje se normalizovalo, ta sestra je otišla da spava. 

To mi je moja majka mnogo godina kasnije ispričala. 

Inače, za razliku od mnogih majki, koje su sa bebama i tako malom decom ostajale u bolnici zajedno sa decom, moja me je ostavila u bolnici i otišla kući, "ona nije mogla to da podnese". Obilazila me je u dane poseta, ali joj nisu dozvoljavali da mi prilazi, samo kroz staklo da me ponekad na trenutak vidi, jer su na osnovu njenog paničenja i opšteg ponašanja,  zaključili da bi njena poseta bila štetna po mene i moje zdravlje. 

I to mi je sama ispričala (bez griže savesti). I nije se potrudila ni da sazna ime te med.sestre, koja joj je dete spasila. Pitam se, da li je uopšte želela da budem spašena? 

Dodala je i to, da je moguće da je to bila med.sestra Ksenija, koja je radila sa mojom doktorkom u školskom Dinspanzeru (za OŠ), jer je ona tada bila na tom odeljenju, gde su me tada lečili, na Dedinju, u Dečijoj klinici, a posle mog izlaska sa Klinike, ona je prebačena da radi na dečijem odeljenju u Sredačkoj ul. gde je bio i moj Dom zdravlja, da bi je kasnije prebacili u DZ "Zvezdara", kad su moj karton prebacili tu, posle našeg preseljenja na Zvezdaru (po želji moga oca, zbog dosta borove šume, gde smo jako često tuda šetali, mada i po Košutnjaku, Topčideru, Avali, kad god je imao slobodnog vremena). 

Majka je primetila da me ta sestra, nekako, od te Klinike stalno "prati". 

Meni se sestra Ksenija jako svidjala, bila mi je draga, pa sam jednom, kao dete, još i rekla glasno da bih volela da mi je sestra Ksenija majka, a ne ona, pa sam dobila batine zbog toga, a i mnogo puta kasnije, bez nekog naročitog razloga. 

Za razliku od nje, otac me nije tukao, sem jednom, šibom, zbog cipela i mokrih nogu, na sankanju. Kako me je i tada nepravedno kaznio, celoga života, čak i posle moje udaje i duplog materinstva, ako bismo bili kod njih, "on je uzimao da pripremi svoje cipele za sutra" i obavezno uzimao i moje da pregleda i čistio ih redovno. Majka je to primetila, pa je često komentarisala da treba ja da očistim i njegove i moje, no on je ućutkivao i nije se na to obazirao. 

No, bilo kako bilo, meni je taj Respirator pomogao. A to je bilo na samom kraju '50-tih, sada već prošlog veka. 

Kako da 20-tih godina novog, 21.veka, respiratori ubijaju ljude?! 

Nije mi jasno. 

Ili je pogrešna dijagnoza ili su nestručna ili nedovoljno obučena lica, koja odredjuju terapiju ili koja rukuju aparatom. 

Hor Opere

 22.12.21.

Kažu neki da je hor nosilac opere. Pa, jeste, tamo gde nema dobrih solista, nosilaca glavnih rola. 

Teško da je neko odlazio u operu zbog hora, u vreme Marije Kalas, Plasida Dominga, Lučijana Pavarotija, Maria del Monaka i drugih čuvenih operskih zvezda, diva i divova ... 

To ubedjenje da je hor nosilac opere dovodi pojedine članove hora u zabludu, pa umesto da rade timski, usaglašeno, oni se prosto dernjaju na svim nastupima, da se posebno istaknu, budu zapaženi, da dobiju i neku rolu ubuduće. 

Da su neki kapacitet sigurno bi bili zapaženi i bez tolikog upinjanja i dranja, još tokom prvih godina u horu, ne bi toliko godina bili samo članovi hora. 

Danas je bar lako, uz savremenu tehniku napraviti sjajne specijalne efekte zvučne i svetlosne, da hor nije ni potreban. 

I tako neki nadobudni član hora uobrazi da je svetska  veličina, kojoj se treba klanjati do zemlje, muzički genije, koji može da vodi jedan amaterski hor, u nekoj maloj sredini, krene da pravi nove aranžmane i da komponuje neke pesmice, pa se čak drzne da napravi i novu verziju Oče Naš (jer, zaboga, on ima muzičko obrazovanje, diplomu muzičke akademije).  

I naravno, mnogo hteo, mnogo započeo ... a nije tome svemu dorastao,  aranžmani nisu u skladu sa glasovnim mogućnostima 

članova tog amaterskog hora, nego vuku ka operskom horskom pevanju. 

A članovi tog amaterskog hora su došli u hor zbog druženja, novih poznanstava  i zabave, uz pesmu. Nisu imsli želju, ni viziju da pidtanu operski pevači. A nisu svi baš ni nekih posebnih glasovnih mogućnosti, ali su primljeni u hor. I to vodja hora mora uvek imati na umu. Posebno pri pravljenju novih aranžmana za pojedine pesme. 

Medjutim, vodja hora je brzinom svetlosti došao do zaključka da je baš takav hor idealan za manipulaciju i daje prostor vodji hora za ličnu promociju i ostvarenje svih njegovih potajnih neispunjenih solističkih želja. I tako neki članovi hora počnu osećati nezadovoljstvo, osećaju se kao scenski dekor, za nečiju samopromociju, jer vodja sve vreme ima uključen mikrofon i u svakoj numeri se uključuje i peva sa nekim od glasova hora, naravno, dominantno, na svoj operski način. 

Članovi hora to tolerišu neko vreme, a onda amaterski hor krene da se osipa. Svi se potrude na fini način da odu iz hora, uz obrazloženje da imaju previše poslovnih obaveza, neke lične i porodične razloge i sl. 

I nikom iz Centra za kulturu ne para oči, ni sluh takva pojava, da preispita stvarno stanje osipanja hora, koji je savršeno funkcionisao uz prethodne vodje tog istog hora. Da pronadje odgovarajuću osobu za novog vodju svog amaterskog hora, a da dotičnog vodju pozove povremeno, shodno prilikama i potrebama, kao spec.gosta i dā mu priliku za solo nastup na nekim manifestacijama i proslavama. 

Ako, ne daj Bože, iskreno kažeš šta smeta tebi i većini članova, onda si na crnoj listi, u nemilosti vodje hora i raznim njegovim drskostima. 

Neznatna manjina, potpuno svesna svojih vokalnih mogućnosti i da im je, samim tim, čast da su uopšte dobili priliku da budu članovi hora, grozničavo se drže vodje i daju mu apsolutnu podršku. A ima i par članova, zaposlenih u javnom sektoru, koji osećaju neku odgovornost i obavezu da budu deo hora, pri Centru za kulturu, koji to sve i finansira, ne shvatajuċi da time ne čine dobro ni sebi, ni Centru, ni tom javnom sektoru i da taj amaterski hor na sve liči, samo ne na ono što treba da bude. 

Utisci iz TUMANA

 14.6.19.

Utisci iz TUMANA 

Reših čvrsto da poseti man. Tumane i baš na dan Presvlačenja moštiju Sv. Zosima, 09.juna ove 2019

Prošla godine nisam uspela da se organizujem da odem i vratim se, zbog prevoza.

Odabrah ovog puta Ag. Alexandria, jer Hodočašće sa Blagoslovom i Ag. Lovćen iz Nove Pazove zatajiše. Imaju rane polaske u pola 5 i 5 ujutru, a nedelja je i iz udaljenih naselja beogradskih nemoguće je doći na taj polazak, a neće da stanu na niškom autoputu kod skretanja za Mladenovac, gde je potpuno bezbedno stati, pa još na sekund, da se putnik bez velikog prtljaga ukrca u bus. Pa čak i sa prtljagom.

Elem, sa Alexandrijom krenusmo u noći subota na nedelju u 00:15h. Stigosmo oko 2, pola 3. Napolju još mrkla noć. Tri busa iz Beograda i jedan iz Šapca i već napravismo golemu gužvu, pa čekasmo poprilično da udjemo u crkvicu da se poklonimo moštima Sv. Zosima, Sv. Jakova i čudotvornoj ikoni Sv. Bogorodice Kurske. U crkvi se čita nekakav Akatist i Zosimu i Jakovu zajedno, što mi je malo čudno, para uši, ali... Valjda oni znaju šta rade i kako treba da rade, razmiljam.

Kasnijem saznah da to uopšte nisu sveštenici, već ljudi iz organizacije sa kojima smo došli...

Po meni je to glupost, nisu čak ni dobri sluhisti, sve rade neuko... Akatist je kasnije čitan uz službu i Presvlačenje ..

No, da skratim ovaj moj Zapis, reći ću da sam srećna i zadovoljna što sam imala priliku da posetim ovu svetinju i ovaj dogadjaj, bila u Manastiru, u Isposnici km-2 dalje, poklonila se Svecima, Majci Bogorodici, zapalila sveću i odslušala Molitvu za zdravlje i napredak, uzela ulje, vodu, dobila česticu te presvučene odežde..

Ipak, moram primetiti i neke stvari koje mi se nisu dopale

Narod je kraj kovčega ostavljao mahom po 10, 20 i 50 dinara, te gomilu nekih peškira i čarapa, što mi nije uopšte jasno, koja je svrha toga?! Kasnije shvatih za novac.

Od vernika se traži da za Molitvu za zdravlje posetim Velika slavske sveće od 500 dinara.

Mnoge je teška muka naterala da dodju, drugi žive od preskromnih penzijica i plata, je dva su odvojili za dolazak, a neko insistira da se poklonimo sveća od 500 dinara.

Ne podnosim to zelenašenje i Iskorišćavanjem ljudi i njihovih nevolja da ih se dobro opelješi. Zato je valjda mnogi narod ostavljao prilog od 10, 20, 50 din., a ne od 100, 200, 500.

Uz sveće i Molitvu ide i Ulje od 200 din i Voda, koja je jedina besplatna i gde možeš kraj izvora staviti metalni novčić, a ni ne moraš ...

Bratstvo je, prema Internetu, brojno i svi od 30 do 40 god stari, no u stvarnosti je sve mnogo drugačije

Manastir ima Trpezariju po ugledu na Studeničku, jedeš, piješ šta želiš, platiš koliko hoćeš i možeš, ako možeš, ali nije baš tako

Neki, malo drskiji su dobili po sendvič, mnogi od nas ni Naforu nisu dobili. To mi je najžalije, što Naforu ne dobih

A da idem i tražim hranu, kao Ciganče, ne pada mi na pamet.

Mnogi narod rano došao, a prodavnica manastirska radi od ... 7:30, 8h i ne otvara se ranije, ne možeš pazariti ni sveće da zapališ za zdravlje ni za mrtve, a došao si ranije, da sve obaviš bez žurbe i guranja, natenane ... Posle je nenormalna gužva.

Toalet u Manastiru za posetioce ne postoji

Postsvljeno je 4-5 Toi Toi toalet a na ulici malo ispod Manastira. 

A duž ulice ispred Manastira dočekale su nas tezge, koje kasnije oživeše i gde se prodavala razna hrana ... roštilj, peciva, krofne i sl., pa Med homoljski i razne zabave...baloni, djindjuve... satare...

Ispred Manastira, jednom rečju, Vašarište.

Red za Isposnicu nesaglediv, ispravljam veliko lavirint ogradama i barikadama, uži prostor ostavljen za dolazak, nego da odlazak..

Čekah u redu puna 2 sata da se popnem na Isposnicu.

A Česticu presvučene odeće Sv.Zosima nikad manju ne videh i svakako nije ovogodišnja ...

Sve u svemu, Gospoda i Sveti Zosim i Jakov nek se s njima obračunaju

Ja sam zadovoljna, srećna, ispunjene željenu da posetim ovo Sv. mesto i pridudtvujem ovom Presvlačenju  sv. moštiju.

Pri Molitvi zapalih sveću od 30 din koju kupih da ponesem kući, pa kasnije uzeh za kući drugi, od 10 din. No, tu mi nije ni naplatio čovek, rekavši "nemoj mi davati 50 din za sveću od 10". Pored onolike sitnine od Priloga oni nisu imali sitninu za kusur. Ja sitnije ne imadoh, a ne htedoh da kupim od 50 din, jer je to iskamčivanje novca od posetilaca na drzak i nedoličan način

Zato ih gledam i razmišljam

Iguman ima bolesne oči prodavac u Manastir. prodavnici bolesnu ruku, samo jednom radi...

Sve vremena Iguman priča jakova čuda su se tu dešavala, od čega su sve ljudi tu izlečeni. Od slepila, posledica šloga, nepokretni prohodali, ruka im ozdravila, neka Neda prošla godine izlečena od karcinoma...

Ime Neda uglavnom daju deci Bosanci, a oni mnogo vole da se hvališu i lažu, pa nije im mnogo ni verovati.

No, ja se pomolih Svetoj dvojici i Majci Bogorodici, pa videćemo šta će biti sa mojom molitvom i mojim željama.

Sv. Zosim važi za velikog i moćnog Sve tog Čudotvorca. Oni što je Sv. Vasilije Ostrkški u Crnoj Gori, to je Sv. Zosim u Srbiji, kažu neki

Mada, Sv. Vasilije radi, funkcioniše i u Srbiji, u Beogradu, na Bežanijskoj Kosi dva puta do sada mi se javio, dodirom i pomogao u nekim slučajevima

I Majka Bogorodica u Djunisu, u Manastiru Pokrova Presvete Bogorodice mi je na licu mesta stopalo oslobodila bola i problema sa kojim živim od rodjenja..

Sv. Zosimu i Sv. Jakovu se svratih molbom, pa sad ostaje da sačekam i vidim koliko je njihova Sveta Moć

Ono što videh tamo jeste da Igumanu nisu izlečene oči, niti prodavcu sveća ruka

A zašto ne, to samo on, tj. oni znaju (mislim na Zosima i Jakova).

Gradi se i novi Konak, mada, po meni, trebalo bi izgraditi veću Crkv

     

14.14 

       u. . . . . .     , .  .   .    . .. . . .      . . .    . 4.1 

       u. . . . . .     , .  .   .    . .. . . .      . . .    . 

14. 

       u. . . . . .     , .  .   .    . .. . . .      . . .    . 

14 

       u. . . . . .     , .  .   .    . .. . . .      . . .    . 

1 

       u. . . . . .     , .  .   .    . .. . . .      . . .    . rebalo bi izgraditi veću Crkvu.

       

      

Snimanje Pružnih Prelaza

Juni 2019. 

 Sve Pohvale Klubu 50+ sa Starog Grada i Igoru Žikiću za organizaciju, prevoz, uredno i redovno snabdevanje hranom, vodom i drugim potrepštinama, na Terenu, obezbedjenom prenoćištu zbog povrataka u sitne sate, 

Na snimanju Pružnih prelaza na potezu Velika Plana-Niš ... 

Učesnice i učesnici u ovom Projektu su izrazili želju za više ovakvih angažmana i druženje kroz posao, ubuduće. 🤗 😄 

Kiša, kiša pa kiša ...

 27.5.19.

Kiša, kiša pa kiša ... 

Uhhhh! Dabogda nikad više ne pala! 

I ne znam kome to odgovara uopšte kiša? 

Biljnom svetu svakako NE! 

Ni VOĆU ni POVRĆU ne odgovaraju ovolike kiše. 

Od mnoge kiše voće truli, da sazri i dobije boju bez Sunca NE može! 

Isto važi i za povrće. Truli plod u zemlji, a ako ne istruli plod istruli koren, pa mu dodje na isto. 

I sa voćem na drveću je isto. Trešnje odmah po kiši postaju "bogate proteinima", tj. crvljive.

U ostalom, kiša ispere nektar i polenov prah, pa nema hrane za Pčele ni meda, ali ni šta da se opraši, pa nema, znači, ni proizvodnje, ni plodova. 

I ti plodovi... Zna se da se Vitamini rastvaraju u vodi, pa i soli i šećeri ... To može da znači samo jedno, kod orekomernih kiša, vode ili zalivanje orekomernih, pogotovu odozgo, preko Pčele biljke, svi se životni elementi, vit., soli, šećeri, rastvoriše, spraše i odoše u nepovrat. I šta posle jedemo i ČEMU onda ta hrana?! 

I poznato je, iz iskustva, svima, da kad su česte i obilne kiše voće je mnogo manje slatko, a i povrće bezukusno. 

Kad su sušnije godine voće je mnogo sladje, ima više šećera u njemu, sami gusti mošt. 

Kiša samo pogoduje bujanju travuljina i korova, hrane za stoku. 

I onda se još nadju neki da apeluju da se hranimo biljnim, ALI NE životinjskim proizvodima. 😎 

KIŠA svakako NE ODGOVARA ČOVEKU! 

Puno kiše, puno vlage = 

* smetnje sa Srcem, 

* smetnje sa Disanjem i respiratornim organima, Astme, Gušenja i dr.,

* Kostobolja, 

* Reumatski problemi, 

* problemi sa Zglobovima i oticanjem, 

* A u koliko Čovek pokisne neizbežan je Grip ili Bronhitis, upala Pluća i sl. 

I ČEMU onda KIŠA?! 

Ko hoće i da se bavi nekom poljoprivredom treba prvo dobro da razmisli koju kulturu može da uzgaja, za koju ima uslove. 

Mora da obezbedi navodnjavanje. Ili da vremeno "kap po kap" ili da ima blizu potok, tek u, da na obodu reke iskopa vir, kao nekada naši stari, da se snabde crpnom pumpom i crevom ili da ima ili da iskopa bunar na livadi, njivi i da ima kofu i uže, pa i djeram ILI da batali ideji o poljoprivredi! 

U SVSKOM POSLU mora da se nešto uloži da bi se moglo raditi i za raditi, pa tako je i u poljoprivredi. 

Mora se imati imanje, ali i neke mašine i/ili alatke za rad, pa se ne ili rasadi, sadnice, pa da se nadjubri, okopava, plevi, ali i da se ZALIVA, A ne da se čeka kiša. Niti da se moli Gospod da pusti kišu. 

Star je Gospod, mnogo stoleća i hiljadleća je iza njega. Može jednog dana da je pusti i da se zamaje nekim drugim poslom ili razmišljanjima i da zaboravi da je isključi ... i šta onda? 

Godine su to, postane Bog senilan, izlapeo ... I odosmo svi dodjavola. 

Popa ću da nagrdim bude li još jednom molitvu za kišu izrekao! 

Da ga pitam jel' on baba vračara ili pop, sveštenik?! 

I prošli pop je čitao molitvu za kišu, pa još ne izadjosmo iz crkve, napolju se smrče. 

Dok popismo kafu u Parohijskom domu, da krenemo kući, napolju počela kiša. A bilo divno sunčano jutro pre toga. 

Traži ću da ostavimo molitve za kišu Zombijima. 

ILI (!) Da popa očita jednu molitvu za Novac. 

Svi na nam je potreban novac. 

ko ne rodi penica dobro, ni po' jada. Manje ćemo jesti Hleba i imati bolju liniju. 

Ali ako NEMAMO dovoljno Novca Onda smo u ogromnom problemu. 

Nemamo da plati mi: struje, vodu, prevoz, doktorke prehlade, lekove, komunalije, telefone, banjskay lečenja i još mnogo toga. 

Ako nema žita država pomogne, A ako NEMAMO Novca, državi baš briga, ona uredno ispostavlja račune za plaćanje i beleži zatez

ne kamate za kašnjenja u plaćanju. 

 Čitam na Twitter i ne verujem kakvim glupostima se naš narod bavi. Oko čega polemiše! 

Kao da mu je sve u životu potaman, pa iz dosade malo zaviri i u tudje dvorište. 

Neka Aleksandra Ćurčić kaže:

"Glupi Švajcarci!

Umesto da mu daju da postavlja šta god hoće, gde god hoće po Švajcarskoj traže mu da iz svog dvorišta ukloni kućicu i tobogan za decu!

Zato su oni jad i beda a mi ekonomski tigar! https://t.co/YGnqpTgCz " 

Ne mogu da ostanem ravnodušna prema ovakvim glupostima moram da prokomentarišem:

A što mi moramo da se primamo na sve glupe izmišljotine i tračeve celog sveta?!  Federer? Ko je taj? 

Jel taj podržao našeg Novax sad na AUS Lock Down-u? Gledajmo već jednom u svoje dvorište, baš nas briga za tudja. 

Je li nas neko podržao sad oko Rio Tinta van SER? 

Blago tebi devojko kad ti je sve u životu potaman, pa te još samo zaintetesovalo dvorište nekog Federera. 

I šta znači ta smejurija od komrntara "Glupi Švajcarci! ... Zato su oni jad i beda a mi ekonomski tigar!" 😂😂😂 

Gde ti živiš? Sa koje Planete se javljaš, devojko?