Oče Peđa

 

Oče Peđa, baš si umoran.
Dok god dišeš, nisi umro. Žmureo, spavao ili ne. Ima i onih, koji spavaju poluotvorenih očiju. Ne znam da li si imao prilike sa takvima da se sretneš. Ja imam sestrića koji je u detinjstvu uglavnom tako spavao. Normalno biće, zdravo, pravo, pametno.
Eh, ima slučajeva kad u snu odeš negde daleko i visoko, visoko i sretneš se i podružiš sa Bogom, pored tebe proleću anđelčići i anđeli. I ako ti priđe neko da proveri jesi pokriven lepo, nije siguran da li si živ, jer deluješ da ne dišeš. Uplaši se posetilac i ne sme da vas dodirne, niti pokriva... Ali ta putovanja nisu svakodnevna, tj. svakonoćna.
U mnogim crkvama i manastirskim, postoje cedulje štampane, "Za Zdravlje" i "Za Umrle".
I šta je tu čudno da na praznom papiru ljudi daju imena "za Zdravlje"? Na yliturgiji i u Proskomidiji, sveštenik pominje imena i tačno se određuje da li je za žive, ta ozdravljenje ili za umrle. I ako samo upišemo imena, kako sveštenik može da zna u kom kontekstu da pomene ta imena⁉️
Vaistinu Vaskrse❗

Kad smo već, oče Peđa,  kod Vaskrsa. Ili Uskrsa. Do juče svi/mnogi su govorili i čestitali Uskrs. Danas, ne daj Bože da pogrešiš, odmah te neke dežurne ženice opominju da nije Uskrs, nego Vaskrs, ali i da nije pop, nego sveštenik, jer pop je nešto ružno, ismevanje (!?) sveštenika. Ali njegova žena jeste popadija, pazi sad to! A kad ti njih opomeneš za to, onda se nađe neki veliki vernik, odličan poznavalac hrišćanstva i Pravoslavlja i kaže da ona nije popadija, nego "matuška" (po ruski, zapravo)
Eh, po meni i po našem poimanju te reči,  svaka popadija i svaka žena treba da se dobro potrudi, da bi dobila titulu Matuške. Matuška je, nekako, neka posebna, sveta žena. A popadije to nisu.
No, da se vratimo na Vaskrs. Slušam često te prepirke i opominjanja, pa krenuh da ozbiljnije razmišljam o tome.
I dođoh do zaključka da su Katolici u pravu, kad kažu Uskrs. Mi smo donekle u pravu, sa našim Vaskrsom.
Evo zašto:
Na Veliki Petak Hristos je postradao. To je dan velike tuge. U Nedelju rano, rano  se vinuo na Nebo, Uskrsnuo u Nebesko Carstvo, da se pridruži svome Tvorcu, Svome Ocu! To je dan koji svi mi Hrišćani slavimo.
Osmi dan se pojavio međ svoje učenike. To je pravo Vaskrsnuće. Vaskrsnuo iz Očevog Carskog Neba, u donji dom, međ' apostole, svoje učenike, da ih pripremi na silazak Duha Svetoga i na svoj ponovni odlazak u Gornji dom, tj. Njegovo Vaznesenje.
Ne znam koliko sam u pravu, no meni je ovo tako logično.
I iz tog razloga kažem da su Katolici u pravu, kad slave Njegov Uskrs u Nedelju posle stradanja. A Vaskrs bi trebalo slaviti 8-mog dana, tj.kad se opet pojavio, Vaskrsnuo međ' apostole.
To je Subota, dan uoči Tomine Nedelje.