Bojanin, život u Norveškoj
Prvo pomislih Bojana pogrešila. Nije dugNad, nego dugMad 😂
Slušam pažljivo i padaju mi na pamet vrlo praktični razlozi za tu dugnad. Jedan jeste upoznavanje sa ljudima i okolinom, što olakšava asimilaciju, pogotovo strancima. A onaj značajniji razlog jeste da, kad nešto sami uradite, mnogo više ćete paziti i čuvati taj prostor čistim i urednim. Nećete se bahato ponašati, jer "to je nečiji posao da o tome brine, taj prima platu za to, pa nek' ima šta da radi ...
U Župi, odakle moj otac potiče, sećam se dobro, sela su bila uvek čista i uredna, kako dvorišta, tako i ceste, sokaci, livade, njive... Svesni su bili toga da to niko neće za njima počistiti, pa su sami brinuli da nigde ništa ne bacaju. Tako je i mene učila moja nana, nigde da ne bacim ni papirić od bombone, nego u džep, pa će kod kuće nana to u vatru, u šporet. U gradu vam je to drugačije, kaže nana. Tamo imate ulične čistače, pa ako neko nešto baci, oni će to počistiti, to im je posao, za to primaju platu, pa ljudi mnogo ne mare gde će šta da bace.
Tako i tu, u Norveškoj, sami brinu o svom prostoru, bez novčane nadoknade, čak šta više i ulože neku paru, za četke, farbe, razni pribor i sredstva za održavanje istog, pa više i vode računa posle o svemu tome. I uživaju u rezultatima svog i zajedničkog rada. Taj rad i taj prostor imaju posebnu emotivnu vrednost za njih. To je, da se malo našalimo, ona vrednost, koju napr. osiguravajuće kuće ne plaćaju kod nekih šteta na osiguranoj stvari ili objektu 😄.
Bilo je toga i kod nas u Bgd i u vreme mog detinjstva, u školama, oko "velikog spremanja dvorišta, pa uređenja nekog dela u baštu, vrt. I u Bgd, u kraju gde sam živela, pomoć u školskom dvorištu, roditelji zajedno sa decom i parkiće i prostore oko solitera i zgrada, stanari. I zvali smo to Radna akcija ili Radna Subota, napr.
Ima i sada, ovde na Kosmaju gde sada živim, kad je crkvena porta u pitanju i razne svetkovine. I po pitanju uređenja i čišćenja porte i crkve i parohijskog doma, a i kad je u pitanju posluženje. Neko doprinosi radom, neko pripremom hrane i raznih đakonija, neko učestvuje prasetom, jagnjetom, neko pićima, a neko novcem.
Naravno, jedan tim učestvuje i u pranju suđa tokom i posle gozbe, u posluživanju ...
Svako prema svom nahođenju, koliko ko hoće i može.
Neko više, neko manje, a kao i svuda, ima i onih trećih.
A i inače, Nedeljom, posle liturgije uobičajeno je da se u parohijskom domu ili na terasi doma podružimo uz kafu, čaj, slaniše, slatkiše, čašicu razgovora, pre nego se raziđemo kućama i svojim nekim obavezama i putevima.
Drago mi je čuti da toga ima i na drugim mestima. I to treba negovati.
Uživajte u svim tim blagodatima.
Lp ❤️🙋
Нема коментара:
Постави коментар