Memories

 

Sa ovim radio prenosom podsetiste me na prošlost i detinjstvo ☺️ Moj tata je redovno pratio Sportski program Nedeljom i mi sa njim 🤗 

Nisam se bavila jogom, ali sam imala prilike da upoznam Jasminu Puljo, '80-tih, putovala je sa našom agencijom negde. Predivno je izgledala, savršena figura, a čini mi se da je još tada bila 60+ (god.). 

Tog vašeg Bilbije se ne sećam, sećam se braće Jorga, pa mog tadašnjeg komšije iz kraja Janića, kao trenera i još nekih, koji su trenirali i takmičili se.  

Svetih se i svežijeg primera iz ovog milenijuma i jedne poznate karatistkinje, koja mi je spasila možda i život, ali od teških povreda svakako i zahvalna sam joj večno. 

Nije upotrebila svoju veštinu, samo me je upozorila da ne izlazim iz kioska (u kome sam u tom per. kratko radila), jer me pred vratima čeka neki ozloglašeni lik, koji će da mi nanese teške povrede i da mi otme pazar. Već je imao dosije za istu stvar i ta dama, neka koleginica,  ima trajne teške posledice, čudom je preživela te udarce i pad. 

Karatistkinja je radila u kiosku (druge firme) preko puta i snimila ga. 

Prijavili zajednički prijatelji policiji, koja je ubrzo došla i odvela ga, pa sam mogla bezbedno izaći. 

Sad me i na to podsetiste 😄 

Od sportova sam upražnjavala fudbal, klikere i tapkanje sličica sa dečacima 😊 u ranom detinjstvu. U školi stoni tenis (omiljen) i rukomet, a kratko i streljaštvo, takođe omiljeno, ali sportsko, ove srndaće i zeke ne bih mogla da upucam, sem nekog baš, baš u samoodbrani, u životnoj opasnosti. 

O životu i smrti

 Ljudi duže ne žive zbog loše hrane, loše vode, neurednog i nekvalitetnog života, u mnogome. 

Ali (!) Mislim da ne žive duže, zbog vere (!) 

Od rođenja nas ubeđuju da ko se rodi mora jednog dana i da umre i deca k'o deca u to poveruju i usvoje i ...kakve su ti misli, takav ti i život... Sve je, kažu, u veri, a eto, ja se sa tim slažem, da je sve u veri. 

Zato ja ne verujem da čovek mora da umre. Jednostavno se mnogi umore od života, nekvalitetnog ili ispunjenog i (ne)ostvarenih želja, pa nadalje ne znaju čime bi još obogatili sebe i svoje postojanje na Zemlji, pa odu. Ili (!) neki se razbole i nisu dovoljno jaki ili nisu dovoljno motivisani da se izbore sa bolešću, pa podlegnu bolesti, tj. odluče da je vreme ("tako Bog želi i odredio") da im je tu kraj na Zemlji. 

Mnogi su završili škole, zaposlili se, ostvarili porodicu, ostvarili roditeljstvo,  čekali unučiće i kad su i njih dobili, ne znaju šta više i šta dalje i odu ...u večna lovišta. 

Ja VERUJEM da Čovek može dugo da živi na Zemlji. Samo, mora da bude dovoljno jak i spreman da se odupre đavolu, satani i nedaćama, kojima nas bombarduju, iskušavaju, u želji da nadmudre nas, a preko nas Boga Oca, Stvoritelja svega vidljivog i nevidljivog i Sina Božijeg. 

No, ne dajmo se! 💪 🤜🤛

Dugo ti nama, Maro, poživela, u Zdravlju, Radosti i Blagostanju! 😘

Otići ili žaliti što nisi otišao iz Srbije

 Draga moja Luna, bilo i kod nas. '90-tih. Ako zbog loših uslova za rad,  zatvoriše firmu, radnju, imaš pravo na naknadu od države do 24 prosečne mesečne plate u republici. Uz to, privatnici su plaćali i neki iznos za slučaj nezaposlenosti. I kad ja zatvorih moju agenciju, nisam mogla da platim porez i dažbine za poslednjih 9 meseci i zato nisam dobila mojih  celih 24 mesečnih prosečnih plata. Predložila sam da napravimo prebijanje duga, pa da mi isplate umanjeno za taj iznos, ali je lik hteo da bude duhovit i rekao je da oni nikako nisu "za prebijanje", oni to ne praktikuju, taman posla. Ja rekoh, dobro, onda da izvršimo kompenzaciju, ali državna služba nije imala sluha za to, da pomogne ljude, već da ih ismeje i izigra. 

Po prevratu u državi  i  dolasku demokrata, pokušah sa njima da rešim to pitanje, oni su bili vrlo voljni da mi isplate taj novac, ali ako sam već izmirila taj dug. Kako dug nije bio izmiren, oni su "sa žaljenjem" izjavili da u tom slučaju nisu u mogućnosti da mi isplate tih 24 prosečna lična dohotka...a ni oni nisu prihvatali kompenzaciju mog duga, koji je bio neuporedivo manji od toga koliko oni meni treba da isplate. 

I eto, ja sam kasnije izmirila moju obavezu sa svim pripadajućim kamatama, a "Država Srbija", tj. određene službe državne mi ostadoše dužni poveliki novac. Još ako na njega dodamo i kamatu za sve ove protekle godine kašnjenja, to je cifra i po! I to im, i jednima i drugima, neću zaboraviti. A što se opraštanja tiče, treba li oprosti tako šta? Da sam tada dobila taj novac mnogo toga u mom životu bi išlo drugim tokom i mnogo teških trenutaka i nedaća i stresova i trauma bi bilo izbegnuto. 

No, sve sam to Bogu prepustila da se on sa svima njima obračuna.  Mada, od toga, što će on njih kazniti i što ih je kažnjavao, ja vajde nemam. Meni to nije satisfakcija, jer to moje proživljene traume i stresove ne može da ublaži, niti izbriše. 

Već sam bila tamo, znam kako je.

 Već sam bila tamo, znam kako je. 

A na tom Intervjuu će biti toliko  svetlosti, da će svetleti cela galaksija, samo je moguće da planeta Zemlja, dole pod nama, ostane u večnom mraku, jer "Bog reče: ,Neka bude svetlost!ʾ I bi svetlost. Bog vide da je svetlost dobra; i Bog rastavi svetlost od tame. Svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noć." Moguće je da Bog tada ponovo vrati večnu tamu na Zemlju.  Zato, ne žuri mi se na taj Intervju, a ni Njemu se ne žuri. Do 180., pa videćemo za dalje, to be or not to be. 😄🙏❤️ 

Coaching

 Korisni saveti i divan podsetnik, kao i uvek. 

Apropo tog peglanja, evo osveženja ☺️ Ja sam uvek volela da peglam, a i peremo suđe. Dok peglam, sama sam i mozak pustim na pravu, što se kaže. To u mom slučaju znači da obletim ceo Svet. Razmišljam o svemu i svačemu. To je zapravo moje vreme, vreme za mene, za "meditaciju", za razmišljanje, planiranje, preispitivanje, donošenje  odluka, osvešćivanje nekih stvari, pojmova, odbacivanje nebitnih stvari, nebitnih, toksičnih osoba itd. i sl. 

I moji ukućani su znali da dok peglam volim da budem sama i to su poštovali. Zadnjih godina uhvatih sebe da i ja kupujem stvari koje se ne moraju peglati 😅 a nemam više veliku porodicu, imam vremena na pretek.

Za pranje suđa je kod mene važilo pravilo, da još valjam poslednji zalogaj u ustima, a već sam skočila da raspremam sto i perem suđe. I to je tako trajalo godinama i decenijama. U zadnje vreme osećam da mi skakutanje i pranje suđa počinje da smeta, nije mi više gušt da odmah sve pospremim i rasklinim. Ali ni dalje ne podnosim da vidim suđe u sudoperi, ni jednu, dve stvarčice. Zato zaključujem da je došlo vreme da sebi pomognem i olakšam život, a da i dalje ispoštujem sebe i svoje principe po pitanju sudopere. Reših da jednostavno kupim sudomašinu iako sad živim sama.. Ne živim više u gradu, pre par godina, od odlaska u penziju, preselih se na planinu, a gradsko sam dete, ali to ne znači da treba i da živim po pravilima iz doba praistorije. I na selu se može živeti u komfornim uslovima, ako tako odlučimo i učinimo prave korake u tom pravcu. U selu je i lakše zaraditi novac nego u gradu. U gradu živiš od plate. U selu uvek možeš napraviti neku bašticu i dr., a i zaraditi extra money sezonskim radom na nekoj plantaži branjen voća, ručnim radovima i sl. 

Lep pozzz ❤️ 🙋

Trump i preljube

 Te porno fufike jedino na taj način i znaju da zarađuju, na skandalima, za drugo nisu ni sposobne.

Melanija treba da im se svima nasmeje u lice i da ih ignoriše. 

Kako neka statistika kaže, svaki predsednik Amerike je imao aferu sa tim fufikama. Ma to je takav nedostatak morala kod tih žena po US da su neprevaziđene. Trebalo bi ih kazniti i zauvek to zauvek uskoreniti iz društva. Zbog tih koje na takav način zarađuju, druge koje su zaista imale neki problem, neko nasilje pretrpele, ne usuđuju se da se jave, da prijave slučaj. 

Svako normalan bi odbacio takvu optužbu, jer su to žene lakog morala, bez stida i srama, koje na taj način zgrću lovu 

Злоупотребе друштвених мрежа! (отац Предраг у Јутру ТВ Прва)

 Comments

Milya Priba

38 seconds ago

Konačno i to dođe na red. Bravo! Hvala o.Peđi, drugom gostu i vama u studiju. 

Zašto ih prihvatamo? Ne moraju to biti problemi. Jednostavno, iz želje da damo podršku jednoj Pravoslavnoj grupi, nekim pojedincima, udruženim u istoj nameri da Hrišćanstvo, veru, crkvu, približe zalutalom narodu, koji se od svega odredio, otuđio.  Ali, posle par njihovih poteza počne sumnja u ispravnost. Ipak saslušate jedno "učenje" i sumnja se pojačava. Onda krenete da skrolujete, da ih malo "pretresete". Oni vam se često prvi obrate, a onda traže da vi njima pošaljete zahtev za prijateljstvo na Fb, napr. To im je valjda neki alibi za sutra, za (ne)daj Bože. Vi ste njih tražili za prijatelja, nisu oni vas jurili. 

Kako otkriti lažne pravoslavne grupe? Po imenu i prezimenu, kako nosilaca grupe/admina, moderatora, tako i pristalica, po mestu boravka, po mestu sedišta grupe, po načinu na koji se predstavljaju i načinu "prenošenja učenja", kao i samom sadržaju tog "učenja", literature, koju vam prezentuju i preporučuju ... 

Nešto od svega pažljivim slušanjem, nešto istraživanjem njihovog sajta, profila grupe na društvenim mrežama ... Jednostavnim skrolovanjem. 

Život, posao, mladi ...

 S jedne strane, tačno, s druge i nije im baš pametan potez /mnogima od njih. JER (!)  Tamo negde moraju da plate smeštaj i režijske troškove, prilično skupo, da se hrane i ... od tih par hiljada ostane im jako malo, skoro ništa. Uz to, rade po 10 sati dnevno. I ubrzo shvate da moraju naći još neki, dopunski posao i ubijaju se od trčanja i rada, da bi im makar nešto ostalo od love. Razmišljaju i da se vrate, ali samo retki se vrate, a mnogima je blam da priznaju da su napravili pogrešan odabir ili se poput Don Kihot a bore s vetrenjačama, u nadi da će se ipak snaći, da će im ipak krenuti na bolje ... I tako prolazi mladost, prolazi život ... I gde si bio, nigde, šta si radio, ništa ... Ako se konačno nekom i posreći da stekne neki dobar imetak, već je prestar za mnoge stvari ili je navukao gomilu nekih (hroničnih) bolesti, troši imetak na lečenje ... 

Treba se izboriti da u svojoj zemlji imaš pristojan i lagodan život. Stojim iza toga da život nije večna borba. Život nije ni igra. Život je oaza izobilja,   bezgranične kreativnosti, avantura, otkrovenja. Ali, od glupih, a pohlepnih sputani smo da život tako živimo.