Da se ne zaboravi!

 

Da se ne zaboravi! 

Neki grčki marinac je odbio da bombarduje Srbiju i osudjen je na neku kaznu zatvora, navodno.

Da li je to tačno mi ne znamo. Možda je i izmišljena priča u koju možemo i ne moramo poverovati. Ko je jednom spremio "prijateljskog" Trojanskog konja, uvek je spreman na isto, modifikovano prema situaciji i vremenu. 

No, ako je istinito, hvala mu. 

ALI (!) Nigde niko nije obelodanio nepobitnu činjenicu da bombardovanje nije moglo da počne i nije počelo sve dok se grci nisu izjasnili, tj. dok Kostas Simitis (ja kažem Simitar) nije potpisao... Saglasnost! 

A odugovlačio je, ne zato što nas voli i što nam je veliki prijatelj, nego sve dok nije izvukao dobru korist i dobrobit od EU i Svetske banke za svoju grčku, otpis velikog duga, pa refinansiranje nekog kredita, a zatim i novu pozajmicu... I onda je potpisao izjasnivši se ZA! 

Još tokom bombardovanja beše zemljotres u Turskoj, grci "odrešiše" navodno kesu i poslaše novčanu pomoć svom večnom "neprijatelju" od tih para koje su iskamčili za potpis, a odmah posle bombardovanja beše snažan zemljotres u grčkoj, u Athini, sa žrtvama i podrhtavalo je tlo celih mesec dana. Posle su krenuli i požari po grčkoj. Ima Boga, znači. A ovo malo "g" nije slučajno,  sitne duše ne zaslužuju veliko slovo, ni poštovanje. 

I ne treba zaboraviti ni činjenicu da su K.Simitis i J.Papandreu bili veliki "prijatelji" i Karadžiću, trčkarali često na Pale. I niko ih nije prozvao ni priveo u Den Haag, čak ni kao svedoke, a trebalo je da budu medju okrivljenima, da im se sudi za podrivanje sukoba, radi lične koristi i zloupotrebe položaja. 

I još nešto vrlo bitno! Marinac je odbio da bombarduje Srbiju! Pa Srbija nema more, niti izlaz na more! 

I na sve dodati i podatak da grci imaju osiguranje kod holandske osiguravajuće kuće, ne kod austriskih, kao Srbi.