Srbijanska stvarnost 2.

 

Jedna od gnjida, da li iz njihovog klana  kontrolora ili iz okruženja prišla je, dok se sa kontrolorkom objašnjavah, pa kaže kako je " i ona platila kaznu, pa kad je ona platila, zašto da ja prodjem nekažnjena"?! 

Nusam se s njom upuštala u razgovir, samo sam joj rekla da se ydalji, s njom nemam o čemu da razgovaram. 

Reče da ima pravo da stoji tu i prisustvuje našoj konverzaciji, ali ja joj još jednom potvrdih da nema pravi, da je suvišna i da se udalji. 

I konačno se udaljila. 

I ne verujem da se postidela svojih reči. 

Ono što joj nisam rekla jeste da je ona zaposlena, da ima plaćen prevoz povrh plate, a to što mnogi od zaposlenih ili neki od njih ne uplate na svoju mesečnu kartu, nego koriste za druge svrhe to je druga stvar. 

Ja sam penzioner i samo primam penziju, bez dodataka za prevoz. 

Čak naprotiv, ako je ikako moguće, od penzionera se gleda kako da mu makar koliko uštinu, otmu od te penzije, kolika god da je.  

E, tu je OGROMNA razlika izmedju nje (dosta mladje)  i mene. 

I uz sve to, ja se za razliku od te žene, želim da se sa mojom kaznom završi sa ovim kažnjavanjima, a ne da još njih 5 miliona bude kažnjeno i maltretirano, za nekih tričavih 200 dinara, samo zato što sam ja to doživela. 

A na drugoj strani se arče i troše kamare narodskih para na gluposti, trpa u džepove moćnika na vlasti, na njihova bespotrebna šetkanja po Svetu, čak i u ovo vreme Covid19 i ograničenog kretanja. 

Zar uz sav napredak tehnologije i Skajpa i Zuma, online veza mora uopšte da se putuje po svetu u bilo kskve posete, političke i bilateralne, trgovinske? 

Ako se narodu stalno nsmeću kupovine, prodaje, razne obuje, tečajevi, studije, onlin, zašto vlast mora da arči silne pare na posete drugim državnicima? Nema opravdanja. 

Novac uz budžeta treba da se koristi za dobrobit naroda, a pre svega za besplatni gradski  prevoz, za besplatnu vodu i struju stanovništva, jer i voda, a i struja su Bogom dana dobra. Održavanje instalacija i postrojenja, te zarade radnika na tim poslovima treba da se finansiraju i  budžeta. A Budžet se ne pravi niti puni pelješenjem naroda, niti porezom na zemlju, kuću i sl., za koje su ljudi jednom, pri kupoprodaji platili potrebne dažbine i više je neosnovano stalno im naplaćivati isti trošak, sem  ako su im zemlja i objekat dati na korišćenje, bez prava na vlasništvo. 

Srbijanska stvarnost 3.

 

Drugi primer neprijatelja sopstvenom narodu jeste jedan stariji saobraćajni policajac, koji sa mladjim kolegom stane Nedeljom ispred pekare u Sopotu i kažnjava sve koji se tu zaustave vozilima na kratko da pazare hleb i peciva. 

Tako ljudima presedne i Hleb i doručak i ručak i večera i ceo dan i vikend. 

A u Sopotu je vikendom, posebno Nedeljom mrtvilo, redukovan je i autobuski prevoz, ali taj starkelja, za koga mi nije jasno kako to da je još u službi, a ne davno već u penziji, našao sebi vikend zabavu i podučava podmladak kako (ne)treba raditi.  

Nisam mogla da gledam više taj javašluk jednom prilikom, dok na obližnjoj stanici čekah prevoz ka kući, pa mu pridjoh i upitah zašto to radi. Ima tu i neki znak za zabranu zaustavljanja i parkiranja, koji je davno potpuno izbledeo i treba se dobro zagledati u njega, da bi se videlo kiji je znak u pitanju. 

Čim je toliko izbledeo i nije promenjen, znači Ne važi! To i rekoh policajcu. On me gleda, a posle nekog vremena kaže "Ometaju saobraćaj" svojim zaustavljanje. 

Pa koji saobraćaj kad je posebno Nedeljom pravo mrtvilo u Sopotu? On ćuti i ode ka vozaču, kome je pisao kaznu. 

Nešto razmišljam, hleb je simbol Hrista. Ti svojim ponašanjem policajče ogadiš taj Hleb narodu, a i Hrista s njim. 

Trebao bi te grom zvivnuti  iz vedra Neba ili makar uz prvu kišu i nevreme, gde god se nadješ. 

Srbijanska stvarnost 1.

 

Šta će Srbiji i Srbijancima neprijatelji iz vana, kad imamo na pretek domaćeg škarta i unutrašnjih neprijatelja, gorih od svakog nuklearnog otpada i svakog Korona virusa!

Kontrolori na rampi u Malom Požarevcu su br.1., koji nemilosrdno češljaju i maltretiraju svoj sopstveni narod, zarad nekih 90-180 dinara i pišu im naloge za kazne od 5.000 dinara, pa naviše. Nisam sve ni pročitala šta piše na onom nalogu, predala sam ga u Sudu, po savetu Komunalnog policajca.
Sad ćemo videti kako radi naše Pravosudje, ima li pravde? Treba li jednu penzionerku sa niskom penzijom, primoranom da traži dodatni posao i u nenormalnim, vanrednim uslovima življenja zbog Covid19 i sl., koja za 2 meseca puni 65 godina života kazniti kaznom od 5 ili više hiljada?!

Pre svega dalje navedenog, ne znam šta traže ti mladenovački kontrolori na tom punktu, Naplatnoj rampi u Malom Požarevcu?
Mali Požarevac je u GO Sopot, u zoni 3, a po teritoriji Opštine Sopot žitelji ne plaćaju prevoz, sem ako su zaposleni van Sopota i imaju plaćen prevoz za sve 3 zone ili za 3. i 4. zonu.
Na teritoriji naše opštine NEMA ni kontrolora.
Kako i zašto, neka pitaju našeg Predsednika, g.Žiku. A bilo je i na Internetu informacije, verovatno je ima i sada.
Tako, ne znam šta traže ti kontrolori u M. Požarevcu? Mogu da kontrolišu buseve iz Mladenovca i Šepšina, a buseve iz Sopota i Malog Požarevca nemaju pravo.

Usput zadržavaju saobraćaj, ljudi kasne na posao, a 80% žitelja iz Mladenovca radi po Beogradu ili se školuje ili studira  u Beogradu . A veliki broj je i žitelja Sopota sa službom ili na studijama u Beogradu.

Juče sam i ja bila jedna od kažnjenika, tako da mi je preseo odlazak na razgovor za posao. I naravno, nisam dobila taj posao, na koji sam bila spremna da ustajem u pola 3 ujutru, da izlazim iz kuće u pola 4 pre svanuća, iako dolaze sneg, kiše, vetrovi, jer se radi od 6. Mlada, nadobudna radnica, kojoj je to izgleda prvi posao, bila je neumoljiva. Čak i na predlog Komunalnog policajca da mi vrati karticu i poništi nalog, ostala je pri svom hiru i policajac je rešio da mi ipak ona napiše kazneni nalog, jer je manja kazna, nego da mi on napiše kaznu. 

Kontrolori su iz Mladenovca, u grupi od 10-15 njih se tu okupi i poput bande razbojničke utrčavaju u bus, s tim da čim se otvore vrata na busu, neko od njih hitro pruža ruku da svojom legitimacijom blokira automat za overu karata, pa tek onda ulaze u bus.

E, ako si njihov prijatelj, rodjak, poznanik, kartu ti ne kontrolišu, promene par rečenica prijateljskih, onako usput dok druge češljaju.
A ako nisi od tih srećnika i  ako slučajno nisi overio kartu, maltretman kreće, do u nedogled. Nikakva objašnjenja ne pomažu.
Čak ni moje da idem na razgovor za posao i da mi je mnogo važno da stignem na vreme, da sam penzionerka sa malom penzijom, da za 2 meseca punim 65 godina (a onda ću se voziti za 400 dinara cele godine po svim zonama), da personalizovanu karticu nisam doplatila za ovaj mesec, jer retko idem van Sopota, tek ponekad, da sam dopunila karticu , tu nepersonalizovanu pre polaska, sa 200 din i imala na njoj još za 1 vožnju, pokazujem fiskalni sa kioska, da sam preokupirana tim razgovorim za posao i isključila se, zaboravila da overim kartu.. ali nije vredelo.

Kad se to sve konačno završilo, uz propuštenih par autobusa i kad konačno udjoh u jedan, u koji su oni utrčali pre mene, jednu devojku i jednog putnika još uhvatiše bez karte. Devojka je overila samo kroz 4-tu, mladenovačku zonu kartu, a za tog drugog ne znam i jedan od kontrolora daje "solidarno" kolegi ličnu kartu tog neznanca da piše nalog i taj momak odbija da on piše rečima "Ne, ja neću pisati to". Ovaj ga ubedjuje, ali on odlučno odbija.
BRAVO Momčino!
Jedan jedini od njih svih.
Interesantno je i da oni, koji ne udju u bus, sačekuju putnike, koji izlaze iz busa, traže i od njih karte na pregled!!!
Nevidjeni javašluk, prekoračenje svih poslovnih  ovlašćenja, a i nevidjena povreda ljudskog dostojanstva.
Ako si lošeg materijalnig ili finansijskog stanja, zar to treba da zna ceo okrug?
Hoće li neko da pomogne u toj situaciji?
Neće. Samo će se kojekakve gnjide podsmehnuti.