Školstvo i zvanja u Srbiji

Podstakao me jedan Poznanik i Fb Prijatelj na ponovimo razmišljanje na temu školstva i zvanja stečenog kroz školovanje u Srbiji.

Pomenuo je imbecila i pojasnio da je to srednji stepen mentalne retardiranosti, a sve apropo A.Vučića i nekog njegovog nastupa i govora pred grupom gradjana, vezano za gradnju nekakvog autoputa...

Na to ja dodadoh:

Što se mentalnog poremećaja tiče i mi, iz II ekonomske, turističkog smera imadosmo Zdravstvo, pa izučismo i razne bolesti, organske i neorganske, te mentalne nedostatke i poremećaje, da bismo se lakše snašli na terenu sa masom turista u kojoj se zadese i bolesne osobe.
Zaboravih stepenovanje, ali kod retardiranosti postoje sem imbecila i kreteni, idioti i degenerici.
Ovog ne znaš u koju bi grupu svrstao, on pripada svakoj od njih! Po svim parametrima. I po fizionomiji i konstituciji i po ponašanju i govoru ...
(I Psihologiju imadosmo, takodje)

Sad razmišlja dalje, ne vezano sa dotičnim Imbecilom ...
Da, imali smo savršeno školovanje, samo naši profesori se nisu izvirila da dobijemo i odgovarajuće diplome i zvanja adekvatno obrazovanje, koje smo u toj školi stekli.

* Dobili smo, posle svega, zvanje Turističkog tehničara, čime su nas poistovetili sa istima, stečenim u Ugostiteljskim školama, a znanja i stepen obrazovanja nam se dijametralno razlikuju.
Na našim diplomama trebalo je i treba da stoji Ekonomsko-Turistički tehničar.
Zar smo mi džabe bistrili Ekonomiku Preduzeća, Računovodstvo sa Knjigovodstvom, Statistiku, Političku Ekonomiju, Ekonomiku Turizma i dr.,?

* Takodje, trebalo je da dobijemo i Klasu i Diplomu ili Uverenje, za stečeno znanje iz Daktilografije sa Birotehnikom, koju smo takodje izučavali i uvežbali tokom školovanja i to 3 godine. Mi nismo dobili ni Potvrdu ni Klasu, A oni koji upišu Kurs daktilografije u trajanju od 2 meseca dobiju Diplomu i Klasu i sa istom nadju i posao!

* Oštećeni smo i za zvanjeTurističkog Vodiča i za Pratioca grupe (mada je '80-tih bilo moguće raditi kao Pratilac grupe bez kursa, nevezano sa stručnom spremom), A koje zvanje i titule je trebalo da dobijemo po završenoj školi, po automatizmu.
Umesto toga od nas je traženo i očekivano da pohadjamo dodatno kurs da bismo stekli zvanje Turustičkog vodiča. Mislim da niko iz moje generacije nije prihvatio da pohadja taj kurs. Ili bar velika većina nije. A ni iz drugih generacija, a samo 10 generacija je izašlo iz II Ekonomske sa turističkim smerom. Posle toga je iz nepoznatih razloga taj smer ukinut. Možda baš zato što nismo adekvatno rangirani u društvo, što smo podcenjeni i omalovaženi i mi, A i naši profesori, samim tim.

Zar smo džabe učili Osnove Turizma, Ekonomiku Turizma, Turističku geografiju, Istoriju Umetnosti?! I sad je neki 2-mesečni kursić bitniji i važniji od našeg 4-godišnjeg školovanja?

Zar to ne vredja čovekovu  inteligenciju i povredjuje dostojanstvo čoveka?

To su stvari koje je trebalo osoblje naše škole da obezbedi i izvojuje kod Ministarstva Prosvete za nas, svoje učenike, svoje štićenike, ali nisu uspeli.
Beše to u vreme titoizma. U isto ono vreme, kad su se pisale spec. knjige za ove "rušitelje" socijal-komunizma, za njihove "visoke" škole po BiH pre svega, sa bezličnim sadržajem, punim internacionalizama, pa time i potpuno nejasnim, A tako "zvučnim", pogodnim i za slavlja i za sahrane, i za kongrese i za katastrofe ...

I tako, od ozbiljnog obrazovanja i puno, puno truda da se savladaju mnoge nauke, mnogi udžbenici iz raznih, ozbiljnih oblasti doživiš debakl i fijasko.
Pitaju te sutra samo da li imaš diplomu visoke ili više škole. I ako nemaš propao si. A to što si ti to sve prošao kroz svoje srednje 4-vorogodišnje obrazovanje, to je nebitno.
Zapravo, to je društvo u celini potpuno nejasno, strsno, nestvarno, neshvatljivo.

Zaposlih se kasnije, na jedvite jade, u turističkoj agenciji. I od svih zaposlenih jedino ja imadoh obrazovanje iz oblasti turizma, by the way!
Žena koja je radila na železničkim kartama treba da ide u penziju za koju godinu pa kako niko nije pokazao interesovanje za taj posao, sem mene, rešiše, u dogovoru sa šefom Službe JŽ,  u Beogradu, izvesnim Jovom Šeferom, da i mene "doškoluju". Trebalo je da po lažem diferencijalne ispite u Železničkoj školi, ovde u Beogradu.

Hoćeš?  Hoću!

Odnesi J. Šeferu na ŽTP Beograd, original svedočanstva iz III i IV godine iz tvoje srednje škole, Krštenicu, ne stariju od 6 meseci, Kopiju lične karte i istu na uvid...

Važi.
Odnesoh sve traženo i čekah, čekah, čekah ...ali poziva za vanredne, večernje časove i pripremu za polaganje diferencijalnih ispita nema, pa nema.
Ja intervenisah par puta. Posle dužeg čekanja dobih i odgovor preko mog rukovodioca Agenciji u kojoj raduj, da su iz JŽ ŽTP odgovorili da ne znaju šta će sa mnom. Uvidom u moja Svedočanstva iz III i IV godine i proverom, konstatovali su da sam ja na daleko višem, neuporedivo višem stepenu obrazovanja od onog, koje pruža njihova škola da je gubljenje vremena i nepotrebno doškolovavanje.
Gledali su me svi prisutni, uključujući i rukovodioca, kao Vanzemaljca, neko vreme posle toga. I dobila sam od JŽ ŽTP zeleno svetlo da radim na izdavanju voznih karata u domaćim i nedjunarodnom saobraćaj u bez Kursa, obuke, železničke škole, što sam i radila narednih par godina, samostalno, kao Računopolagač, vodila sama tu službu za potrebe naše agencije i naših klijenata.
Posle nekoliko godina Agencija je odlučila da ukine železničke karte, jer iziskuju puno posla, a zarada na njima je simbolična.
Tako se vratih opet samo na prodaju turist. aranžmana. A kasnije i na rad u Avio službu, za koju sam mnogo pre toga završila Obuku u JAT-ovom Školskom Centru i dobila Certificate za IATA Agenta (461/I).

Toliko o Školstvu, Srednjem Obrazovanju i Zvanjima u Srbiji.