Ovih dana jurim grejanje. Intezivno tragam za najekonomičnijim i najpovoljnijim načinom da utoplim i ogrejem ovu moju kuċu.
Za sada samo moju sobu grejem nekom kvarcnom peći ili nekom zidnom grejalicom, koja liči na klima uredjaj, sa daljinskim upravljačem, a koju sam koristila i u stanu ranije, u vreme pred i po-grejne sezone, dok se t° ne ustali ili zimi noću, kada nema grejanja.

Ne znam koliki će mi račun za struju stiċi i strah me je od toga, ali u kuċi je kao u hladnjači. Ja moram voditi računa pre svega o sebi i o mom zdravlju, pa kako bude.

Za uvodjenje grejanja, peć i radijatori, tražim procene i već dobih prvu, mada sam i bez nje znala okvirnu cenu, a to je 2260€. Ja taj novac nemam, a ni moguċnost da obezbedim.
Ni uz kredite i kreditne kartice, kojih za sada ni nemam, ali koje mogu dobiti jedino u visini minimalca, tj. 30000dinara, s obzirom na visinu moje penzije.

I juče razmišljam što u sebi, što naglas, sama sa sobom, nisanadaljevaljka, ni sportista, ne migu id jednog pojavljivanja negde, da uzmem 5000€ ili makar 2-3000€, šta ću. Ali valjda ću nekako preživeti i naċi načina da sebi obezbedim topli i udoban dom.

Izgleda da mi je jedino rešenje da u moj život uplovi neki Princ iz Banke, drugi izlaz ne vidim. A ni Princa iz Banke. Niti imam ideju kako bi se to on mogao dogoditi. Ja nigde ne izlazim, noćni život mi je uvek bio nula, niti me je interesovalo da se vucam po noċi po kafanama, klubovima i sl. mestima. Ne smatram ni da mogu kvalitetnu osobu ni sresti na takvim mestima.
Ja sam sa godinama postala i te kako probirljiva. I ranije sam imala ideju o tome kakvog životnog saputnika želim, pa su mi se svi smejali, počev od moje majke i njene familije pa nadalje, komšinica kojekakvih, koje je moja majka vrlo revnosno obaveštavala o mom životu, mojim željama, zamislima i stremljenjima. Tj. mojim velikim Maštanjima, kako je ona imala običaj da ih naziva.

Ubedjivale su me sve one da to što ja želim ne postoji i da se manem mašte jer takvog princa neċu naċi, neko da gledam nešto id pistojeċih. Majka, ako se takva osoba uopšte može nazvati majkom, je dala sve od sebe da me sputa i da se dalje školujem, po njoj je srednja škola više nego dovoljna, pogotovu za žensko dete. Za muško je valjda po njoj zanat najbolje rešenje, kakve škole i školovanja. To je skupo i bespotrebno, čak i štetno. Od prevelikog učenja može malo i da se skrene, kao što je i tamo neki njen brat od neke tetke, "jadan" malo pošuntaveo od silnig učenja. A završio je fakultet i postdiplomske studije. Povučen i skroman čovek, vrlo običan i prirodan, po njoj majo šuntav od mnogog učenja.

Želela je što pre da me se reši, da me uda i da ona "konačno počne da uživa". I tako, niti se ja udadoh kako sam želela, niti se ona baš nešto nauživa u životu, jer je izuzetno teškog karaktera bilonapa šta god i koliko god imala nikad nije bila zadovoljna, uvek zavidela drugima na ivom i onom, a vrlo lenja i nespremna na neke velike žrtve, učenja, obrazovanja, upijanja svega dobrog i korisnog iz okruženja.

Da se ona pitala, ja ne bih ni osnovnu školu završila, jer je nju mrzelo da ustaje ujutru i da me vodi u školu, koja nije bila mnogo daleko od kuċe, pa sam se brzo osamistalila u odlascima i mnogo toga drugog. Zbog istog razloga nisam išla ni u muzičku školu, kohu sam vrlo, vrlo želela, a trebalo je boxiti se nekoliko stanica tramvajem, a i košta sve to ... Bacati novac na te stvari!? Nikako!!! (Novac, koji je neko drugi vredno zaradjivao, a ne ona! Ona je samo želela što više da troši po rasprodajama i bofl robi.)
No ona nije tema mog interesovanja niti razmišljanja. Na tu temu sam davno stavila tačku. A i Gospod 2014. god.)

Kad uključim kvarcnu pećkicu noću ona mi osvetljava sobu i ta svetlost mi blješti u lice, oči i budi me, smeta mi da spavam. Ako uključim drugu, koja izduvava topli vazduh, nju po uputstvu treba max na 2 sata da uključim, pa da pravim pauzu, pa opet ako treba.

Tako i radim. Uključim na sat i po, dva, ona se posle isključi, a ja spavam sve dok ne osetim preveliku hladnoċu, koja me probudi, pa je onda opet uključim. A probudi me i potreba za mokrenjem. I to nekoliko puta u toku noći.
Ja, koja se noću ne budim zbog toaleta, sada ustajem bar 3 puta tokom noċi i velikih količina tečnosti se oslobodim svaki put. To me je podstaklo na razmišljanje.
I povezah to sa mojim grejanjem.  Peć koju planiram da kupim je šporet na čvrsto gorivo, drvo/ugalj, a ima i neki rezervoar za vodu, "bojler" od 20-tak litara i može se koristiti i za etažno grejanje, sa radijatorima, cvima i svim potrebnim...
Eto, i čovek radi na istom principu. Ili je peć neko projektovao po principu čoveka. Kako god, organizam luči tečnost, u hladnim uslovima luči više tečnosti, koju sam organizam i greje, pa je čoveku toplo, sve dotle dok ne izluči previše tečnosti, pa max t° usredsredi na zagrevanje te tečnosti, u bešici, pa čoveku tada zapravo postane hladno po telu. Jer, urin se nikada ne smrzava, ne samo zbog sastava, nego pre svega zbog t° kojom telo nju stalno greje.
Ona je voda u našem bojlerčiću zvanom bešika. I kad telo nju zagreje, ta toplota se dalje emituje kroz organizam.
No, kako se količina tečnosti u organizmu smanjuje, a u bešici uvećava, to se i više t° na njeno grejanje troši, a manje provodnika/tečnosti u organizmu ostaje.

Kad ispraznimo bešiku t° se opet polako ujednačava i tako sve u krug.
Ja dodjoh do tog zaključka, a šta kažu nauka i medicina, briga me. Meni je hladno i inače, tokom zime, dok imam potrebu za uriniranjem. Čim se oslobodim te tečnosti više mi nije toliko hladno. Tu neka veza postoji.

Nastavak u sledećem broju! Hi hi hi! A sad na noge lagane, što zbog toaleta, a pre svega zbog nekih važnih obaveza, no i o tom drugi put.