25.apr.2015. /fb
Kad smo već kod Interesa, kaže prekjuče jedan moj, mislila sam prijatelj, dobar poznanik makar, Hercegovac, kako su ljudi čudni, sve gledaju samo kroz interes.... Nešto kasnije kaže on potpuno ozbiljan, kako Eto, ljudi napravili kućerine, koje zvrje prazne, sve stoji, niko ne koristi ( емотикон smile ), umesto da to sad lepo sve daju nekom na korišćenje da tu stanuje sa porodicom, da održava tu kuću i imanje... Nekim izbeglicama. Ja sam bila zabezeknuta šta čujem od zrele, odrasle poslovno sposobne osobe. Prethodno se hvalio kako je išao da obidje ''ognjište'', kuću u kojoj je ponikao, da ih je bilo 11-toro dece i svi otišli rasuti po svetu, niko nije ostao u rodnoj kući. Najbliži je brat u Herceg Novom, pa on i sestra i Beogradu
A u selu imaju i asfalt do kuće, vodu, struju, sve su izgradili, nisu kao neki ovde (uz podsmeh) još nemaju struju, put, vodu.
Ja ga pitah što on i njegovi nisu dali tu kuću u Hercegovini nekom da koristi, održava. Vidno se štrecnuo! Kratko razmislio, pa onako neubedljivo reče Pa niko nam nije tražio.
Onda mu pojasnihda taj ko je gradio tu kuću zna dobro zašto je gradio. A uložio je puno sebe, svog truda, rada, novca u nju. I sad tek tako da je nekom da na korišćenje?! Možda dodje u nju kao penzioner, proda, ostavi deci, unucima...
I za infrastrukturu mu pojasnih, kada sam ja bila dete gradilo se i uvodilo sve od samodoprinosa i struja i voda i put. To važi za Srbijance. A svi koji su došli ovde od nekud hoće sve fraj da dobiju ovde, i kuće i imanja, stanove, što god. I posao. I ti neće da daju ni prebijenu paru ni za šta. U Kaludjerici napr. samo njihovi sokaci nemaju asfalt. A da je pravde takve treba odavde najuriti.
Kad smo već kod Interesa, kaže prekjuče jedan moj, mislila sam prijatelj, dobar poznanik makar, Hercegovac, kako su ljudi čudni, sve gledaju samo kroz interes.... Nešto kasnije kaže on potpuno ozbiljan, kako Eto, ljudi napravili kućerine, koje zvrje prazne, sve stoji, niko ne koristi ( емотикон smile ), umesto da to sad lepo sve daju nekom na korišćenje da tu stanuje sa porodicom, da održava tu kuću i imanje... Nekim izbeglicama. Ja sam bila zabezeknuta šta čujem od zrele, odrasle poslovno sposobne osobe. Prethodno se hvalio kako je išao da obidje ''ognjište'', kuću u kojoj je ponikao, da ih je bilo 11-toro dece i svi otišli rasuti po svetu, niko nije ostao u rodnoj kući. Najbliži je brat u Herceg Novom, pa on i sestra i Beogradu
A u selu imaju i asfalt do kuće, vodu, struju, sve su izgradili, nisu kao neki ovde (uz podsmeh) još nemaju struju, put, vodu.
Ja ga pitah što on i njegovi nisu dali tu kuću u Hercegovini nekom da koristi, održava. Vidno se štrecnuo! Kratko razmislio, pa onako neubedljivo reče Pa niko nam nije tražio.
Onda mu pojasnihda taj ko je gradio tu kuću zna dobro zašto je gradio. A uložio je puno sebe, svog truda, rada, novca u nju. I sad tek tako da je nekom da na korišćenje?! Možda dodje u nju kao penzioner, proda, ostavi deci, unucima...
I za infrastrukturu mu pojasnih, kada sam ja bila dete gradilo se i uvodilo sve od samodoprinosa i struja i voda i put. To važi za Srbijance. A svi koji su došli ovde od nekud hoće sve fraj da dobiju ovde, i kuće i imanja, stanove, što god. I posao. I ti neće da daju ni prebijenu paru ni za šta. U Kaludjerici napr. samo njihovi sokaci nemaju asfalt. A da je pravde takve treba odavde najuriti.
Нема коментара:
Постави коментар