Priznadoh skoro da se u poslednje vreme sve manje mogu oteti utisku da živim u Sanatorijumu. Gde god se okrenem sve sami Pacijenti.
Od onih zvaničnih, sa dijagnozom teških bolesti, operisanih i pod stalnom daljom lekarskom kontrolom (i oni delom doprinose tom utisku, po brojnosti),
do neuporedivo većeg broja onih bez dijagnoze, koji su samim svojim postojanjem doprineli stanju prethodno pomenutih. Onih samoživih, egoista, nevaspitanih, drskih, neotesanih, sirovina, energetskih vampira, manipulatora, glumatora sreće i zadovoljstva, neostvarenih prevelikih ambicija, loših organizatora, ograničenih intelektualnih i umnih mogućnosti, a željnih moći, publiciteta...
Od najranijeg detinjstva želela sam da budem doktor . Za početak zadovoljih se lečenjem mojih lutaka i lutkica.
Nije me zaplašio ni podatak da studije medicine traju duže od drugih studija, kao ni podatak da se produžava i na specijalizacije.
Ali me jeste zabrinuo podatak da se razni experimenti vrše na glodarima, jedinim životinjama kojih se užasavam i na slici, a kamoli u prirodi, koje ne mogu da smislim ni žive ni mrtve.
I onda odustadoh od te namere.
A ni neorganske bolesti ne podnosim. Sve takve Pacijente bih pobila, ali mi vera i zakon ne dozvoljavaju, pa ih prepuštam Gospodu da se On sa njima obračunava i likvidira ih.
A Čovek se najbolje može od istih zaštititi na više načina.
Jedan je svakako na drskost odgovoriti drskošću. On se kosi sa Sv. Pismom i verom Pravoslavnom i Hrišćanskom, koja kaže da ako te neko udari po obrazu, okreni mu i drugi. Molim Gospoda da mi oprosti, ali ja ne prihvatam tu soluciju.
Drugi je, svakako, odbaciti, odgurnuti takve ljude od sebe, zauvek.
Na žalost, ima nekih čudnih ljudi, koji "ne shvataju u čemu je problem". I obavezno obrnu tezu, pa ste vi "kamen spoticanja, vama stalno nešto smeta...". Takve osobe ja nazivam "francuske sobarice", a mogu se svrstati u Pacijente. Oni, jednostavno, sve što im nije u interesu ne žele da shvate ni prihvate, koliko god ljudi stajalo iza tog mišljenja, tog stava. I toliko su se bezgranično visoko vinuli iznad svih u svojoj mašti ... Takve je, po mom mišljenju najbolje eliminisati iz svog okruženja i svog života, pogotovo ako su već dobili priliku da nešto kod sebe promene, ako smo već par puta progutali neku njihovu drskost, uobraženost, nadmenost (bez pokrića, kako imam običaj da to nazovem).
Treći način je, čim primetite u svom okruženju Pacijente bez dijagnoze, zaobići ih u velikom luku, ne truditi se oko njih, ne započinjati bilo kakav razgovor sa njima, ne truditi se da ih promenite, jer oni su, kao i oni iz prethodnog opisa, nepopravljivi. Zato, ne gubiti vreme, jer vreme je novac, a ni energiju, jer energija je Život.
