(Otac Predrag Popović, o domaćinima)
E, Oče, divno zabavljate ljude, ali ...ko je ovde od poštenog rada kupio stan ili napravio kuću?
Želimo deci da obezbedimo ono što svakom treba za život i posebno za početak novog života, zasnivanje svoje porodice. Posle neka menjaju, dogradjuju, važno je da imaju nešto za početak. I to nije greh pred Bogom. Nigde u Sv. Pismu ne piše da čovek treba da živi u siromaštvu i bedi. Piše u St. Zavetu da svako domaćinstvo treba da dā hramu, crkvi neki postotak, desetak i sl. od onog što ima, što mu je rodilo, na čemu je prodajom zaradio neke zlatnike i srebrenjake.
I ako je siromašan i ništa nema, kako će taj da ispoštuje to i odakle će da dā desetak (10%) od čega? Od bede?
Uostalom i sveštenici i monasi dobijaju sve na gotovo, i stan i posao i kancelariju za administrativne poslove, uz Bogomolju i kuću i Crkveni Dom.
Drugo, takvo razmišljanje "ja sam se mučio da stvorim, pa nek se i on muči da sebi stvori...", zar nije sebičnost, samoživost? Gde je tu ona Božija "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe"?
A svako ko želi Hrista da prati, treba da se odrekne sve svoje imovine! Zašto? Vrlo jednostavno. Zato što je trebalo da postane večiti putnik, nomad, da bukvalno, fizički prati Hrista, koji je hodio po celoj Planeti i koji je te svoje sledbenike slao u Misije, da propovedaju Veru Božiju. I sve što bi imali, to bi im propadalo stojeći nekorišćeno, neobradjivano, kuće takodje vremenom propadnu, ako se ne popravljaju i ne doteruju. I ko je krenuo da prati Hrista? Uglavnom siromasi, ribari. Odrekli se svojih čamaca i pošli za Hristom. I išli po svetu i propovedsli Božiju veru, Hristovu veru i proslavili se kao Sveci. A Hrist ih je slao na tom putu, zajedničkom, kako piše i u Sv. Pismu, kod nekih domaćina, da prenesu Hristovu poruku, da pripremi večeru za Hrista i njegove učenike, sledbenike. Biće da ti domaćini nisu bili siromasi, jer kako bi napravili večeru za 13-14 ljudi? I dali im i počinak ponegde.
A neko je mudro, ja bih rekla podlo, smislio kako da na perfidan, filozofski, način prevari čoveka, dobro ga ojadi i što lakše prigrabi za sebe što više.
E, to je Bogohulno!
I još nešto vam moram reći. Vino je Božije piće, koristi se i za Sv. Pričest, simbol krvi Hristove. Vino je i hrana i piće, naravno, pravilno dozirano.
Rakija, medjutim, važi za Djavolovo piće. I ne treba ga mnogo propagirati, ni forsirati. Naprotiv, treba je predstavljati isključivo kao dezinfekciono sredstvo, koje je korisno za obloge u nekim slučajevima ili za popiti, ali dozirano, samo neposredno pred dobar, jak obrok ili posle jakog obroka, radi boljeg varenja masne i jake hrane. Nikako redovno, više od čašice, dve tokom dana...
Tako odvraćati ljude od alkoholizma, a ne uvlačiti ih u zavisnost i alkoholizam.
Mi danas ne treba da se svega odreknemo da bismo sledili Hrista, jer ga ne sledimo fizički (sem u Postu) nego u veri. A kad krenemo bukvalno ka Hristu i Gospodu Bogu Ocu, onda ćemo se i mi odreći sve imovine, nepokretne i pokretne. Jer, kako kaže ona naša, niko nije u grob poneo svoje bogatstvo. Ali, fok je živeo ovsj svetovni život ono mu je svaksko bilo od koristi.
Ne znam ni kako bi bile sve te bogomolje i manastiri podignuti, sagradjeni, da nije bilo bogatstva i imućnih?
Treba samo da, kako piše i na onom Američkom $ Dolaru, (Trust in God/Veruj u Boga), misliš na Boga, dok trčiš za tim $ ili Dinarom, tj. novcem, da ga poštenim poslovima i poštenim radom zaradiš, a ne kriminalnim, podlim, podmuklim radnjama, kradjom, prevarom, otimačinom, ubistvima, da ne budeš pohlepan, da imaš meru u svemu. I da desetak ili više daš i Sv. Hramu.
Ostajte s Bogom, u miru i dobru.
