Ne znam kad su Izbori, ali SNS je već krenuo sa prikupljanjem glasova.
Danas beše neka nova Akcija ...
Pitah jednu domaćicu, koja je sva radosna krenula kući sa "poklonom", šta se deli na onom štandu  ona mi reče da SNS deli kalendare i hemijske olovke. Samo zaboravih da pitam, da li je morala i da se potpiše, legitimiše, za "poklon", mada je očigledno da je tako.
 Možda bih mogla i Ja da raširim jedan štandić i podelim neke upaljače, higijenske gumice, po rolnu toalet papira i sl., prikupim potpise i registrujem moju političku stranku. Vredi razmisliti.
Ovo je izgleda dobar teren za takve stvari.

Jedan od mojih comments, na neku video objavu na YT:

Saša Janković bio odličan ombudsman? Duhovito! Taj ombudsman je radio isključivo za sve one koji su teret i šteta za ovu državu Srbiju. Njima je pomagao da legalizuju svoje prisustvo u ovoj zemlji i pomagao da izvuku veliku korist od svih moguċih svetskih i evropskih institucija, koje tu pomoć pružaju. A sve na uštrb domaćeg stanovništva. Zato nije ni prošao na izborima, samo je pokazao koliko mnogo tih koristoljubivih glumaca ima u ovoj državi Srbiji, tih što glume velikosrbe, glume ugrožene i ojadjene i hvala mu na tome što ih je okupio u tolikom broju oko sebe. U njegovoj Kancelariji pomoć ni podršku nije mogao naći, niti dobiti domaći živalj. S druge strane, on ni nije mnogo bitisao u toj Kancelariji, trčkarao je na političke skupove i razna mesta gde je bilo televizijskih kamera i predstavnika svih drugih javnih medija, pravio sebi reklameu i prostor za kandidaturu za lidera države, a svim tim masama nepoželjnim za ovu državu pomagali su njegove kolege, zaposleni u toj Kancelariji, koji su takodje došli u ovu državu, kao i te manjine kojima su i pomagali.
Ombudsman u Srbiji nije bio zaštitnik svih žitelja Srbije, nego samo i isključivo odredjenih manjina u Srbiji.
Takav čovek nije podoban ne samo za lidera države, nego ni za rad na mestu ombudsmana. I ako ta Kancelarija postoji isključivo da legalizuje postojanje nekih manjina i nekakvih izbeglica u Srbiji i obezbedi im svakojaku pomoć od ovog već više nego dovoljno osiromašenog i opljačkanog srpsko-srbijanskog naroda i svu pomoć od raznih evropskih i svetskih organizacija, dodeljenih Srbiji, njima i samo njima deli, onda takva Kancelarija je štetna za Srbiju i Srbijance i ne treba ni da postoji!

Mislim da ta "Oprosti im Bože, ne znaju šta rade" više ne pije vodu. Do sad su svi mogli da nauče da misle i da znaju šta trade i šta treba da rade. I ovi i svi drugi na Planeti Zemlji i te kako znaju šta rade.
Zato moja Molitva je ovakva:
Gospode Bože ne opraštaj više nikom ništa, kažnjavaj redom, žestoko sve naše vidljive i nevidljive neprijatelje i njihove zlonamerna i pogana činjenja ili sva nečinjenja koja bi bila na našu dobrobit.

Neko pod imenom "Meša Selimović" dade ovu objavu
na Fejsu, na šta pljusnuše mnogi komentari, pa ni ja ne ostadoh ravnodušna.

"Ne voliš da budeš na smetnji, ne voliš da te ko krivo pogleda, ne voliš da ti iko ružnu riječ kaže. Kako onda misliš živjeti?"

(Tvrđava)

Moj comment:

Božanstveno! Smireno, staloženo, razumno, misleno, ovovremenski, zdravo,  živo, kreativno, uposleno, odmorno, blaženo,  zadovoljno, u blagostanju, radosno, veselo, nasmejano, ali ne previše, zbog bora,  ispunjeno. Bez gubljenja vremena, živaca i energije na besmislene, zle, zlobne, pakosne, podle, podmukle, ljubomorne, lenje, glupe, tupe, bahate, razuzdane, razvratne, na njihovu poganu narav, i bolestan um, uživajući u svakom trenutku moga života, ovog, jednog i jedinog, koga sam svesna u ovom  vremenu. Kada budem otišla na Onaj Svet ili reinkarnirana, onda ću misliti u onom vremenu i koncentrisati se na osmišljavanje života u onim uslovima i želeti opet sve navedeno.

Dobih i još uvek dobijam lajkove na isti. 

Neku malu fukaru postavio neko za reporterku, izveštača sa protesta gradjana i penzionera protiv režima, bednog standarda, protivustavno umanjenih penzija, veċ nekoliko godina u nazad... Dali joj spremljeni text, ona ga naučila nešto napamet, nešto improvizovala, a povremeno i bacila pogled na papir, da se podseti daljeg texta ...
Mala je čista sramota za novinarstvo i za državu Srbiju ...


Novinari nisu postavljeni za reportere, izveštače, da daju svoja mišljenja, nego da prenesu pravu sliku, pravo stanje sa terena, sa konferencije, sastanka, skupa, sa kog izveštavaju.
Ta mala se ponašala kao slučajni prolaznik, koga su zaustavili na ulici i postavili pitanje o nekom incidentu, koji se dogodio tu negde u blizini ... Ili tačnije kao "navijačica" u fajtingu u školskom dvorištu ili negde u blizini škole, kako to nažalost deca "stručno" zovu. Mala veze nema sa novinarstvom niti ima osnovno kućno vaspitanje, to je činjenica. Maloj su dali tekst koji je trebalo da nauči napamet i da ga izrecituje, na svoj način, što je ona i uradila, s tim da se u jednom trenutku zbunila, zaboravila, pa je bacila pogled na tekst, koji je imala u ruci. Pitanje je i da li je to bilo bilo kakvo direktno uključenje ili je snimak učinjen veče-dva ranije, a prema već pripremljenom scenariju sa grupicom koja će da se "obračunava kišobranima"...
Dobro je da je ta " novinarka" Barbara potražila stručnu pomoć, jer je evidentno da joj je potrebna i to iz mnogih oblasti.

U emisiji Bolja zemlja, gostovao neki prof., koji treba da održi govor, predavanje, uvodnu reč, na skupu, povodom niske cene jabuka ...

Sve je lepo rekao dotični profesor, treba proširiti asortiman jabuke, posebnu pažnju dati na organsku proizvodnju... Jedino kod proširenja proizvodnje, bilo da je lešnik ili bilo koja druga voćka, povrćka, nekako uvek se ugledamo na neke druge zemlje, ali ni u jednoj rečenici ne pokažemo da smo uzeli u obzir bitan element, a to je P, površina  te zemlje, na koju se ugledamo.
Tako, eto, Italija se prostire na P od 303.338km2,
a Srbija ima P = 88.361km2.
Prema tome, oni mogu da prošire neku svoju proizvodnju lako i jednostavno. Kod nas proirenje neke proizvodnje, po meni, onako laičkim rezonom i logikom, morali bismo nečega da se odreknemo u korist tog proširenja, da neku drugu proizvodnju smanjimo ili čak da se neke druge proizvodnje potpuno odreknemo i okrenemo tom oroširenju, preusmerimo na to proširenje. Dugoročno posmatrano, da li se to usplati? Voće nije jednogodišnja biljka, čak šta više, kid svakog zasada se čeka na rod minimum 3 godine, a često i po 7 godina. Ni to nije zanemarljiv elrment u toj kalkulaciji.
I baci se čovek na proizvodnju takve voćke, gde se čeka 7 godina, jer je neko to ishvalio na sva usta i ... kroz 4-5 godina se okrene priča, da je rentabilnije gajiti neku drugu vrstu, postoji dobro tržište za ...nešto drugo ... Zvuči glupo i neozbiljno.
Ne ugledajmo se na druge zemlje. Razmotrimo veċ jednom šta najbolje uspeva na našem tlu, koliki prostor možemo realno izdvojiti za takvu proizvodnju, razraditi tržište tokom rasta tih biljaka, da kad krene prvi izbiljniji rod imamo gde da ga plasiramo ... Jednostavno učinimo da taj proizvod bude naš brend i to je to.
I sa malom količinom takvog proizvoda možemo imati dobar prihod. Kao onaj Novi Zeland sa nekakvim Manuka medom. Ne bave se tamo svi pčelarenjem, niti imaju tolike prostore pokrivene manukom, sa koje pčele sakupljaju nektar... Ali, oni su od tog posla načinili brend. I na takve se možemo ugledati. A koliko čega ko proizvodi, to zavisi od mnogih faktora i ne možemo se na takve ugledati iz vrlo, vrlo objektivnih razloga.

Kad se nadje neki nadobudni student ili nazovi stručnjak ili nešto slično (čitaj, ideološki zavisnik, stranački potrčko), da brani pogrešnu politiku u zemlji, poljoprivrednu pogotovu, ne možeš ostati indolentan, moraš odgovoriti.


Djordje Preković, s koje Planete si ti pao ovde, momak?
Iz kog Preka si stig'o ovde?
Koga briga koja je cena maline u Poljskoj, Burundiju, Tunguziji, mi živimo i radimo u Srbiji. I od svog mukotrpnog rada hoċemo visok standard življenja, a ne jedva golo preživljavanje. I samo to želimo i samo nas to interesuje!
A tu šund literaturu za ispiranje mozga, koju učiš napamet, pokupi na gomilu i spali, ali na bezbednom mestu, da ne izazoveš požar ozbiljnih razmera.
I da ne živiš u neznanju i zabludi, da pojasnimo i to "šta je nenormalno uvoziti maline u vansezoni?"
Nenormalno je to što je i u tim zemljama iz kojih ih uvozimo, takodje vansezona za maline u tim zemljama!
Zašto mi da bacamo naše u sezoni zbog niske otkupne cene ili zašto da naše propadaju, jer nema ko ni gde da ih skladišti (čitaj, zamrzava i čuva) ili da odvraċamo ljude od proizvodnje, zbog loše poslovne politike na najvišem poljoprivrednom nivou poljoprivredne zemlje Srbije, pa posle ih uvozimo?!
Te novce koje damo za uvoz trebalo je da damo za frigo mašine i skladišne prostore, za naše proizvode, pa da mi budemo izvoznici u vansezoni tih proizvoda!

Mani odgoj!
Odgoj+šutnja=Istorija Bolesti!
Vratiti istom merom=Detoksikacija!
Ako možemo da progutamo ponos u gro slučajeva, možemo i odgoj da progunemo!

Hvala Vanja na ovom postu, upravo mi je otvorio svest i pomogao da pronadjem izvor tegoba, a i lek, istovremeno.

Teško prodje koji dan a da se Čovek ne iznervira. Izgleda pogreših kad Sopotsku opštinu odabrah za stanovanje, zbog pčela uglavnom.

U petak popodne neko mi ostavio kovertu u vratima... Otvorim, ono OPOMENA za neizmiren porez za novu kuću i plac! OPOMENA! a uopšte nisam dobila REŠENJE za porez, da znam kolika je moja obaveza za plaćanje.
I ne samo da sam dobila Opomenu, nego u njoj i 13,94 din kamate za kašnjenje.
U ponedeljak na sabajle odem do Opštine, reklamiram, ali samo sam uspela da dobijem i Rešenje za porez i uz to i novi iznos za plaćanje, jer Opomena je iz novembra, pa je kamata još porasla. Tako je ispalo da sam nekih 60,00 dinara platila kaznene poene za to što mi neko iz opštine Sopot nije poslao Rešenje na kućnu adresu. Na koverti je pisalo "Nije došla po rešenje"!?! Potpisah listu sa koverte i stavih i datum prijema, ali nije vredelo, naravno, jer znaju da je to sitan iznos da bi se neko hvatao za žalbe, tužbe, advokate i povlačio po Sudovima, jer bi to mnogostruko više koštalo. Tako, sitne dušice se zabavljaju i zadovoljavaju sitnim trikovima, vrlo primitivnim i niskim da ojade svoje gradjanstvo, za koliko god, da nahrane svoje iščašene dušice!
Niko mi nije ni rekao da treba da dodjem po rešenje. Kad sam krenula da predam Prijavu za porez, svratih do agencije preko koje sam kupila kuću i agentica mi kaže da ne idem, to je njena dužnost, ona ċe da podnese zahtev za porez, a Notarka će po službenoj dužnosti podneti za Prenos apsolutnih prava. Ja samo treba da čekam rešenja i platim.
Pre polaska u Slovačku svratim da vidim jesu li podneli prijave, a devojka, pomoćnica kaže divno što sam došla, pripremili su Prijavu, samo ja treba da je potpišem. Pogledam, stari obrazac. Kažem joj da taj obrazac ne važi više, da sam ja danima obilazila knjižare i konačno u Mladenovcu našla novi. I dam joj novi obrazac, potpišem blanko, na poverenje i sutradan otputujem.
Eto, klijent mora da prati promene u poslovanju, a ne agent posrednik!
I nikada ne dobijem Rešenje, nego dobijem Opomenu po rešenju, pa tek onda preuzmem rešenje.
Ne znam kako je u drugim Opštinama, u Sopotu je tako! ... I to nije sve ...!

Juče sam trčkarala zbog mog grejanja.
Kako imam običaj da kažem, štedela sam struju, pa sam ceo dan bila odsutna od kuće 😊 a u busu toplo, po radnjama i tržnim centrima toplo i milina!
Ali, nije milina! U vratima me sačekalo Obaveštenje iz Pošte o nekakvoj pošiljci.
I sidjem jutros na sabajle u Sopot, podignem kovertu, a službenik kaže da je otvorim kod kuće i to tek pošto lepo skuvam kaficu i sednem... Nasmejem se i pitam što? Kaže on, da se manje nerviram dok čitam. Odakle je koverta? Iz Ministarstva finansija, Filijala Mladenovac, Odeljenje Sopot. A te koverte umeju mnogo da iznerviraju čoveka kaže poštarenko. Nasmejem se i čim izadjoh otvorih, ono dugo iščekivana koverta sa Pirezom na prenos apsolutnih prava ... Cifra neka troćoškasta, sa dve decimale ... Ostavim za kod kuće da pregledam natenane ...
I kod kuće se uznerviram do u beskonačno!
Gospoda iz Opštine Sopot su dala sebi za pravo da glume Procenitelje imovine i zemljišta, pa su mi rebnuli porez od 2,5% na glavnicu, tj. na cenu koju sam ja platila prodavcima (a ima ih dvoje), za nekih 60€ više.
Ja ne kupujem svaki dan po kuċu ni parcelu, nemam praksu u tome ni neka posebna znanja iz te oblasti. Kad su dolazili na uvudjaj o postojećem stanju kuće i placa, i to na moj zahtev,  sačinili su neki Zapisnik, tražili da pitpišem. Rukopis potpuno nečitak, ja rekoh da se nadam da su zapisali pravo stanje stvari, ja ću potpisati ako je to neophodno, ali ... Čak nemadoh naočari kod sebe, pa nisam ni uspela da pročitam šta su pisali. Nisam dobila ni primerak Zapisnika, pa su mogli dopisivati šta su hteli.
U svakom slučaju napisali su, kako uspeh da dešifrujem da je kupatilo uradjeno kompletno!?! A kupatilo je bilo katastrofalno, sa raskopanom cevi duž jednog zida, zbog kvara i nakvašenog zida, i još nepromenjenom, što sam i fotkala ondmah, sa polomljenim wc školjkama, bez slavina ... u oba užas, i u kupatilu i u wc na spratu. Krov bez opšivke, pa još pun puhova, što smo kasnije ustanovili, jer su tada još bili u fazi hibernacije ... Istočni, a pre svega južni zid kuće spolja i iznutra ispucao! To sam im posebno naglasila i skrenula pažnju. Na to mi je jedan id njih rekao da to nije ništa neobično, i njegova je kuća ispucala, to se sleže teren ... Mene njegova kuċa ne zanima, mogla se i srušiti, ja sam ovu kupila i bitno je u kakvom je stanju, zbog cene koju sam platila, a pošto sam oborila traženu cenu, bitni su razlozi i mog obaranja cene i njihovog pristanka na pnudjenu sumu. Napisali su i da je dobra stolarija, da su prozori od drveta, dupli, sa duplim staklima, sa žaluzinama ... Prozori nisu dupli, stakla jesu, samo prozori ili s prsta zjape, ne dihtuju ili ih ne možeš nikako otvoriti, kao da u zakucani ekserima za okvire. Žaluzine se samo čekićem mogu otvoriti, ali se posle ne jaju zatvoriti. A i kad su itvoreni, na spoljnim zidovima nema onih spec. držača za žaluzine, pa ako bi dunuo vetar tu bi bilo lupe i treskanja i karambola ... Vrata su takodje problematična, treba oboja da se promene... Jedna su naximalno rasklimatana, a bila su u prošlosti obijana. Kuċa je bila obijena.
Medjutim, gospoda iz Opštine Sopot, radili oni za Ministarstvo ili za koga god, dali su sebi pravo da procene da kuća i plac, po nekim samo njima znanim merilima i aršinima, više vrede, pa su mi razrezali dažbinu za celih 60€ višu od one koju treba da platim. A treba da platim 2,5% od cene po kojoj sam ih kupila.
Tačno je da u Zakonu postoji ta opcija i ta moguċnost, ali oni služe za sve one malverzacije, gde nekakvi tajkuni i oni što se preko noċi bogatiše, za bagatelnu cenu kupuju vrednu državnu i društvenu imovinu. A ova kuċa i ja smo mnogo daleko od toga. Ja sam i sa cenom koju sam platila, preplatila tu kuċu. Kasnije sam saznala za nekoliko kuċa u okruženju, da su prodate za mnogo manje para i moglo se odmah u njima stanovati, bez naročitih ulaganja...ali ja nisam imala auto, da zujim okolo i raspitujem se previše, busevi idu retko, sa puno lufta izmedju dva polaska, još je bilo zimsko vreme, sneg, hladnoće, mrazevi ...
I eto, opet ona sitna duša ni ovoj Službi nije dala mira...
I sad prosto Čovek ne zna da li da poteže Žalbe, taksirane sa 1900 dinara, pa advokate ... Što će i u ovom slučaju koštati više od tih, NE zanemarljivih, 60,00 € ili da napravi majmuna od sebe, da plati i uštedi makar svoje živce koliko je to moguće... ?!?

I ne bi mi sve ovo tako tragično palo da nisam pre 10-tak dana obišla mnoge službe i kancelarije po Opštini Sopot, da provetim ko mi je slao jednu pošiljku dok sam bila na putu. Bila sam i kog tog genija što mi je razrezao 60€+ za apsolutna prava, ali i kod tog što mi je poslao Opomenu i još sa kamatom za neblagovremeno izmirenu obavezu i svi su mi oni rekli da mi NISU oni slali nikakve pošiljke!!!

Posle nekoliko dana, 01.dec.,subota popodne, nadjem dole ispod placa, na ulici Obavest o pošiljci, iz Pošte ...sa datumom 06.11.2018! Kaljavu cedulju.
Odem u ponedeljak zorom u Poštu, službenik ĉim je video broj pošiljke na toj cedulji, kaže to je iz Katastra. Odem tamo, jeste njihova, ali "nije im se vratila ta pošiljka", a slali su i pre i posle te još jednom.
Jefva uspeh da izmolim da mi daju kopiju tog Rešenja, da platim obavezu uknjižbe (sebe) novog vlasnika za kuću i plac, pa da mi posle pošalju novo Rešenje, overeno, potpisano.
Vratih se ponovo u Poštu, da proverim je li vraċena ta pošiljka ... I oni pronadjoše da jeste, još 16.11.18. I ĉude se i smeju, kako to Katastar nije dobio nazad kovertu?!
I tek kad sam odnela ulpatnicu, dobih i Rešenje.

Odem onda u Vodovod da zamolim da dodje neko da očita stanje, da platim vodu. I prethodni put sam išla da zamolim da neko dodje da očita i posle platila utrošak. I oni kažu 'ajd' doći će, mada gradjanstvo samo očita i dodje, kaže koje je stanje i po tome plate. Ja se izgovorih da je dole nisko u šahti sat, nije mi baš zgodno za spustiti se ...i obećaše da će doći.
Ne znam kako se po drugim opštinama plaća utrošak vode?
I tako ... Jedne juriš da platiš. Drugi ne znaju šta hoćeš od njih, onda ti rebnu kamatu za neblagovremeno izmirenje duga. Treći te kazne što si oborio neku cenu, pa te opale po nosu i uzmu ti procenat na nepostojeċu vrednost ...

A proletos, kad upoznah nekada slavnog Vladana Lukića, Zvezdinu zvezdu, sedi on u njegovoj kafani, inače je i Podpredsednik Opštine Sopot, čita kao zainteresovano novine, a zapravo prati dešavanja u kafani. I kaže: " evo, vidite, cela Opština sedi ovde. I inspektori i činovnici i šefovi službi ...nabraja mi on ... U kancelariji su od ujutru do pauze. Pauzu provode ovde i to neku vrlo produženu, više se uglavnom ne vraćaju u kancelarije do kraja rada. I tako svaki dan! I kako može ova opština da prosperira? Šta može od ove opštine da se očekuje? Kakav napredak? Ko je ovde uopšte zaintetesovan za posao? I kako rade svoj posao mnogi od njih? A ja ih samo posmatram, svakodnevno. I njima to ništa ne smeta."
I u pravu je. Od '80-tih do danas u Sopotskoj regiji ništa se novo nije desilo, ništa stvorilo, sve je kao i pre 40 godina. Ono što ja pamtim. Ovde neki sistem klana vlada, sa debelim zidinama opasan, koji teško može neko iz vana da uruši i prodre unutra. Ovde nema ni Maxija ni Lily ni DM, ni Idea, samo par radnji, lokala domaćeg življa... To samo po sebi puno govori pažljivom posmatraču.
Mislim da je i u Barajevu slična situacija.
Za razliku od Sopota, Mladenovac je tako uznapredovao, tako se izgradio, tako procvetao, postao grad za sebe. Velegrad! Pun sadržaja. Bravo za Mladenovac i Mladenovčane.
Za Sopot je jedino rešenje, da se razvije i krene napred, da vlast preuzme neko iz vana, sa drugog kraja Beograda. Poput Šapića, koji živi na opštini Zvezdari, a predsedava u opštini Novi Beograd. Takvo rešenje bi bilo idealno i za ovaj Sopot i Barajevo i sve nerazvijene opštine i područja.


Čujem od mnogih meštana da se Predsednik Žika sprema da ode u penziju, a da je sve uredio i da će ga njegov sin zameniti na toj funkciji.

Dok živeh na Konjarniku (40+ godina), bila je na snazi parola "Konjarnik Republika!"
Ovde će izgleda zaživeti parola "Sopot Monarhija!"

Povodom neke reportaže o glumcu Casperu van Dien ... suprugu Katarine (Karadjordjević) Oxenberg

bilo je dosta komentara, a mene se posebno dojmio jedan:

MrSlomar:
This is rubbish! Catherine Oxenberg does not have right to call herself princess! Hers mother is the princess but she cannot call her children prince or princess. It is no lawfull.
Princess Elisabeth does not come from kings family, she comes from brother of the kings family. Princess Elisabeth was merried to Mr. Oxenberg. He was not royalty and so Catherine is Miss Catherine Oxenberg and not princess of anything. Stop this rubbish. Too many people died for monarchy for you to make fun of it.

Na koji sam dala i svoj kao dopunu istog:

... And that king Petar Karadjordjević was not the king of Serbia, than of today non-existent states Yugoslavia. So, only stupid people can "return" some of their property to a dynasty of a non-existent country. And they certainly did not do it because of this dynasty, but for themselves, to "rehabilitate" themselves, because they or their ancestors were servants and followers of the then court of the then dynasty. And they think that they are now somehow important figures and maybe blue blood, because they serve the descendants of the former dynasty. Or simply, they do not know that they are doing anything other than serving someone.
Those who have done their best to rehabilitate the dynasty of a non-existent state should put on the psychological test and punish that they have taken away the property from the Serb people and given false princes and false princesses for use and pleasure.
At that moment, when they fled the country, the Kingdom of Yugoslavia ceased, so their titles fell, they were canceled. And the moment SFR Yugoslavia collapsed, it ceased to exist forever, only then it makes no sense to present Karadjordjevic to the princes and princesses. Those who proclaim as a dynasty are not Serbs, they are enemies and descendants of the enemies of the Serbian people of the state of Serbia, who have done evil for centuries to Serbia and its people.
By the way, Katarina Oxenberg is not, nor can, nor need to be Karadjordjevic! It is logical that she has her father's surname, if at all, as well as her husband's surname. This is normal, i.e. the rule in Serbia and the Serbian people, and wider. Their royalty is the big past.

The Karadjordjevic dynasty, after all, did not have a hereditary crown. Unlike the Dynasty Obrenovic, who had a hereditary crown, and none of the members of this royal family is not a prince or a princess. If history went through another course, we would have been, but the fact is that history ran as it flowed, and it's a long past.

Ima mnogo video zapisa na Yutube-u, veličanja roditelja, pa ne mogadoh da prećutim neke činjenice, već dadoh sledeći komentar:

Lepo je što voliš i ceniš svoju majku, Bogoljube Kariću,  samo to treba da radiš na manje teatralan način. Lepo je i što se majka zamonašila, ali  kad se neko zamonaši, treba da se odrekne svetovnog života, imovine, materijalnih dobara, da se posveti molitvama, Gospodu, Hristu, Sestrinstvu, da živi skromno, a ne u materijalnom bogatstvu i raskoši. Monahinjama i monasima mesto je u manastirima, u Sestrinstvima i bratstvima, to je njihova porodica od zamonašenja pa do kraja života. Mogu se sretati sa familijom, roditeljima, decom, ali samo na kratko, ne da žive u porodici u kojoj su bili pre zamonašenja. I ne mogu im nikakvi sveštenici ni sveštenice drugačije odobriti, jer oni nisu Gospod Bog lično, oni su samo Božije sluge, poslušnici.

O nečemu što se zove Karića Portret!

Volim društvene mreže, volim i Jutjub i rado odgledam neke video zapise na njemu. Neki su više, neki manje interesantni. Neke jedva odgledam jednom, neke po više puta, a ima i onih koje prekidam i ne vraćam im se više.

Slučajno dodjoh i do jednog video zapisa na YT pod nazivom: Danica Karić, Prosidba i Venčanje. Odgledah one koje sam planirala, pa razmislivši malo otvorih i taj, da vidim ĉija je to žena od te braće Karić. Onda ubrzo shvatih da je to njihova majka.

Nije mi želja nikog da uvredim, posebno ne nečiju majku, ali neke stvari su jednostavno nesvarljive i čovek ne može da ostane indolentan na to.

Priča svoju ispovest par Karić. Ne znam kada su oni to usnimljeni ni kojim povodom. Iz neke su zaostale ksovske sredine, mladoženja je davno umro, a nevesta evo slavi svoj 98-mi rodjendan.
No, u toj ispovesti, tom kazivanju snaša navodi da je rodjena 1923-će godine, u jednoj maloj sredini, mestu na  Kosovu. Znači u primitivnoj, zaostaloj sredini.
Dalje kroz priču predstavlja sebe dobrom devojkom iz jedne patrijarhalne sredine, iz fine porodice, kako je jedva pristala da ode na kafu kod komšinice, mamine prijateljice i mamine vršnjakinje. A u daljem izlaganju ispade da joj je ta komšinica bila navodadžika za udaju, te da se udala za komšinicinog nekog rodjaka, koji je sa svoja dva rodjaka krenuo u to drugo mesto, specijalno da bi sebi našao devojku, tj. buduću ženu. I da je imala 26 godina kad se udala!
Iz male, patrijarhalne sredine, iz fine porodice, dobra i časna devojka da se uda tek sa 26 godina života? I to ne za neku svoju veliku ljubav, nego na provodadžisanje, za potpunog stranca, nepoznatu osobu? U ono vreme? Pa još iskaz da su živeli vrlo skromno, od muževljeve plate i svekrvine penzijice, ona nije radila!?!...ali je izrodila armiju dece!?! Nešto tu nije u redu! Nema logike uopšte!

Nema logike ni u tome, da sva deca iz porodice Kariċ, odrasli, matori ljudi, ljube ruku svojim roditeljima. Koliko god bili iz konzervativne sredine, to celivanje ruku svojih roditelja je toliko izveštačeno, pozorišno scensko da iritira želudac kod gledaoca.
Svaki put, pri svakom susretu sa roditeljima svi od reda, sinovi, kċeri, unuci, praunuci, zetovi, snaje, ljube ruke bračnom paru Karić, nekakvoj Danici i Janićiju. Malim, beznačajnim kapljicama u okeanu Čovečanstva.
Prave idole od svojih roditelja na tako izveštačen način, o njima i sebi samima pričaju bajkovite priče, a ustina je bila sasvim drugačija.
Braċa Kariċ potiču iz ispodprosečne, siromašne porodice, muzikanti, koji su se u nekom trenutku otisli u svet, svirali po nemačkim kafanama i bircuzima, tako zaradili nešto para, vratili se u soje rodno mesto Peć i tu otvorili sa tim novcem nekakvu radionicu metalne struke... Kovačnicu ili nešto slično, ne sećam se više tačno.
Pre mnogo godina moj otac je u novinama, možda baš u Večernjim, jednom prilikom naišao na članak baš te sadržine, braċa Karići, zanatlije iz Peći, do radionice i posla došli sa parama zaradjenim po Nemačkoj, gde su radili kao muzikanti.
Jedan od njih se zove Bogoljub, a ćerka mu se zove Miljana.
Gle, kaže otac, cigani se svi prekrstili u srpska imena. Gde baš moje ime nadje, majku mu! Nije mu baš bilo pravo što se tamo neki cigoš, muzikant sa Kosova zove isto kao on. A ni što mu se i ćerka zove kao ja.
Malo je tata frktao, uzdisao, zbog toga, vraċao se na to par puta, komentarisao i posle je to palo u zaborav.

A ti isti muzikanti odjednom krajem '80-tih dodjoše iz te Peći u Beograd, rešili da otvore firmu u Beogradu, imaju velike planove... Iznajmili stan u Beogradu trosoban, zaboravih na kojoj adresi, radiće sa Rusima, tu je veliki potencijal posla ...trt mrt... Odjednom, preko noċi od zanatlija postaše visoko obrazovani, a kako, nije teško pogoditi, jer uskoro potom, u vreme Miloševića otvoriše i svoj univerzitet ... Pa svoju TV ... Sve u vreme one krize i sankcija koje su zadesile nas i našu zemlju...

Tu zgrnuše, opet preko noći, gomile para, sa kojima krenuše dalje da kupuju sve i svašta, da "darivaju", doniraju, da potkupljuju, sve i svakoga ...
Pa tako i našu crkvu, čime zapravo ismejaše i našu crkvu i našu veru.

Odoh pre par godina u obilazak naših manastira na Kosovu i zaprepastih se kada u Porti, nečeg što bi trebalo da je naša svetinja iz prošlosti, Peċke Patrijaršije ugledah grob nekakvog Janiċija Kariċa, oca tih "biznismena i vrlo uspešnih ljudi" braće Karić!
"Šta radi ovaj ovde?", zapitah se tada. " Čime je on to zavrednio ovo mesto? Ĉime je zaslužio da bude ovde sahranjen?", pitah se dalje. I još uvek ne nadjoh idgovor na ta pitanja, sem da su sinčići to dobro platili, darivali manastir nekim velikim novcem i tako obezbedili to grobno mesto.
Ako je tako bilo, to je velika sramota za našu državu, našu crkvu, našu religiju. To je ismevanje naše vere i svake stvarne vrednosti.

Juče naidjoh na novi video biser na YuTube-u, proslavi 98-mog rodjendana Danice Karić, koja se posle smrti svog muža i zamonašila, vetovatno u Peċkoj Patrijaršiji, nosi crnu monašku odeću, dobila je monarško ime Angelina, mati Angelina! I naravno, sve to je čista parodija, komika, pozorišna predstava, za široku javnost, a ta "Mati Angelina" živi u porodici sa svojim sinovima, kċeri, unucima... Uopšte ne živi u Manastiru ni u Sestrinstvu!
Još jedno ismevanje Srpske crkve i vere! Ona je u svojoj svetovnoj porodici, povukla je deca iz Manastira zbog zdravlja, zaboga. I druge Sestre i Braća, monahinje i monadi su imali i imaju zdravstvenih problema, pa ne napuštaju svoja sestrinstva ni bratstva. U tome se i ogleda njihova veličina i požrtvovanost, prijemčivost Bogu i čvrstoj veri u Boga.
I da sramota bude još veća oni slave rodjendan svojoj majci, monahinji, u svojoj "raskošnoj", kičerajskoj do perverzije, kući, gde je došao i sam patrijarh Srpske Pravoslavne crkve, Irinej, da uveliča dogadjaj!!!
Da li je jednom patrijarhu mesto tu?
Tog klovna i bezveznjaka treba što pre ukloniti sa mesta Patrijarha naše crkve, na koje nije trebalo bilo kada ni da bude izabran i da se na to mesto dovede častan, pošten i uman čovek, veran svojoj crkvi i veri i narodu i državi u kojoj je poneo monašku odoru. A ne neko stalno mutnog pogleda, kao da je stalno na nekim drogama i opijatima, polusvestan i sebe i svog okruženja, čiji govori su toliko puni praznih fraza i besmislenih rečenica, da bi i dete iz osnovne škole bolji tekst smislilo i sa više emocija, žara, istinitosti, izgovorilo.

Braća Karić, tj. ta familija je ruglo ove države, neprijatelji Srpskog Naroda države Srbije, žalosna potvrda one srpske izreke " Para vrti gde burgija neće". Tako Karići ostaviše burgije i zanate i krenuše grozničavo i megalomanski da grabe pare, novac, ne birajući ni mesto, ni poslovne partnere. Oni su u ljubavi sa svima, od kojih mogu da imaju veliku korist.
U jednom trenutku u priči o prosidbi i venčanju njihovih roditelja, reče jedan od njih kako se u njihovu kuċu u Peći, iz koje oni potiču, uselila neka šiptarska porodica. Nije objasnio detalje vezano za to useljavanje, po kom isnovu su se uselili, jesu li prodali tim ljudima tu kuċu ili su je "morali da napuste" kao i veċina "srba" sa Kosova, za koliko para su je prodali i sl. Samo se sav važan izreklamirao posetom toj kući, kako je u dobrim odnosima sa tim kosovarima, kako je "dobrodošao" u toj kući... A reporter je kasnije naglasio da sem nekih dobacivanja na ulici, nisu imali nikakvih ozbiljnih problema sve vreme boravka i rada ekipe, tu na terenu ...
Možda bi da ostave utisak jakih ljudi na Kosovu, sposobnih, da pripreme sebi teren za neke predstojeće izbore, kao "spasioci" Kosova, nekog ko može da drži pod kontrolom situaciju i dobrosusedske odnose na Kosovu.
Sva ta farsa, komika, pozorište, kojim predstavljaju sebe, svoje bližnje i svoje živote, ukazuju na takav neki scenario za buduċnost i težnje za ostvarenjem.

A zapravo, oni su se vratili u Srbiju samo zahvaljujuċi onom debiloidnom Vučiću, sa kojim orde u istu tikvu, kako bi se to narodski reklo. Oni su mu bili vetar u ledja, podrška i njegov lobi, da bi mogli opet da se vde uopšte vrate.
On je poništio sve tužbe i optužbe po kojima su trbali biti odmah po dolasku uhapšeni i da odgovaraju.
Sutra će ti isti Karići da dobiju punu podršku od tog Vučića, kad bude isetio da je izgubio tlo pid nogama i predsedničku fotelju pod guzicom, da bi migao i dalje da uživa u svim blagodatima zemlje Dembelije, koju su svi oni pronašli u ovoj našoj, ovoj mojoj Srbiji.
Tužno, da tužnije biti ne može... 😭

I to se, jednostavno, ne sme dozvoliti! Mora se uzabrati neko pametan i častan, utoliko da po dolasku na tu najvišu funkciju opet vrati sve te tužbe i vrati im pravosnažnost i da odgovaraju svi Karići pred Narodom Srbije, za sve što su skrivili, proneverili, sakrili, prikrili, oteli...da im se opciguje sva imovina, jer ne znam kojim su oni to poslovima zaradili sav taj basnoslovni imetak?! Ne postoji niti jedan častan ni pošten posao preko koga bi oni mogli da zgrnu tolike pare!
Nisu ni toliko inteligentni ni intelektualnih sposobnosti, da bi kroz častan rad i posao zaradili toliki novac.

I pošto se kroz Kariće očistih umno i duhovno, oslobodih tereta i pripremih, sad mogu da idem mirne duše i čista srca da kuvam moj kačamak i započnem post za Pričest.