"Sestre u Hristu"


Neverovatno kako se neke osobe razlikuju u zavisnosti od mesta na kom ih srećemo.
A i sva ta poimanja religije i opštenja na nekom "verskom savremenom jeziku" su mi toliko neprihvatlhiva i strana, čudna.
Sva ta prozivanja "sestre u Hristu" zvuče mi glupo i neosnovano... Ma zvuče sektaški, a ja nisam sektašica i svoju veru ne doživljavam niti prihvatam kao sektašku.
Šta znači ta jer "sestra u Hristu" uopšte?
Po meni ništa lepo, ni pametno. Zvuči glupo, pomodarski, nadmeno, uobraženo i sve ono što Hrišċanstvo ne prihvata, ne propoveda i ne podržava. Sve ono što Hrišċanstvo osudjuje, odbacuje, smatra grehom.
Svako pozdravljanje sa "sestra u Hristu" para uši.
Nisam ja prihvatila Gospoda Boga zbog Hrista, nego Hrista zbog Boga.
Ja verujem u Boga! I zbog vere u Boga prihvatam i Hrista kao Božjeg Sina. No kako je on Njegov Sin, tako isto sam i ja Njegova Kćer. I nismo mi braće i sestre u Hristu nego smo Božija deca. Braće i sestre u Bogu, ako ċemo tako da se definišemo.
I svi koji veruju u Boga su to, braće i sestre u Bogu, kako god mi tog Boga zvali i nazivali.
Isus Hristos nije Gospod Bog! On je Božiji Sin! Po tome je polu Bog pola Čovek. I od na običnih smrtnika razlikuje se po tome što se njegov duh ovaplotio, tj. ušao u materiju i oživeo je, kao i kod svakog Čoveka, ali po smrti on je kompletno, sa svojim telom se uzneo na Nebo, otišao u Carstvo Božije. Isto kao i njegova Mati, čije Uspenje se u Hrišċanskom svetu proslavlja.
Sveti se po tome razlikuju od drugih ljudi što se mogu uzneti na Nebo u svom kompletnom obličju, duhom i telom. Tako se bar shvata u Narodu i crkvi i veri Hrišċanskoj ta svetost.
A kod običnog Čoveka u sudnjem času se razdvaja Duša od Tela i Duša se vraċa u Nebesko Carstvo kod Gospoda, na dalje služenje Gospodu i dalju upotrebu, a Telo se sahranjuje, šalje u Ad, u Podzemno Carstvo, pa su neki smislili kako da se izbave iz Ada tako što se spaljuje Telo umrlog. Ali, ako su zaslužili Ad Gospod je pravedan, pa im Dušu ne prihvati, nego je pošalje u Ad. A nečije Duše svakako pošalje u Ad iako je Telo otišlo tamo.

Oslovila me je jedna devojka, pomoċnica pri Crkvi, na ulici sa "O, dobar dan Sestro u Hristu... Kako ste, jeste dobro...?"
I meni je takvo pozdravljanje zasmetalo, priznajem.
Osetih se neprijatno, zbog naroda okolo, kome skrenusmo posebnu pažnju na nas dve. Osetih se kao nekakva sektašica. A ja to nisam. Ja sam Vernik, Hrišćanka, Pravoslavka i ne smatram da sad nosim nekakav žig niti sam obeležena zbog toga, to je nešto sasvim normalno i to je deo mene i mog svakodnevnog života. I nema potrebe da to posebno ističem svuda i na svakom mestu.
Zna se kada i u kojim prilikama to treba da istaknem i potenciram.
Brojanice koje imam na ruci dovoljno govore o tome da pripadam veri.
Interesantno da me u Crkvi i Parohijskom domu do sada niti jednom nije tako oslovila, oslovljava me po imenu.
Sve mi je to više ličilo na cirkusku predstavu i njenu želju da sebe istakne na ulici u tom trenutku, da na samu sebe skrene pažnju i sebi da na značaju i posebnosti.
Nek oprosti Gospod ako grešim, ali tako je iz priloženog.

Pomoćnica u Crkvi i u Parohijskom Domu, nije svestenica, nema crkvenu odeću ... To je nešto poput kućne pomoċnice i sekretarice, 2u1. Ne znam da li prima platu za svoj rad pri crkvi, mislim da dà. Znam i neke žene koje su dobile otkaz u crkvama u kojima su službovale, ostale bez posla.
Ni crkva nije više što je bila. I tu su se dogodile raxne promene i reforme... Nažalost, ne baš razumljive običnom svetu. Promene, koje crkvu i vetu više odaljavaju od Čoveka, nego što ih približavaju jedno drugom i spajaju.
A ta oslovljavanja i taj nekakav novokomponovani verski mondenski rečnik se počeo upražnjavati intenzivno zadnjih godina, to tipa "sestre i braċa u Hristu", zaboga. Ranije je bilo samo sa "sestra ili brat", po osnovu toga da smo svi Božija deca.

Mi nemamo ni većinsko srpsko stanovništvo! To je ono najžalosnije. Imamo šaku srpskog stanovništva i gomilu nadrisrba, nekakvih velikosrba... valjda zato što su odbačeni od nacionalnih zajednica, kojima zapravo pripadaju, oni su se priklonili Srpstvu, iz revolta, inata ... i svojim delima, činjenjima ili nečinjenjima, govorima mržnje prema zajednicama iz kojih su potekli, prave razdor izmedju srpske zajednice i tih  nacionalnih zajednica. Srba pravih u Srbiji ima jako malo. Mi smo nacionalna manjina u sopstvenoj Srbiji.

Priključih se nekoj zatvorenoj grupi Udruženje Penzionera na Facebooku. Od objava ima svega i svačega, samo tema za Penzionere ni u tragovima.
Ne mogadoh da izdržim, pa pitah:
(A odgovor ću valjda dobiti tokom dana...)


Ja se ozbiljno pitam i pitam druge zašto se ova grupa zove "Udruženje Penzionera" i da li je po naredbi A.Vučiċa i vlasti otvorena, kad o Penzijama niti o Penzionerima i njihovom životu ni standardu ni potrebama ni reči ne pročitah?
Je li ovo "Imidž grupa", koja treba da na nekog sa strane ostavi utisak kako se u Srbiji sjajno živi, kako Penzionerima cveta cveće, kako smo srećni i zadovoljni i nikakvih briga nemamo ...
Gde su teme o Penzionerima? O banjama i lečilištima za penzionere neophodnim? O sindikatima penzionera, o nabavci hrane, zimnice, ogreva, odeće i obuće, raznih pomagala zdravstvenih za penzionere? O raznim izletima i putovanjima? O domovima za stara lica? O raznim izložbama i sajmovima za penzionere, da mogu svoje najmilije da obraduju pristojnim poklonom za novu školsku godinu, za odlazak na letovanje, za Novu godinu i Božić i druge praznike? O izložbama i sajmovima za Penzionere za prodaju njihovih raznih radova, kreacija i rukotvorina, sokova, zimnica koje su njihovih ruku delo, a sa čime mogu da poboljšaju svoj kućni budžet i svoje uslove života i standard? O prostorijama raznih Udruženja Penzionera po gradu i drugim gradovima i mestima? O raznim radionicama, kreativnim ili edukativnim, informativnim? O Pokloničkim putovanjima za Vernike, a i one druge i lekovitim vodama i izvorima ne samo u mnogobrojnim banjama, nego i u portama mnogih manastira i crkava, mirotočivim ikonama, sarkofazima i česticama Svetih i Čudotvoraca, sa isceliteljskim moćima? O receptima i savetima za zdravu ishranu, podizanje elana i snage organizma Penzionera i /ili receptima za režimsku ishranu kod raznih tegoba i bolesti, dijabetesa, holesterola, triglicerida, bubrega, jetre, pankreasa, gihta i dr.? O besplatnim pravnim savetima i pravnoj pomoċi za Penzionere? O besplatnoj pomoći ili uz damping cene za sitne popravke po kući/stanu za Penzionere, kao i o ozbiljnijim popravkama, krovova, fasada, krečenjima i sl.? O Medu i drugim pčelinjim proizvodima i njihovim lekovitim svojstvima? O besplatnim ulaznicama ili simbolične cene, za koncerte, pozorišta i bioskope, bazene. O nezi zrele kože lica i tela, eliksirima i melemima, lekovitom bilju, podmladjivanju prirodnom i kozmetičkom? ... O tome da mnogobrojni Penzioneri nemaju ni 20.000 rsd penzije mesečne i da ta kategorija treba neizostavno da bude oslobodjena plaćanja režijskih troškova stanovanja, raznih poreza i (gradskog/seoskog) prevoza ili da imaju velike olakšice i da se svrstaju u istu gsp grupu sa osobama preko 65 god. starosti? ...
I o mnogim drugim sličnim temama?
Zar Udruženja Penzionera ne treba takvim temama da se bave i takve objave da stavljaju i sheruju po svojim grupama, stranicama i sajtovima?


Hm! U roku od oar minuta dobih jedan like 👍 i comment da mi je " svaka reč na mestu"! A u roku od 15 minuta dobih 5 like, iako je tek oko 5am.

Na nekoj grupi Udruženje Penzionera svašta možeš pročitati, samo o penzijama i standardu penzionera se ne priča niti polemiše, ali o titu i životu pod njegovim vodjstvom onolike polemike i bog zna kakvo veličanje i hvale, izazvaše moje emocije i seċanja:

Oh, da, te '68. Ja sam bila djak OŠ i bilo je sjajno, nisam morala ni o čemu da brinem, brinuli su roditelji. I uvek se divno živi dok drugi misle i brinu, a ti uživaš u bezbrižnom životu i sve čekaš na gotovo.
Otac je radio, pre svega, jer je majka "po zanimanju" bila domaćica. I mnogo drugih žena su takodje bile "po zanimanju" domaćice. Bez radnog staža i bez plate, ali imale su svoje "zanimanje". "Zaposlene" kod svojih muževa i svoje dece, imale su i svoja "prava", pravo da glasaju za jednu jedinu stranku u državi i "druga" tita, gologuzana, zanatliju polukvalifikovanog i njegove drugove, nametnutu vlast od raznih sila van države. Dostojanstvo žena je time bilo maximalno srozano, kao i bračna zajednica i porodica.
Bilo je i zaposlenih i onih nezaposlenih za koje niko nije znao od čega žive ni kako se izdržavaju, pa nekakvih kirajdžija, koji su stanovali po tudjim kućama kao nekakvi podstanari, plaćali neke simbolične kirije, ali koje gazde nisu mogle da izbace niti da im daju otkaz jer ih je nekakav čudan zakon štitio...a bilo je i nekih koji su bili sustanari, što znači dve tri porodice živele u jednom stanu, svako imao neku svoju sobu, a kuhinja i kupatilo zajednički, a mnogi radnici gradjevinskih preduzeća su kao samci, a posle i sa porodicama svojim živeli u radničkim barakama, od dasaka sklepanim, sa ter papirom kao krovom, pa su se sami dovijali i malo malterisali iznutra da ne duva vetar kroz svaku pukotinu, na podove širili krpare i ćilime iz istog razloga... Mnogo radnih sati dnevno gradili i izgradjivali, za druge, a sami morali živeti u neuslovnim kućama, sa česmom i wc-om u dvorištu. Išlo se kasnije, '70. i na letovanja po nekakvim radničkim odmaralištima, po nekim damping cenama, jer da toga nije bilo more videli ne bi. Za hotele se nije imalo. Išlo se i organizovano, preko preduzeća/sindikata i preko škola u bioskope, na koncerte i sl., uz free karte ili u pola cene, kao grupe, jer drugačije ne bi ni moglo. Kupovalo se na frtalj, dva namirnice, a cigarete na komad! Kupovalo se na kredit i otplate baš od te '66./7./8., pružena prilika narodu da se zadužuje, da dobrovoljno pada u sopstveno ropstvo i zavisan položaj. Mnogi su tih '60-tih išli u Italiju u šverc komerc, donosili tergal suknje, kišne mantile, set komplete ženske (bluza i džemper u istoj boji, trikotaža), lutke velike za na bračni krevet, koje umeju da kažu mama, da se smeju ili plaču, zlatni nakit, prstenje, ogrlice, lančiċe, priveske, narukvice (u obliku zmije napr.) ili švercovali turski nakit, samo tursko zlato je bilo puno bakra, crvenkasto, a italijansko je imalo i još uvek ima divnu žutu boju ... I od šverca preživljavali.
Morao si da paziš šta 8 gde pričaš jer ako si protiv vlasti nešto govorio mogao si završiti ne samo u apsu, nego i na Golom Otoku. Svuda je bilo špijuna, u civilu, a i provokatora, da te navuku da izraziš nezadovoljstvo i negodovanje.
Morao si da voliš "druga" tita i da organizovano izlaziš na ulice da ga pozdravljaš i mašeš mu kad god negde podje ili se vraċa od nekud. Organizovano sa kolom ili sa preduzećem, inače bi bio kažnjen ili neopravdanim izostankom ili smanjenim dnevnicama.
Baš se lepo živelo te '68. i pre i posle toga, bar u Beogradu, gde sam ja rodjena i odrastala ...

Moj comment na jednu video objavu "Suzaninog Izbora", gde joj je gost bio (dr) Nele Karajlić, jedan iz plejade BiH " genija" zabavljača, koga, uz Emira Kusturicu, ne mogu da smislim.

Kamo sreće da ti Bosanci manje maštaju i manje sanjaju i da imaju manje ideja, jer su njihove ideje (a istorija to potvrdjuje, izazvali su i I i II Svetski rat i poslednji i raspad Yu, a iste te Yu I i II su i napravljene, formirane baš skupovima na njihovom tlu, u Stolicama i Jajcu ... Oni imaju najviše "narodnih heroja" iz svih ratova, a zna se da se skupovi, sednice i sastanci održavaju na bezbednoj teritoriji, ne u ratnom vihoru, na frontalnoj liniji ... I Štab i rukovodstvo su u mirnom području, bezbednom, ne na frontu, a tito je komandovao iz Drvara ... da ne širimo temu), mnogo bolne i štetne i po njih same, a pogotovu po nas, ostatak sveta ...
A ta kuċa, moguće je da je njegov deda radio na izgradnji te kuċe, ali da je kuċa njihova to je težak slučaj.
Slušala sam te bosansko-hercegovačke "genije", šetaju parkom, ulicama...i kaže žena svojim gostima širokim gestom pokazujuċi rukom "Ovo je sve naše! ... Sve smo to mi gradili!", sva važna i ponosna, kao da je zaista, tog puta je bilo Banovo Brdo, celo Banovo Brdo ili bar pola njega, njeno ili njihovo, bosansko-hercegovačka imovina! I zaista tih iz BiH i ima najviše na B. Brdu, na Vidikovcu, na Petlovom Brdu, već o Zemunu i Vojvodini i da ne govorimo. E, tako je verovatno i ta kuċa u Solunskoj 28 od Karajlića.
Znaš, dok radih u turizmu, na jednom studijskom putovanju stigosmo iz raznih agencija i raznih poslovnica Yu, na Apt Brnik, kad jedan naš kolega iz Hr glasno reče: Slovinci! Bote pripazili na vašo prtljago, prihajajo Bosanci! I u pravu je, grabe ovi samo tako, ne samo pokretno, nego i nepokretno!
Problem je objasniti im da su ovde stigli kao gologuzani, dobili smeštaj, hranu, radnu odeću i obuću, posao i platu za taj posao, za njihov rad, te radni staž po osnovu tog rada... A oni bi da sve što su izgradili još i prisvoje, kao što i rade, svojataju, kao da je to njihova prćija i dedovina, kao da su sopstvenim novcem to izgradjivali, na sopstvenom imanju. To je drzak, samoživ narod, pohlepan, megalomanski. Ne znam sa kakvom greškom su rodjeni, ali nešto ozbiljno sa njima nije u redu. Sorry!
Onom Miloševiću najveći greh je što ih je primio u Srbiju, što nije zatvorio granice i rekao Stop, ovamo ne možete!
Dosta su nas unazadjivali i živeli na našoj grbači. I dok mi sada nemamo ni za osnovno, oni sede na po dve i tri stolice, razbaškarili se svuda po svetu, prigrabili gde god su šta mogli i još će ... Uskoro će ispasti da je od njih nastala i Amerika i Australija, samo oni nisu to hteli da ističu i forsiraju ... Nisu još dovoljno knjiga i dokumenata odatle pokupili i "višak" uništili, spalili...
I da se razumemo, Ispisnice, nikoga ne mrzim ni na nacionalnoj ni rasnoj ni verskoj liniji, jednostavno ne podnosim laži, prevare, obmane, posesivnost, grabljivost, nezasitost, neistine, silu i nasilje, otimačine, kradje  ...
Ispisnice, Trilogija, ne triologija.

Da li smo za ulazak u EU? Naravno da je glupo o tome uopšte raspravljati i naravno da jesmo!
Mi Srbi iz Srbije, nosioci ove države, smo pod okupacijom raznih velikosrba, "rodoljuba" i "patriota", koji su se dobro nauživali i napljačkali decenijama i vekovima tamo negde, a onda se setili da su im "koreni iz Srbije", pa su na razne načine "prebegli" u Srbiju, na misiće preoteli kompletnu upravu u Srbiji i "privredu" i od tada počeli da propagiraju "samo domaće", čime su sebi obezbedili monopol, siguran plasman svoje robe i kakvo takvo sigurno tržište.
Dok njihov narod iz kog potiču sedi na dve i tri stolice, ima EU pasoše i nesmetano cirkuliše po svetu, zaposljava se i nezasito bogati na sve strane, oni na sve moguće načine prolongiraju ulazak Srbije u EU, kako bi domaće stanovništvo držali pod kontrolom, u zavisnom položaju, u strahu, u bedi i siromaštvu, dok ne izumremo kao vrsta ili dok nas ne najure sa vekovnog ognjišta u emigrantske vode, kako bismo spasili gole živote.
Dokle god nemamo EU pasoše za nas nema boljitka ni spasa, što je ovoj teroristčkoj i gerilskoj vlasti u interesu.