Mnoge starije osobe se užasavaju promena u životu i zadrti se drže starog načina, starog okruženja, kao davljenik za slamku. A to je pogrešno, jako pogrešno.
Nema to veze sa tradicijom, nego sa zadrtošću. I tradicije su se menjale kroz vekove. Čovek je napredovao. Od života u pećini, preko koliba, baraka od drveta, kuća od naboja, zemlje i pleve, kamena, cigle, betona ... I hrana i meniji su se menjali. I sve je to normalno. Dosade ruska salata, sarma i prasetina. Dosade i pašticade i ćuretina za svaki praznik, svaku svečanost u godini. I uvek ista torta ili štrudla. Nekad je potrebno promeniti i Luja XIV ili bidermajer, pa i neki jednostavni kućni predmet, ko god da ga je uradio. I menü i stolariju i malo izmeniti enterijer i eksterijer, sve osvežiti, a time i ukućane osvežiti, oživeti, podmladiti, razveseliti duh u ljudima.
Ma samo izmeniti raspored pokućstva, pa se osećate lepše, drugačije, kao da ste u novom prostoru, započeli novi život. Pogotovo ako je neko otišao, trajno vas napustio iz bilo kog razloga. Olakšavate time i sebi i toj osobi, ako su deca otišla od kuće.
Lakše se preboli i lakše živi u novonastaloj situaciji.
