Pa ako verujete u Boga, onda znate i da su Duše večne. I šta tu nije jasno?
A duša je ta, koja čini materiju živom.
Problem je u materiji ili, kako volim da kažem, u ambalaži. Kako "ambalažu", koja je kvarljiva roba, učiniti dugotrajnijom, a pristojnog izgleda, da se narod ne sablažnjava kad vidi takvo biće od 150-200-400 godina?!
Što se tiče toga čime će se taj neko baviti, šta će raditi, pa tu su mogućnosti jako velike, ako je "ambalaža" dobro očuvana.
Čovek, zdrav i normalan celoga života nešto uči, savladava nove veštine, nove tehnologije, stiče nova znanja, nadograđuje se.
A iz prakse dosadašnje, a meni je 69-ta na pragu, znamo i da savladavamo u nekom periodu života i stvarnosti koja nas zadesi, kolektivno, učimo i savladavamo i veštine razne iz davnih vremena, iz nekih prethodnih epoha, u kojima nismo postojali, ali o kojima smo slušali, o kojima ima i nekih pisanih tragova ili prenošenja znanja s kolena na koleno, pa se neko toga priseti, a mnogi zaborave i eto ti zabave. Ti zaboravni ili novi na planeti uče od onih koji dobro pamte, napr. Stare zanate i mnogo drugog.
A tu su i neiscrpne ideje stvaralačke, kreativnost i izmišljanje novih stvari, novog dizajna, oblika nečeg današnjeg.
Jednom u OŠ u nižim razredima pisali smo kratku priču za nagradni konkurs, za "Dobro jutro, deco".i ja pisah o maslačku. Nakitila ja tekst, jer maslačak obožavam, a učiteljica stala pored mene i čita. I u trenutku najveće koncentracije i zanosa, da završim tekst, ona me prekida i kaže da sam previše opisanih reči upotrebila, te da ću ostati bez reči, ako tako budem pisala. Ja joj samo odgovornih da ako ih potrošnim, izmisliću neke nove reči. Ona zamišljeno ponovi moju izrečenu misao, ućuta i ode.
Jedino, moj zanos je bio grubo prekinut i teško mi je bilo da smislim u tom trenutku, po meni, dovoljno dobru i jaku rečenicu za kraj.
Naravoučenije, ne ometajmo bića u njihovom stvaralačkom žaru, ako to nije na štetu čovečanstva i ove planete.
Lep Pozzz i ne bojte se dugog života. Kad god nam je dosadno, uvek nađemo neku zanimaciju. Tako će biti i sa dugim životom.
A on ima smisla samo ako nam je "ambalaža" dobro očuvana i ako nas kefalo služi, ako se vijuge nisu ispeglale. Ako nas pamet nije napustila i dok možemo sami da se opslužujemo, dotle život u ovom obliku i vremenu ima smisla.
Posle ne prestajemo da živimo, samo menjamo oblik, "agregatno stanje". Oslobađamo se ambalaže. A duša je večna.
🙋❤️☦️
