Palamuđenje

 

Opet pamamuđenje o tome, kako ne treba da imamo prohteve ni šelje, sem da se grlimo, ljubimo i žetamo po prirodi. 🤮

Pa, niko vam ne brani. Oslobodite se svog bogatstva, sve imovine, sem nečeg neophodnog i živite baš tako kako želite. 

Svako ima pravo da ima svoje vizije sopstvenog života i da živi po svojoj zamisli i svojim željama. 

Nismo svi isti, niti ćemo biti. I nemamo svi ni iste imovne karte, ni iste uslove života, ni isti standard, mi iste potrebe ni želje. 

I ne treba da nameće i drugima naše ideje i želje, već da živimo i pustimo i druge da žive. 

Ja bih ipak da proživim tih narednih 100 godina u izobilju, da svega imam koliko mi je potrebno i da mi uvek još i pretekne. A drugi kako hoće.

Konj, Konjušar i Napojnica

 

Kažu: 

Uvek je na svetu bilo, a uvek će tako i biti 

konj vuče, a kočijaš prima napojnicu. 

Slažem se: 

Tačno. ALI (❗) taj kočijaš itekako vodi brigu o tom svom konju, hrani ga, mazi, timari, pokriva, odmara ga, obezbeđuje mu i brine o prostoru u kome boravi taj konj, da ima dobru, čistu i suvu postelju, zdravu vodu i dobru, zdravu i obilnu hranu. Izvodi ga u šetnju, na vazduh, trenira ga. A sve zarad toga da ga taj konj još dugo dobro služi. 

Znači, kočijaš deli napojnicu sa konjem, a ponekad/često, konj dobije veći deo te napojnice od konjušara.
Konj gazdi služi, a gazda konja opslužuje❗
To je jako važno zapamtiti❗💁

Razlozi

 Razlozi  

                            (11.jul.23.) 

1* Podmirenje i oslobađanje od svih kredita i otplata, rata za bilo šta što imam.

2* Kupovina dobrog, jakog, izdržljivog auta, sigurnog na svakom putu/terenu.

3* Izgradnja kuće po mom nacrtu i potrebama, a da bude Ytong gradnja. Kažu da svako treba da izgradi jednu kuću u životu. Želim i ja jednu moju da izgradim.

4* Kupovina ili izgradnja kuće na moru za zdravlje, za letovanje/zimovanje moje i moje dece, unučića, praunučadi,  po mogućstvu u Grčkoj, na Halkidi, na II prstu, strana prema Athosu. I za turizam, dodatni prihod za egzistenciju i razne potrebe.

5* Da bude novca za Hodočasna putovanja i obilaske Svetih mesta po Svetu.
Na prvom mestu Света Земља
-12.09./20.09.  40.000дин. + 685€, Jerusalim, Vitlejem i dr.

6* Ako bude novca i za sređivanje ove postojeće kuće, za turističke svrhe, za dodatni prihod za egzistenciju i razne potrebe, bilo bi dobro. A ako nema dovoljno, onda da se ova kuća uspešno i lako proda.

7* Za obilazak manastira i crkava po Srbiji i darove i pomoć, kojima je od njih potrebna u novcu i/ili darovima.

8* Za obilazak manastira i crkava po Rumuniji, Rusiji, Moldaviji,  Makedoniji, Grčkoj, Gruziji, Jermeniji, Italiji/Bari i drugim zemljama.

9* Za dobročinstva običnom, nesvetovnom narodu u nekoj nevolji.

Život, Borba ili Užitak❓

 Ne. Ja Život ne smatram i ne vidim kao večitu borbu. Život je za radost i blagostanje. A borbom nam ga predstavljaju i čine oni, koji nam ne misle dobro. Oni, koji žele da zgrabe sve za sebe, alavi i nezasiti, i materijalnog i slave i dominacije, ljubomorni i zavidni. 

Oni nam zagorčavaju život i čine da moramo da se borimo za sve u životu i za opstanak i preživljavanje. Kad bismo mogli da uzmemo, dobijemo sve što nam je potrebno, ne bismo ni razmišljali o materijalnom.  

Ovo govorim podučena ličnim iskustvom, još iz detinjstva. 

Kao dete, imala sam sve što mi je potrebno. Ako sam nešto želela, imala potrebu za nečim, hranom, odećom, igračkama, tražila sam. I uglavnom dobijala. 

Moje je bilo da se igram, da se zabavimo nečim, da osmislim nešto čime ću da se zabavim da mi ne bude dosadno, a ponekad i da "ne smaram" roditelje zapitkivanjima raznim. 

Oni su mi pomagali utoliko, što su mi kupovali igračke i time me usmeravali na neki vid zabave. No, ja sam bila radoznalo i ljubopitljivo dete i tokom igre nametale su mi se razne teme i razna razmišljanja, pa sam ih ipak često po nešto zapitkivala. 

Otac bi mi ponekad rekao da na nešto ne zna odgovor, mora dobro da razmisli. A dešavalo se i da kaže da su to takva pitanja da bi trebalo skupiti čitav tim dobro potkovanih stručnjaka iz raznih oblasti (pa bi naveo i kojih oblasti), da daju odgovor, ako bi i oni znali odgovor na to pitanje. 

A moja razmišljanja, s obzirom da sam bila malo dete, imala redovne obroke, raznovrsnu hranu i razne napitke, kako kada i kako koji, imala odeću, obezbeđenu, čistu i urednu, imala igračke, nisam bila ni malo opterećena tim temama, sem šta mi se jede/pije u kom trenutku, 

Razmišljali bismo kako i čime da se zabavimo, kako da pametno utrošimo vreme, da se oslobodimo dosade. Razmišljali bismo, pre svega, o nastanku sveta i o svemu što nas okružuje. Znači, o Duhovnosti, na prvom mestu. 

Manje bismo bili i u Molitvama, više u Zahvalnostima. Bili bismo poput monaštva, bliži Bogu i više bismo sa Bogom komunicirali i družili se, a opet bili ovde na zemlji, do daljnjeg. Možda bismo manje bili u crkvi i manje, ređe u kontaktu sa sveštenicima, samo utoliko da čujemo i njihovo mišljenje, tumačenje nečega što nas okupira, jer bi Bog bio sa nama, uz nas i u nama non stop. 

I živeli bismo lepo i srećno, blagosloveno. I zadovoljni i mi i Gospod Bog. 

Meni se više čini da su nam sveštenici i fariseji smestili ova pravila i osmislili ovu veru Hrišćansku, da nas drže pod svojom nogom, šapom il' palicom, kako god.  

Tu ne mislim, svakako, na ovo današnje sveštenstvo. Mislim na one iste, ozloglašene i prozvane, one pominjane u Starom Zavetu, koji su Hrista i doterali do apsa i do Raspeća. 

 

Koliko ovi današnji imaju veze sa tim, to oni znaju. 

Ako su svesni toga, osvestili to u sebi i nisu ništa promenili u svojoj veri i svom službovanju Bogu i narodu, to njima na dušu. Ako jesu promenili svoje stavove i eliminisali svu zlobu i pakost zasejanu u startu od strane Onih, promenili štošta iz Kanona, koji je važio za nešto toliko snažno, čvrsto, nesalomivo i NEPROMENLJIVO (!) onda su dostojni i vere i poštovanja. Kupili su kartu za ulazak u Božije Carstvo. 

Evo i zašto to mislim i kažem. 

Kad je čovek siromašan, kad je u bilo kakvim problemima, on je u mislima preokupiran tim svojim stanjem, svojim brigama, sve misli je upr'o u to kako da to reši, kako da se iz toga iščupa, kako da preživi. 

Ako mu razni pokušaji ne uspevaju, on se seti i Gospoda Boga i Isusa Hrista i Marije Deve i svih svetih. I krene uporno i redovno da moli. Ne da se moli. Čovek ili sveštenik ili monah SE NE moli.  On MOLI. 

I tu je velika razlika. Čovek, koji Život doživljava i živi kao borbu,  prolazi večitu borbu  za/u/kroz Život, on je prinuđen da Moli za  izlazak iz bilo kog problema, ličnog, porodičnog, poslovnog. Da stalno moljaka za po nešto, zdravstveno, telesno/duševno, za materijalno, finansijsko, za mir, za slogu itd, itd, i sl. 

I tada ti "kreatori" borbe imaju pune ruke posla i veliko zadovoljstvo, što ih neko stalno nešto moli, jer su oni preuzeli ulogu Boga, bar tako oni sebe vide. I naslađuju se tim brigama ljudskim i tim apelima i molitvama. 

Naravno, Bog čoveku priskoči u pomoć, kad vidi iskrenost u srcu njegovom, a i da raspali šamar tim usijanim glavama i pokaže im koliko su mali i beznačajni pred njegovom moći, snagom, silom, umom, pameću i mudrošću. 

Ako čovek ima sve što mu je potrebno, on nema potrebu da moli za bilo šta. On ima potrebu, pa i red je, da Zahvaljuje Gospodu Bogu, Svedržitelju, Tvorcu Neba i Zemlje i svega vidljivog i nevidljivog, na svemu što ima. 

                                        (23.sept.23.) 

Šta učiniti sa Milion €?

Pita Slavica Squire šta niste uradili kad biste dobili od nekog, od nekud, 1 mil.€? 

Kupila kućicu/apartmančić na moru (u grčkoj), nešto na 4točka za planinske terene, u voznom stanju,  kupila plac i sagradila prizemnu kuću po mom ukusu, planu i potrebama, konačno posetila neka sveta i druga mesta po Svetu, dopunila svoje znanje i obrazovanje iz (za sada nek ostane moja tajna), pomogla moju decu ...