Black Friday! Crni Petak!

 Black Friday! Crni Petak! 

Ima li nešto ružičasto, nešto i u boji ili je sve Black? Crno? 

I za koga je crno? Za kupce ili za prodavce? 

Kad se kaže Crni Prtak, misli se na nešto loše, na neku pogibelj. 

Zašto se uopšte zove Crni Petak⁉️

Gos'n Vredniša

 

Hvale se neke gos'n Vredniše, uradili važne poslove  i jesenje radove, pripremili kuću i domaćinstvo za zimu ... 

Bravo gosn' Vredniše❗

Eh, i meni bi trebao jedan, ali sve gos'n Vredniše su već odavno zauzete, šta da se radi 🤷🏻
Sve moram sama. 
No, ne žalim se. Lane zamenila kuhinju, el.šporet sa ravnom pločom, uvela gas, priključila grejanje na gas. Ove god. kupila jedno kotrljalo na 4 točka, jedan stari Peugeot 306, da ne moram više da se patim peške i tegleći, vukući kolica za pijacu, bila na crkvenom venčanju unuka i krštenju dva praunuka, kupila mikrotalasnu ... Zadovoljna i Bogu zahvalna❗

O večnom životu i dilemama

 

Pa ako verujete u Boga, onda znate i da su Duše večne. I šta tu nije jasno?
A duša je ta, koja čini materiju živom.
Problem je u materiji ili, kako volim da kažem, u ambalaži. Kako "ambalažu", koja je kvarljiva roba, učiniti dugotrajnijom, a pristojnog izgleda, da se narod ne sablažnjava kad vidi takvo biće od 150-200-400 godina?!
Što se tiče toga čime će se taj neko baviti, šta će raditi, pa tu su mogućnosti jako velike, ako je "ambalaža" dobro očuvana.
Čovek, zdrav i normalan celoga života nešto uči, savladava nove veštine, nove tehnologije, stiče nova znanja, nadograđuje se.
A iz prakse dosadašnje, a meni je 69-ta na pragu, znamo i da savladavamo u nekom periodu života i stvarnosti koja nas zadesi, kolektivno, učimo i savladavamo i veštine razne iz davnih vremena, iz nekih prethodnih epoha, u kojima nismo postojali, ali o kojima smo slušali, o kojima ima i nekih pisanih tragova ili prenošenja znanja s kolena na koleno, pa se neko toga priseti, a mnogi zaborave i eto ti zabave. Ti zaboravni ili novi na planeti uče od onih koji dobro pamte, napr. Stare zanate i mnogo drugog.
A tu su i neiscrpne ideje stvaralačke, kreativnost i izmišljanje novih stvari, novog dizajna, oblika nečeg današnjeg.
Jednom u OŠ u nižim razredima pisali smo kratku priču za nagradni konkurs, za "Dobro jutro, deco".i ja pisah o maslačku. Nakitila ja tekst, jer maslačak obožavam, a učiteljica stala pored mene i čita. I u trenutku najveće koncentracije i zanosa, da završim tekst, ona me prekida i kaže da sam previše opisanih reči upotrebila, te da ću ostati bez reči, ako tako budem pisala. Ja joj samo odgovornih da ako ih potrošnim, izmisliću neke nove reči. Ona zamišljeno ponovi moju izrečenu misao, ućuta i ode.
Jedino, moj zanos je bio grubo prekinut i teško mi je bilo da smislim u tom trenutku, po meni, dovoljno dobru i jaku rečenicu za kraj.
Naravoučenije, ne ometajmo bića u njihovom stvaralačkom žaru, ako to nije na štetu čovečanstva i  ove planete.
Lep Pozzz i ne bojte se dugog života. Kad god nam je dosadno, uvek nađemo neku zanimaciju. Tako će biti i sa dugim životom.
A on ima smisla samo ako nam je "ambalaža" dobro očuvana i ako nas kefalo služi, ako se vijuge nisu ispeglale. Ako nas pamet nije napustila i dok možemo sami da se opslužujemo, dotle život u ovom obliku i vremenu ima smisla.
Posle ne prestajemo da živimo, samo menjamo oblik, "agregatno stanje". Oslobađamo se ambalaže. A duša je večna.
🙋❤️☦️

"Na ovaj svet, go si doš'o, go ćeš i otići..."

 

"Na ovaj svet go si došao, go ćeš i otići, 

Da, tačno, samo donekle. Došli smo da živimo, da rastemo, da nešto naučimo, da i mi nekog nečem naučimo, da uživamo u životu ovde i sada, tokom tog našeg života, da nam neko u svemu tome pomogne, da i mi nekom pomognemo u njegovom životu i njegovom rastu, da ostavimo nekog i nešto iza nas, da potvrdimo naše postojanje, naše bitisanje, naš boravak na ovoj planeti Zemlji. A tu tvoju priču su smislili neki, koji žele da sve na Zemlji prigrabe za sebe i svoj užitak što lakše, da ih niko u tome ne ometa.

Vaskršnji Utorak

 Ne mogu ostati ravnodušna. Ovo moram podeliti sa Prijateljima. 

Danas je treći dan Vaskršnjeg Praznika, Svetli ili Vaskršnji Utorak.

Danas sam radila, pre podne. 

I sem dve dame, jedne srednjih godina i posle par sati još jedne zrelih godina, koje rekoše pri ulasku u radnju "Dobar dan. Sretan Praznik" (makar i toliko, vrlo prijatno za uši i dušu) niko nije ni pomenuo Praznik, a kamoli rekao "Hristos Vaskrse". 

Čudan neki narod živi na tom Novom Beogradu. 

Ne mogadih da ostanem ravnodušna, pa to rekoh i dami zrelog doba. 

I ona je prokomentarisala "Ovo ovde je neki vrlo čudan narod, zar ne?". 

Jeste, rekoh, sve neki partizani. 

Ono što nisam dalje komentarisala, a smatram ispravnim,  jeste da je krajnje vreme da se shvati i razjasni jednom za svagda, da su Srbi, Srbijanci, kako god, Pravoslavni Narod, a Srbija, njihova država Pravoslavna zemlja. I da treba da se u njoj poštuju prevashodno Pravoslavni praznici. 

Od davnina u drugim zemljama, katoličkim se poštuju katolički praznici, kao državni praznici. Po Sloveniji i Hrvatskoj napr., još u vreme Tita i socijal komunizma, pa na ovamo. Čak i Dan mrtvih, kada ništa ne radi u tim zemljama, ne samo Božić i Uskrs. 

Krajnje je vreme da se i u Srbiji postave stvari na svoje mesto i umesto neke sekularne (kojoj pripadaju Romi) postane konačno Pravoslavna zemlja, uz svo poštovanje drugih naroda i drugih veroispovesti. Samo mora da se zna ko je gazda u ovoj kući, čiji je ovo matični dom, zapravo, a ko su dođoši, gosti, kojima je ukazana čast i poverenje, da žive sa domaćinima na ovom tlu. 

Ne znam kako će ko ovo da shvati, ali ovde nema ni mržnje, ni rasizma, samo mora neka hijerarhija da se uspostavi. 

Ima ovde puno nacija i nacionalnosti, ali država je Srbija, po Srpskom narodu, a ne po tim ostalim davno ili skoro pridošlim narodima. 

Neprihvatljivo je da više volimo, više cenimo i više poštujemo tuđe, običaje, predmete, tradicije, nego naše. I to nije ni tačno. 

Neki nam stalno nameću, ubeđuju, pa na neki način i primoravaju da više volimo tuđe od svojeg. Ali, ako dublje zađemo u analizu, ti "Srbi", koji pljuju po Srbiji, koji podcenjuju, kritikuju i omalovažavaju sve srpsko, to su upravo oni, koji žive na ovom tlu, asimilovali se, čak i imena prilagodili, ali su zapravo drugih nacionalnosti i kao takvi punih usta kritikuju sve u ovoj državi. Ništa im ne odgovara. Ne razumem zašto ne napuste ovu zemlju kad im ništa nije po volji. 

To su ljudi, koji vrlo temeljno i dugoročno podrivaju i uništavaju i ovu državu i ovaj srbijanski narod. 

Društvene Mreže

 FB je društvena mreža. Još ako vam/nam je i profil javni, a ne ograničen samo na FB prijatelje, dostupan je svima, celom Svetu, kao i sve naše objave. 

Stvar je samo u tome, da naše objave se ne mogu zloupotrebljavati, niti upotrebiti protiv nas. Imamo ljudska prava da iskažemo naša mišljenja po raznim pitanjima i temama. Može svako da sheruje vaše/naše objave, što je u mnogim slučajevima i dobro i korisno. I tu nema nikakve privatnosti. Za privatnost morate/-mo ograničiti vidljivost našeg profila samo na prijatelje. A ako nešto želimo zadržati, spasiti od zaborava, a ne želimo baš objaviti/podeliti ni s FB prijateljima, postoji opcija "samo ja". I ta objava nije dostupna nikome sem nama samima. 

I eto zaštite privatnosti. 

Sve drugo je gubljenje vremena. 

Ne znam koju tačno korist ima taj neko, ko nam plasira ovakvu objavu "zaštite" s vremena na vreme, ali neka korist njemu lično svakako postoji. Vama/nama sigurno ne baš značajna.

Generacije ...

 

Pa kažu: 

Gen. 1925-45., Tiha ili Skromna Gen. 

Gen. 1946-1964. Baby Boom Gen. 

Gen. 1965-1980. X Gen. 

Gen. 1981-1996. Y Gen. Milenijumska

Gen. 1997-2012. Z Gen. 

Gen. 2013.-2025. Alfa Gen. 

Generacija 1980.ipak pripada narednoj, Y, tehnološki napredna.
Lično sam Baby Boom ❗❤️ I tehnološki napredna. Žao mi je da u vreme mog detinjstva nije postojao Internet i komp, Lap top, Smart mob ...
a odrasli nisu uvek umeli da mi odgovore na sva pitanja raznih tema, koje su me zanimale.
Sve je stvar interesovanja, a ne doba u kome ste rođeni.
I Baby Boom prolazi kroz gubitak posla, klimatske promene, nepoštovanje starijih od strane tih mladjih generacija i mnogo drugih teškoća i nedaća na domaćem i svetskom nivou.

Palamuđenje

 

Opet pamamuđenje o tome, kako ne treba da imamo prohteve ni šelje, sem da se grlimo, ljubimo i žetamo po prirodi. 🤮

Pa, niko vam ne brani. Oslobodite se svog bogatstva, sve imovine, sem nečeg neophodnog i živite baš tako kako želite. 

Svako ima pravo da ima svoje vizije sopstvenog života i da živi po svojoj zamisli i svojim željama. 

Nismo svi isti, niti ćemo biti. I nemamo svi ni iste imovne karte, ni iste uslove života, ni isti standard, mi iste potrebe ni želje. 

I ne treba da nameće i drugima naše ideje i želje, već da živimo i pustimo i druge da žive. 

Ja bih ipak da proživim tih narednih 100 godina u izobilju, da svega imam koliko mi je potrebno i da mi uvek još i pretekne. A drugi kako hoće.

Konj, Konjušar i Napojnica

 

Kažu: 

Uvek je na svetu bilo, a uvek će tako i biti 

konj vuče, a kočijaš prima napojnicu. 

Slažem se: 

Tačno. ALI (❗) taj kočijaš itekako vodi brigu o tom svom konju, hrani ga, mazi, timari, pokriva, odmara ga, obezbeđuje mu i brine o prostoru u kome boravi taj konj, da ima dobru, čistu i suvu postelju, zdravu vodu i dobru, zdravu i obilnu hranu. Izvodi ga u šetnju, na vazduh, trenira ga. A sve zarad toga da ga taj konj još dugo dobro služi. 

Znači, kočijaš deli napojnicu sa konjem, a ponekad/često, konj dobije veći deo te napojnice od konjušara.
Konj gazdi služi, a gazda konja opslužuje❗
To je jako važno zapamtiti❗💁

Razlozi

 Razlozi  

                            (11.jul.23.) 

1* Podmirenje i oslobađanje od svih kredita i otplata, rata za bilo šta što imam.

2* Kupovina dobrog, jakog, izdržljivog auta, sigurnog na svakom putu/terenu.

3* Izgradnja kuće po mom nacrtu i potrebama, a da bude Ytong gradnja. Kažu da svako treba da izgradi jednu kuću u životu. Želim i ja jednu moju da izgradim.

4* Kupovina ili izgradnja kuće na moru za zdravlje, za letovanje/zimovanje moje i moje dece, unučića, praunučadi,  po mogućstvu u Grčkoj, na Halkidi, na II prstu, strana prema Athosu. I za turizam, dodatni prihod za egzistenciju i razne potrebe.

5* Da bude novca za Hodočasna putovanja i obilaske Svetih mesta po Svetu.
Na prvom mestu Света Земља
-12.09./20.09.  40.000дин. + 685€, Jerusalim, Vitlejem i dr.

6* Ako bude novca i za sređivanje ove postojeće kuće, za turističke svrhe, za dodatni prihod za egzistenciju i razne potrebe, bilo bi dobro. A ako nema dovoljno, onda da se ova kuća uspešno i lako proda.

7* Za obilazak manastira i crkava po Srbiji i darove i pomoć, kojima je od njih potrebna u novcu i/ili darovima.

8* Za obilazak manastira i crkava po Rumuniji, Rusiji, Moldaviji,  Makedoniji, Grčkoj, Gruziji, Jermeniji, Italiji/Bari i drugim zemljama.

9* Za dobročinstva običnom, nesvetovnom narodu u nekoj nevolji.

Život, Borba ili Užitak❓

 Ne. Ja Život ne smatram i ne vidim kao večitu borbu. Život je za radost i blagostanje. A borbom nam ga predstavljaju i čine oni, koji nam ne misle dobro. Oni, koji žele da zgrabe sve za sebe, alavi i nezasiti, i materijalnog i slave i dominacije, ljubomorni i zavidni. 

Oni nam zagorčavaju život i čine da moramo da se borimo za sve u životu i za opstanak i preživljavanje. Kad bismo mogli da uzmemo, dobijemo sve što nam je potrebno, ne bismo ni razmišljali o materijalnom.  

Ovo govorim podučena ličnim iskustvom, još iz detinjstva. 

Kao dete, imala sam sve što mi je potrebno. Ako sam nešto želela, imala potrebu za nečim, hranom, odećom, igračkama, tražila sam. I uglavnom dobijala. 

Moje je bilo da se igram, da se zabavimo nečim, da osmislim nešto čime ću da se zabavim da mi ne bude dosadno, a ponekad i da "ne smaram" roditelje zapitkivanjima raznim. 

Oni su mi pomagali utoliko, što su mi kupovali igračke i time me usmeravali na neki vid zabave. No, ja sam bila radoznalo i ljubopitljivo dete i tokom igre nametale su mi se razne teme i razna razmišljanja, pa sam ih ipak često po nešto zapitkivala. 

Otac bi mi ponekad rekao da na nešto ne zna odgovor, mora dobro da razmisli. A dešavalo se i da kaže da su to takva pitanja da bi trebalo skupiti čitav tim dobro potkovanih stručnjaka iz raznih oblasti (pa bi naveo i kojih oblasti), da daju odgovor, ako bi i oni znali odgovor na to pitanje. 

A moja razmišljanja, s obzirom da sam bila malo dete, imala redovne obroke, raznovrsnu hranu i razne napitke, kako kada i kako koji, imala odeću, obezbeđenu, čistu i urednu, imala igračke, nisam bila ni malo opterećena tim temama, sem šta mi se jede/pije u kom trenutku, 

Razmišljali bismo kako i čime da se zabavimo, kako da pametno utrošimo vreme, da se oslobodimo dosade. Razmišljali bismo, pre svega, o nastanku sveta i o svemu što nas okružuje. Znači, o Duhovnosti, na prvom mestu. 

Manje bismo bili i u Molitvama, više u Zahvalnostima. Bili bismo poput monaštva, bliži Bogu i više bismo sa Bogom komunicirali i družili se, a opet bili ovde na zemlji, do daljnjeg. Možda bismo manje bili u crkvi i manje, ređe u kontaktu sa sveštenicima, samo utoliko da čujemo i njihovo mišljenje, tumačenje nečega što nas okupira, jer bi Bog bio sa nama, uz nas i u nama non stop. 

I živeli bismo lepo i srećno, blagosloveno. I zadovoljni i mi i Gospod Bog. 

Meni se više čini da su nam sveštenici i fariseji smestili ova pravila i osmislili ovu veru Hrišćansku, da nas drže pod svojom nogom, šapom il' palicom, kako god.  

Tu ne mislim, svakako, na ovo današnje sveštenstvo. Mislim na one iste, ozloglašene i prozvane, one pominjane u Starom Zavetu, koji su Hrista i doterali do apsa i do Raspeća. 

 

Koliko ovi današnji imaju veze sa tim, to oni znaju. 

Ako su svesni toga, osvestili to u sebi i nisu ništa promenili u svojoj veri i svom službovanju Bogu i narodu, to njima na dušu. Ako jesu promenili svoje stavove i eliminisali svu zlobu i pakost zasejanu u startu od strane Onih, promenili štošta iz Kanona, koji je važio za nešto toliko snažno, čvrsto, nesalomivo i NEPROMENLJIVO (!) onda su dostojni i vere i poštovanja. Kupili su kartu za ulazak u Božije Carstvo. 

Evo i zašto to mislim i kažem. 

Kad je čovek siromašan, kad je u bilo kakvim problemima, on je u mislima preokupiran tim svojim stanjem, svojim brigama, sve misli je upr'o u to kako da to reši, kako da se iz toga iščupa, kako da preživi. 

Ako mu razni pokušaji ne uspevaju, on se seti i Gospoda Boga i Isusa Hrista i Marije Deve i svih svetih. I krene uporno i redovno da moli. Ne da se moli. Čovek ili sveštenik ili monah SE NE moli.  On MOLI. 

I tu je velika razlika. Čovek, koji Život doživljava i živi kao borbu,  prolazi večitu borbu  za/u/kroz Život, on je prinuđen da Moli za  izlazak iz bilo kog problema, ličnog, porodičnog, poslovnog. Da stalno moljaka za po nešto, zdravstveno, telesno/duševno, za materijalno, finansijsko, za mir, za slogu itd, itd, i sl. 

I tada ti "kreatori" borbe imaju pune ruke posla i veliko zadovoljstvo, što ih neko stalno nešto moli, jer su oni preuzeli ulogu Boga, bar tako oni sebe vide. I naslađuju se tim brigama ljudskim i tim apelima i molitvama. 

Naravno, Bog čoveku priskoči u pomoć, kad vidi iskrenost u srcu njegovom, a i da raspali šamar tim usijanim glavama i pokaže im koliko su mali i beznačajni pred njegovom moći, snagom, silom, umom, pameću i mudrošću. 

Ako čovek ima sve što mu je potrebno, on nema potrebu da moli za bilo šta. On ima potrebu, pa i red je, da Zahvaljuje Gospodu Bogu, Svedržitelju, Tvorcu Neba i Zemlje i svega vidljivog i nevidljivog, na svemu što ima. 

                                        (23.sept.23.) 

Šta učiniti sa Milion €?

Pita Slavica Squire šta niste uradili kad biste dobili od nekog, od nekud, 1 mil.€? 

Kupila kućicu/apartmančić na moru (u grčkoj), nešto na 4točka za planinske terene, u voznom stanju,  kupila plac i sagradila prizemnu kuću po mom ukusu, planu i potrebama, konačno posetila neka sveta i druga mesta po Svetu, dopunila svoje znanje i obrazovanje iz (za sada nek ostane moja tajna), pomogla moju decu ...