Utisci iz TUMANA

Reših čvrsto da poseti man. Tumane i baš na dan Presvlačenja moštiju Sv. Zosima, 09.juna ove, 2019.
Prošla godine nisam uspela da se organizujem da odem i vratim se, zbog prevoza.
Odabrah ovog puta Ag. Alexandria, jer Hodočašće sa Blagoslovom i Ag. Lovćen iz Nove Pazove zatajiše. Imaju rane polaske u pola 5 i 5 ujutru, a nedelja je i iz udaljenih naselja beogradskih nemoguće je doći na taj polazak, a neće da stanu na niškom autoputu kod skretanja za Mladenovac, gde je potpuno bezbedno stati, pa još na sekund, da se putnik bez velikog prtljaga ukrca u bus. Pa čak i sa prtljagom.
Elem, sa Alexandrijom krenusmo u noći subota na nedelju u 00:15h. Stigosmo oko 2, pola 3. Napolju još mrkla noć. Tri busa iz Beograda i jedan iz Šapca i već napravismo golemu gužvu, pa čekasmo poprilično da udjemo u crkvicu da se poklonimo moštima Sv. Zosima, Sv. Jakova i čudotvornoj ikoni Sv. Bogorodice Kurske. U crkvi se čita nekakav Akatist i Zosimu i Jakovu zajedno, što mi je malo čudno, para uši, ali... Valjda oni znaju šta rade i kako treba da rade, razmiljam.
Kasnijem saznah da to uopšte nisu sveštenici, već ljudi iz organizacije sa kojima smo došli...
Po meni je to glupost, nisu čak ni dobri sluhisti, sve rade neuko... Akatist je kasnije čitan uz službu i Presvlačenje ...

No, da skratim ovaj moj Zapis, reći ću da sam srećna i zadovoljna što sam imala priliku da posetim ovu svetinju i ovaj dogadjaj, bila u Manastiru, u Isposnici km-2 dalje, poklonila se Svecima, Majci Bogorodici, zapalila sveću i odslušala Molitvu za zdravlje i napredak, uzela ulje, vodu, dobila česticu te presvučene odežde...

Ipak, moram primetiti i neke stvari koje mi se nisu dopale.
Narod je kraj kovčega ostavljao mahom po 10, 20 i 50 dinara, te gomilu nekih peškira i čarapa, što mi nije uopšte jasno, koja je svrha toga?! Kasnije shvatih za novac.
Od vernika se traži da za Molitvu za zdravlje posetim Velika slavske sveće od 500 dinara.
Mnoge je teška muka naterala da dodju, drugi žive od preskromnih penzijica i plata, je dva su odvojili za dolazak, a neko insistira da se poklonimo sveća od 500 dinara.
Ne podnosim to zelenašenje i Iskorišćavanjem ljudi i njihovih nevolja da ih se dobro opelješi. Zato je valjda mnogi narod ostavljao prilog od 10, 20, 50 din., a ne od 100, 200, 500.
Uz sveće i Molitvu ide i Ulje od 200 din i Voda, koja je jedina besplatna i gde možeš kraj izvora staviti metalni novčić, a ni ne moraš ...

Bratstvo je, prema Internetu, brojno i svi od 30 do 40 god stari, no u stvarnosti je sve mnogo drugačije.

Manastir ima Trpezariju po ugledu na Studeničku, jedeš, piješ šta želiš, platiš koliko hoćeš i možeš, ako možeš, ali nije baš tako.

Neki, malo drskiji su dobili po sendvič, mnogi od nas ni Naforu nisu dobili. To mi je najžalije, što Naforu ne dobih.
A da idem i tražim hranu, kao Ciganče, ne pada mi na pamet.

Mnogi narod rano došao, a prodavnica manastirska radi od ... 7:30, 8h i ne otvara se ranije, ne možeš pazariti ni sveće da zapališ za zdravlje ni za mrtve, a došao si ranije, da sve obaviš bez žurbe i guranja, natenane ... Posle je nenormalna gužva...

Toalet u Manastiru za posetioce ne postoji.
Postsvljeno je 4-5 Toi Toi toalet a na ulici malo ispod Manastira.
A duž ulice ispred Manastira dočekale su nas tezge, koje kasnije oživeše i gde se prodavala razna hrana ... roštilj, peciva, krofne i sl., pa Med homoljski i razne zabave...baloni, djindjuve... satare...
Ispred Manastira, jednom rečju, Vašarište.

Red za Isposnicu nesaglediv, ispravljam veliko lavirint ogradama i barikadama, uži prostor ostavljen za dolazak, nego da odlazak...
Čekah u redu puna 2 sata da se popnem na Isposnicu.
A Česticu presvučene odeće Sv.Zosima nikad manju ne videh i svakako nije ovogodišnja ...

Sve u svemu, Gospoda i Sveti Zosim i Jakov nek se s njima obračunaju.
Ja sam zadovoljna, srećna, ispunjene željenu da posetim ovo Sv. mesto i pridudtvujem ovom Presvlačenju  sv. moštiju.

Pri Molitvi zapalih sveću od 30 din koju kupih da ponesem kući, pa kasnije uzeh za kući drugi, od 10 din. No, tu mi nije ni naplatio čovek, rekavši "nemoj mi davati 50 din za sveću od 10". Pored onolike sitnine od Priloga oni nisu imali sitninu za kusur. Ja sitnije ne imadoh, a ne htedoh da kupim od 50 din, jer je to iskamčivanje novca od posetilaca na drzak i nedoličan način.

Zato ih gledam i razmišljam,
Iguman ima bolesne oči prodavac u Manastir. prodavnici bolesnu ruku, samo jednom radi...
Sve vremena Iguman priča jakova čuda su se tu dešavala, od čega su sve ljudi tu izlečeni. Od slepila, posledica šloga, nepokretni prohodali, ruka im ozdravila, neka Neda prošla godine izlečena od karcinoma...
Ime Neda uglavnom daju deci Bosanci, a oni mnogo vole da se hvališu i lažu, pa nije im mnogo ni verovati.
No, ja se pomolih Svetoj dvojici i Majci Bogorodici, pa videćemo šta će biti sa mojom molitvom i mojim željama.

Sv. Zosim važi za velikog i moćnog Sve tog Čudotvorca. Oni što je Sv. Vasilije Ostrkški u Crnoj Gori, to je Sv. Zosim u Srbiji, kažu neki.

Mada, Sv. Vasilije radi, funkcioniše i u Srbiji, u Beogradu, na Bežanijskoj Kosi dva puta do sada mi se javio, dodirom i pomogao u nekim slučajevima.

I Majka Bogorodica u Djunisu, u Manastiru Pokrova Presvete Bogorodice mi je na licu mesta stopalo oslobodila bola i problema sa kojim živim od rodjenja...

Sv. Zosimu i Sv. Jakovu se svratih molbom, pa sad ostaje da sačekam i vidim koliko je njihova Sveta Moć.

Ono što videh tamo jeste da Igumanu nisu izlečene oči, niti prodavcu sveća ruka.
A zašto ne, to samo on, tj. oni znaju (mislim na Zosima i Jakova).

Gradi se i novi Konak, mada, po meni, trebalo bi izgraditi veću Crkvu.