Kako se rešavaju problemi? Pitanja kao čarobni štapić, ... Igora Pavlukovića
Reših da dam svoj KOMENTAR. Zbog obima komentara, sistem nije prihvatio odgovor na temu, već preporučuje BLOG.
Blog imam, pa ... da ispoštujem pravila. :)
Tako divan početak, da se prosto počeh
topiti od miline, vizualizujući te zamisli.
A onda sve pokvariste surovim činjenicama
današnjice.
Ja, na žalost, uopšte ne moram zamišljati
one dve osobe sa kraja priče. Jedna od njih sam JA. Postavila sam i sama sebi
neka od tih pitanja i odmah ih odbacila. Naravno da sam dobar čovek i da nisam
nesposobna. Rezonujem ja pravilno, iznalazim razna rešenja, ali ... rešavanje
egzistencijalnih pitanja, tipa zaposlenje, realizacija ideja, ne zavisi samo od
mene i moje angažovanosti u rešavanju istog. Uglavnom zavisi od svih drugih,a
najmanje od mene. Kada bi zavisili isključivo od mene rešila bih ih očas posla,
kako se kaže. I, da se razumemo, sve ideje i zamisli su obične, ovozemaljske.
Nikakva naučna fantastika. I kome god se obratiš za pomoć ODMAH odbija, bez
razmišljanja. Zašto? Zato što sam loš čovek? Neće biti.Da li sebe da krivim? Da
li sam glupa i nesposobna? Ne, ne mislim da jesam. Da li me Bog ne voli, pa
zato nemam sreće? Ni to nije istina. Ja sam Božije miljenče i što god je samo
od Boga zavisilo ostvarilo mi se u životu. Sve što od ljudi zavisi, to mi ide
naopako. Moguća objašnjenja: Možda zato
što sam ih razočarala, time da sam uopšte došla u ovu na oko bezizlaznu
situaciju. Nisu to očekivali od mene. Ili, u takvom su paničnom strahu od svake
mogućnosti da se isto i njima dogodi, a vrlo je moguće, pa beže od izazivanja
sudbine i skretanja misli na nešto ružno, na misli o bilo kakvom i bilo čijem
problemu. Pridržavaju se one devize "Uvek misli pozitivno!" ili one
"Nemoj molim te o tome! Nemoj to da pričaš u mojoj kući, ne volim."
Zašto? Zato što se praznoverski boje da će to što je izrečeno u njihovoj kući,
a loše je, da se dogodi i u njihovoj kući, tj. njima. Ja sam došla do tog
zaključka.
Mnogo je teško da sami izadjete iz nekog
problema, jer problem i ne napravi samo jedna osoba. Uvek ima više aktera u
stvaranju nekog problema. A za rešavanje se očekuje od jedne osobe, uslovno
rečeno žrtve, da sama reši "svoj" problem. Kompletno društvo je često
nemoćno da se izbori sa nekim problemom, ali to isto društvo očekuje da
pojedinac sam reši "svoj" problem, lični ili porodični, svejedno. Da
li je to zrelo, zdrao i normalno društvo? Po meni - nije. Ne mislim na svoje
vajne prijatelje, poznanike, rodjake... Mislim na društvo u celini. Sve žitelje
jedne države, napr.
Otuda mi se nameće jedno jedino
objašnjenje, vezano za sve moje probleme, a to je da nisam ja ni glupa ni
nesposobna, samo sam imala tu nesreću da se rodim i živim u pogrešnoj sredini.
U korumpiranom društvu, punom ljubomore, pakosti, zlobe, zavisti, podlosti,
podmuklosti ... Za to najveću krivicu snose naši učitelji. I treba da promenimo
"sistem školstva" iz osnova. Ali to ne znači otpuštanje radnika,
nastavnika i profesora. Naši učitelji, na čijem učenju se bazira ceo naš
školski sistem jesu oni od čijih reči vode poreklo sve reči u našem rečniku i
svi pojmovi, koje koristimo. A sve reči vode grčko ili latinsko poreklo.
Tačnije L' Atinsko poreklo - po meni ispravnije tumačenje. I sve nauke su
bazirane na mišljenjima i razmišljanjima njihovih vajnih filozofa. Reč filozof,
pre svega potiče od dve grčke reči: filos = prijatelj, zofos = mrak. Šta bi
onda u prevodu mogla značiti reč filozof? Jedino, prijatelj mraka. I kako će
taj da nas nauči da dosegnemo onu svetlost, ka kojoj težimo? Može samo da nas
gura u mračnjaštvo i da nam ne dozvoli da nam ikada svane u životu.
To je upereno, automatski, i protiv Boga.
Jer, Bog je rekao, pre mnogo milenijuma, "Neka se dogodi Svetlost", i
bi Svetlost. Posle je nastao i čovek. Da bi na ovoj Planeti postojao Čovek,
mora da postoji i Svetlost. Bez nje može samo da postoji korumpirano društvo,
puno ljubomore, pakosti, zlobe, zavisti, podlosti, podmuklosti i sve ono
negarivno što proizilazi iz učenja učitelja, poznatih jedino po Trojanskom
konju, podlosti i podmuklosti. I kako tada, tako do dan-danas. I naravno da i
novonastalim situacijama, punim prepreka na svom žiotnom putu, koliko god
koristio svoje prirodne svetlosne resurse, Bogom dane, ako je okruženvelikom
tminom, mora se i spoplitati i manje-više padati i zaradjivati mnoge gadne
modrice, bauljajući po tom mraku i mračnjaštvu. I u takvim uslovima vi nemate
veliki izbor. Ne možete odabrati ono dobro, niti ono najbolje. Možete samo
birati izmedju dva zla, naravno, ono manje zlo.
Uostalom, da sam u pravu, govori i
činjenica da NAJPAMETNIJI i NAJBOGATIJI
čovek na Zemlji, kako pokazuje dosadašnja praksa, nisu jedna ista osoba.
Kako je to moguće?
Slažem se sa tim da treba upotrebiti moć svog uma i ostvariti svoje
ciljeve! Ali se ne slažem sa time da su prepreke na životnom putu Čoveka nešto
normalno i neophodno za njegov evolutivni razvoj, jer PAMETAN SE UČI NA TUDJIM
GREŠKAMA, A BUDALA NA SVOJIM. Zašto stalno nekoga maltretirati i od njega
praviti budalu i zamorče za svoja učenja? Da bismo time pokazali svoju pamet?
Time pokazujemo svoju podlost i nečovečnost.
Malo sam proširila ugao posmatranja ove
teme, ali tako je moralo biti. Sada hitam da pročitam i predloženi članak
"Zašto pozitivno razmišljanje nije uvek dobro?" Živo me interesuje
razlog.
